05.10.2014, 10:53

Zločin „mangupa u našim redovima“

Danas je 14 godina od velikih demonstracija u Beogradu, kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića. Demonstracije su izbile pošto je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije u septembru 2000. koje je izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.

Demonstranti su 5. oktobra u Beograd, na plato ispred tadašnje Savezne skupštine a danas Doma Narodne skupštinne, stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima. Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici. Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila narodu.

U večernjim satima 5. oktobra 2000. Građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici. U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.

Petog oktobra 2014. iznova možemo konstatovati kako su velika nadanja u bolju Srbiju izneverena. Izdali su “mangupi u našim redovima”, oni koji su se okoristili nekolikim poslaničkim mandatima, direktorskim platama u javnim preduzećima, boljim radnim mestima, zapošljavanjima svojih Kurti umesto njihovih Murti… Crveno-crna koalicija, kako je opozicija govorila u vreme vlasti bračnog para Milošević – Marković, opet je na vlasti. Tobož evropeizirana, našminkana, sa vazda prebega iz stranaka “demokratske provinijencije” u svojim redovima. Još smo dobro prošli što “poražene snage” u petooktobarskim promenama 2000-te nisu sa narodne grbače naplatile svoje “duševne patnje i tobožnji progon”.

I u Valjevu i Kolubarskom okrugu tog 5. oktobra 2000-te narod je na ulicama čekao vesti iz Beograda. Strahovalo se od moguće zloupotrebe Vojske pošto je policija odbila poslušnost. Dakako, Valjevaca i inih Kolubaraca bilo je u Beogradu. Nagutali su se suzavca, a neki su, poput Bogoljuba Arsenijevića Makija, među prvima ušli u Saveznu skupštinu. Neki su, kao pojedini viđeni Ljižani, o čemu postoje i snimci, iz Skupštine “demokratski” izašli (bar) sa monitorima računara.

Nedugo zatim, na svim nivoima vlasti, do punog izražaja dolazi “srpska sloga”. Zaratili su Koštunica i Đinđić zbog čega je dobrim delom prvi demokratski premijer Srbijje ubijen u atentatu pred zgradom Vlade u Nemanjinoj 11 hicima pripadnika Zemunskog klana, 12. marta 2003. godine. U Valjevu su partijski odstreljeni, u DS-u, Toma Milanović i Žarko Kovač, sad se vidi svakako najuspešniji čelnici gradske vlasti posle Dušana Mihajlovića.

U Ljigu je opet politički stradao sada pokojni Dragoslav Cile Marjanović, čestiti Ravnogorac, koji je u montiranom procesu posle 1945. bio osuđen na 12 godina robije, koju je u Zabeli izdražao do poslednjeg dana. Demokratski Ljiški sud ga je novčano kaznio, a Okružni sud u Valjevu to potvrdio, zbog toga što je, kao član Izvršnog saveta SO Ljig, svom predsedniku Mihailu Zečeviću (DS) poslao pismo u kojem ukazuje na zloupotrebe urbanista, a opštinsku činovnicu koja to aminuje nazvao “popišuljom”. Zečević to pismo da drugarici “popišulji”, pa ova tuži Cila za uvredu.

Sud presudi kako je drugarica “popišulja” bila uvređena, a kao otežavajuću okolnost za Cile uzme to što je robijao u Zabeli! Doduše, nije dobio zatvor jer je isti taj Ljiški sud ocenio kako smatra da će izrečena kazna vaspitno delovati (na mladića Marjanovića, koji je već prevalio 80-tu godinu)! Sve to Okružni sud u Valjevu potvrdi, od A do Š…

Na Ubu su sada pokojni Zoran Matić Budak i istomišljenici mu izveli puč i sa “kukom i motikom” oteli vlast koaliciji SPS-JUL, koja je lagodno pobedila u septembru 2000-te. Odbornike lokalne vlasti su najpre na silu naterali da podnesu ostavke, a potom, kada su se demokratski sabrali, da preuzmu mandate e da bi njih, Budake, na vlast zapisali! I sve to beogradska centrala DOS-a aminuje.

O učinku “kriznih štabova” u privredi nećemo, vidljiv je i danas, važno je sačuvati desetine hiljada radnih mesta zaposlenih u državnoj administraciji, koja je predimenzionisana i za pokojnu SFRJ, kao i javna preduzeća.

A “mangupi u našim redovima”? Hvala na pitanju, dobro su i svi su na broju. Gone biznis, ubavljaju nekretnine, tale se sa crnim đavolom, drže instruktažu novokomponovanim evropejcima iz crveno-crne koalicije na vlasti kako se zarađuje prvi million evra. I sve se čude što niko normalan poodavno neće u politiku, čak ni sa pištaljkom na ulici!