10.02.2023, 09:53

Otišao Maki

Slikar, ikonopisac, roker, večiti buntovnik Bogoljub Arsenijević Maki, doživotni predsednik Republike Kolonije, jedan od simbola otpora svakoj vlasti, preminuo je prošlog petka u valjevskoj bolnici, posle duge i teške bolesti. Mnogi su ga voleli, mnogi nisu, ali nikoga nije ostavljao ravnodušnim...

 

Rođen je u Valjevu 1955. godine, u rodnom gradu završio je Medicinsku školu, potom radio fizičke poslove u više valjevskih firmi. Od mladosti posvećen kulturi i umetničkom stvaralaštvu, pisao je poeziju, crtao stripove, karikature, ilustracije, pevao u rok bendovima, glumio, bavio se umetničkom fotografijom, slikarstvom, vajarstvom, konceptualnom umetnošću.

 

U Valjevu je organizovao više protestnih političkih akcija u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Najveća je bila na Petrovdan, 12. jula 1999. godine, posle NATO agresije u kojoj je Valjevo više puta bombardovano. Na Gradskom trgu priredio je protestni skup protiv Miloševića na kojem se okupilo više hiljada građana koji su pokušali da uđu u prostorije Skupštine grada, pa je došlo do sukoba sa policijom u kojem je bilo povređenih na obe strane, a Arsenijević je uhapšen, potom i osuđen zbog ometanja službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti... Bežao je iz pritvora, za njim je bila raspisana poternica, ponovo je hapšen, ponovo mu suđeno i na kraju bio pomilovan...

 

" - Nisam hteo da dozvolim da i jedan dan budem osuđen zbog onoga što se dešavalo za vreme Miloševića, jer ja sam bio protiv diktature. Da me je ova vlast osudila makar na jedan sat zbog onoga što sam onda radio osećao bih se strašno poraženim. Istovremeno, ako bih ja bio kažnjen za to, svako od njih bi bio na udaru da takođe bude kažnjen - izjavio je ekskluzivno za 'Napred' Bogoljub Arsenijević Maki u utorak kasno uveče neposredno po izlasku iz pritvora. Valjevski buntovnik, slikar, ikonopisac, roker, oslobođen je krivičnog gonjenja nakon odluke o pomilovanju koju je iste večeri doneo predsednik Republike Boris Tadić, na inicijativu Ministarstva pravde", objavljeno je u Napredu u septembru 2010.

 

Bio je Maki jedan od aktivnih učesnika petooktobarskih događaja u Beogradu 2000. godine. Dvadeset godina kasnije, odazvao se Napredu da prokomentariše...

 

" - Tokom vladavine Miloševića imali smo preko milion razloga za 'Peti', a motivisanih ispred Skupštine u Beogradu, uključujući mene i valjevske kolonijaše, takođe oko milion. I bar još dva miliona hrabrih građana u svakom kutku Srbije. Tada smo na Miloševićevu diktaturu, a naročito nakon nepriznatih izbora reagovali na jedini mogući način, pobunom", rekao je za Napred u oktobru 2020. I dodao: "Svrgnut je Milošević sa svojim najbližim saradnicima Šešeljem, Vučićem, Tomom, Dačićem..., ali su oni iznova došli na vlast 2012, vrativši Srbiju u devedesete i 'distopijsko jednoumlje pod palicom diktatora Vučića'.

 

- Mi, praktično, od 2012. živimo u Orvelovoj 'Životinjskoj farmi', podređeni animalitetu beskrupulozno alavih i njihovim zapovestima... Srbiju u svemu drma kvantitativni, a ne kvalitativni zamah.

 

- Svakodnevno smo bombardovani kakofonijom neobjektivnog subjektivizma iz sekundarne virtualnosti vođinog zamagljenog uma. Nijedna poluga vlasti ne funkcioniše u korist građana i zemlje, već isključivo po algoritmima nekredibilnog programera Vučića..., za lični i interes njegove svite. Ovde se na mreže hvataju 'sitne ribe' i građani za nevezani pojas, neplaćene komunalije i slično. Bivaju zatvarani ili im se nazakonito i nasilno za male kazne oduzima i stostruko vrednija imovina, dok vlast svoje 'somove' za veoma krupne krađe, ulovi, napravi selfi i pusti!".

 

Tokom prethodne dve decenije Maki se najviše bavio ikonopisom, oslikao je brojne crkve u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

 

U tom periodu nije previše bio na oku javnosti, u retkim istupima na protestima nevladinih organizacija i malobrojnim izjavama za medije izražavao je žestok protest aktuelnoj vlasti.

 

Vredan javni istup imao je na protestnom skupu na Gradskom trgu u Valjevu u novembru 2019. kada je podržao svog sugrađanina Aleksandra Obradovića, radnika "Krušika".

 

Poslednje godine života proveo je u jednom banatskom selu kod Zrenjanina, gde je u skromnom domu spremao veliku izložbu svojih dela. Planirao je da je otvori krajem juna prošle godine, ali ga je, nažalost, bolest sprečila da to i učini.

 

Slobodan Ćirić (Tekst objavljen u Napredu)