01.05.2023, 07:08

Povod za roštiljanje ili obeležje borbe za prava radnika?

Na Međunarodni praznik rada – Prvi maj, ljudi širom sveta podsećaju koliko je važno zalagati se za dostojanstven rad i poštenu platu.

 

Zahvaljujući akcijama koje su radnici preduzimali decenijama unazad, milioni radnika stekli su osnovna prava i zaštitu na poslu. Utvrđene su minimalne zarade, postoje ograničenja radnog vremena, a ljudi imaju pravo na plaćeni odmor i bolovanje.

Uprkos tome, i dan danas postoje razni problemi koji se tiču prava radnika, što nam pokazuju i brojni protesti koji se gotovo svakodnevno odvijaju.

 

Ipak, sagovornici Danasa saglasni su sa tim da su prava radnika i dalje ugrožena, ali da je ovaj datum sada više motiv za odlazak u prirodu i druženje, nego za diskusiju o aktuelnim temama vezanim za posao.

 

Filmski glumac Rade Šerbedžija odgovor o tome šta njemu 1. maj znači danas, počinje sećanjem na optimističnu atmosferu koja je vladala u Jugoslaviji za vreme proslave ovog praznika.

 

"Prvi maj, moj najdraži praznik, i odmah na drugom mestu 29. novembar. Ali nema veze sa politikom niti sa onim da je 1. maj praznik radnog naroda, revolucionara, radnika uglavnom, koji izlaze tog dana na obično proljetnog, jer je proljeće, i obično je ljepo i sunčano na livadu zelenu, pa se nešta jede. Ovi bogatiji malo radnici zajedničkim snagama okrenu janjca na livadi. Prije je to radila ona srednja klasa, a radnici obično jedu grah iz kazana, i zapravo vlada jedno veselje. Proljeće je, svi su veseli i sve je nekako lijepo i ubavo. To je moje sjećanje na 1. maj koji je moj najdraži praznik, a odmah iza toga je 29. novembar potpuno suprotan. Nekada je tog datuma padao snijeg u Jugoslaviji, i obično su se pravili svinjokolji. Ja uvijek pamtim 29. novembar po snijegom pokrivenim koritima u kojima se šurila svinja zaklana i odmah su se pravile te kobasice i čuda", priča Šerbedžija za Danas.

Kako dodaje, iako Prvi maj treba da bude obeležje revolucije, za njega ovaj datum budi uspomene na neka srećnija vremena.

 

"Ali 1. maj je nešto posebno. Prvi maj ima nešto od revolucije. Nažalost, svih ovih naših poslednjih godina on više nema taj prizvuk. Nažalost, kažem, jer nema revolucije ali nekako svi, ja vjerujem u našoj zemlji većina ljudi doživljava taj praznik kao uspomenu na jedno vrijeme u kome smo bili sretni", kaže sagovornik Danasa.

 

Upitan da li je možda prekovremeni plaćeni rad zemenio pubunu radnika Šerbedžija kaže – "kako gde".

 

"Radnička klasa je ucijenjena s jednom banalnom stvari a to je prijetnjom da može biti još mnogo, mnogo gore. Oni gledaju ovaj svijet u kome se dešavaju čudesa, pomalo ratovi, pomalo užasi, i bilo koji onaj tamo koji vodi državu i određuje pravila sa tom malom, sitnom obećavajućom logikom, recimo da neće biti rata i da će biti te male povišice plata potkupljuje tu svoju poziciju, a zapravo je to jedna velika prevara. Radnička klasa je nesvjesna i zapravo sama sebi kriva za položaj u svojim životima", zaključuje glumac.

 

I ekonomista Mihailo Gajić stava je da se ovaj datum danas percepira kao savršena prilika za odlazak u prirodu, druženje i odmor, više nego kao dan za raspravu o pravima zaposlenih.

 

"Prvi maj je danas praznik koji je izgubio ideološku komponentu, ako ju je ikada i imao. To je sada prilika za odmor i slobodno vreme koje možemo da provedemo sa porodicom i prijateljima. U periodu brzog života i brojnih obaveza, za većinu ljudi predstavlja dobrodošli predah", kaže Gajić.

 

Sa druge strane, Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalih sindikata Beograda, viđenja je da Prvi maj ima jednaku simboliku i značaj kao kada je počelo njegovo obeležavanje.

 

"Prvi maj nam danas znači isto što je značio i radnicima u Beogradu 1893. godine, kada su prvi put pokušali da ga organizuju ovaj praznik. Pod to spadaju: borba za radnička prava, dostojanstven život i  dostojanstvenu platu. Sada su nastupila neka nova vremena, ali ipak, kada u gu. veka.žvi i jurnjavi uspemo da sagledamo širu sliku – shvatamo da nismo mnogo odmakli od kraja 19. veka", napominje Todorović.

 

Predsednik SSS Beograda objašnjava da je jedina razlika ta, što su globalizacija i tehnologije promenile metode i mehanizme koji se koriste da se prava radnika umanje.

 

Nasuprot tome, Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, Prvi maj vidi kao podsećanje na događaj iz 1886. godine, s tim što se praznovanje sada potpuno izmenilo u odnosu na prošli vek.

 

"Prvi maj je postao datum obeležavanja borbe zaposlenih za svoja prava. Iz našeg ugla gledano, u ovom trenutku on nema značaj i uticaj koji je nekada imao. Od datuma koji je služio za obeležavanje i raspravu o aktuelnostima vezanim za radna prava, nakon rata postao je vreme koje treba provesti u prirodi, i iskoristiti ga za odmor. Praznovanje tog dana, sada je bez značajnog obeležavanja uz određene manifestacije, kao što su naučni skupovi i rasprave o aktuelnim dešavanjima na tu temu", zaljučuje Atanacković.