29.08.2023, 06:56

Voda na Divčibarama: iz bunara u slavine ili u spa sadržaje?

Na Divčibarama su u toku radovi na izgradnji vodovodne mreže koji su počeli u novembru prošle godine, a sudeći prema ugovoru, uključujući i odlaganja, radovi bi trebalo da budu završeni do kraja novembra ove godine. A pre nego što se počne sa korišćenjem bunara za vodosnabdevanje zakonska obaveza Grada je da uradi elaborate o zonama sanitarne zaštite izvorišta i dobije rešenja o utvrđenim zonama. Međutim grad Valjevo to još uvek nije uradio, niti ima nagoveštaja kada će!?

 

I dok pojedini gradski čelnici navode da je "trenutno iz postrojenja za preradu vode na Divčibarama raspoloživo 10 litara vode u sekundi", u većini uslova za projektovanje koje izdaje JKP Vodovod Valjevo navodi se duplo manji kapacitet, tačnije da "Vodovod Valjevo može da obezbedi sa javne vodovodne mreže maksimum 5 litara vode u sekundi (ukupno za potrebe sanitarne i hidrantske mreže) kako se ne bi ugrozilo redovno vodosnabdevanje". Sudeći po stanju na terenu, Divčibare su često i bez pomenutih 5 litara vode u sekundi!

Jezero na Divčibarama (Foto: Kolubarske.rs)

O problemima sa vodom pisali smo u više navrata. Na Divčibarama je odavno ugroženo javno vodosnabdevanje. Postojeće jezero je nedovoljnog kapaciteta, pa je teško održavati propisani kvalitet vode za vodosnabdevanje. Dodatni problem predstavlja izlivanje fekalnih voda i nerešena kanalizacija u blizini izvorišta vodosnabdevanja. Pojedini delovi Divčibara nemaju vodu, naročito u jeku turističke sezone i tokom praznika te tako brojni posetioci, naročito porodice sa malom decom, sve češće odustaju od dolaska na ovu destinaciju posle neprijatnih iskustava sa suvim slavinama.

 

JKP Vodovod povremeno objavi i da "voda na Divčibarama nije za piće". Kvarovi na vodovodnoj mreži su učestali, a gubici dragocene vode značajni. I pored stručnosti i dobre volje radnika valjevskog Vodovoda često je nemoguće locirati mesto kvara zbog velikog broja vodova koje to javno komunalno preduzeće nije evidentiralo jer ih u velikom broju slučajeva grade sami investitori o svom trošku, ali bez ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture koji se, opet propustom Gradske uprave, ne zaključuju sa privatnim investitorima. 

 

S obzirom na višegodišnji problem sa vodosnabdevanjem na Divčibarama, pohvalno je to što je gradska vlast uspela da dobije sredstva iz republičke kase, tačnije od Kancelarije za javna ulaganja, za projekat vodosnabdevanja na Divčibarama. I prethodnih godina Republika je dosta ulagala u Divčibare, prema podacima Ministarstva turizma u "periodu od 2006. do danas uloženo je oko 300.000.000 dinara budžetskih sredstava putem subvencija, kao i kroz projekte NIP-a, a za različite namene".

Otpadne vode u jezeru u blizini bunara kod hotela Pepa (Foto: Kolubarske.rs)

 

Međutim, intenzivna gradnja i otpadne vode koje se ispuštaju ili cure iz septičkih jama u blizini izvorišta vodosnabdevanja i nefunkcionalnog kanalizacionog sistema ugrožavaju kvalitet voda u postojećim bunarima, za koje je grad Valjevo svojevremeno izdvojio značajna sredstva. Dva izvedena istražno-eksploataciona bunara - kod hotela "Pepa" i odmarališta "Stvan Filipović", obuhvaćena su projektom za proširenje kapaciteta vodosnabdevanja koji je u toku.

 

Prema nezvaničnim informacijama, očekujemo potvrdu iz Gradske uprave, kod istražne bušotine u blizini hotela "Pepa" ostaće slavina sa koje je i do sada zahvatana voda u flaše što će obradovati Divčibarce i turiste. Nažalost, aktuelni projekat kojim bi se duplirale proizvodne mogućnosti vodovodnog sistema na Divčibarama pod ozbiljnim je rizikom ukoliko gradska vlast ne uradi još jedan korak – pribavljanje rešenja Ministarstva zdravlja o određivanju zona sanitarne zaštite kako je propisano članom 77. Zakona o vodama.

 

Naime, u izmenama i dopunama Plana generalne regulacije za turistički centar Divčibare, koji je usvojen 15. septembra 2022. godine, navode se svi relevantni zakoni i propisi za sanitarnu zaštitu, a dato je i plansko rešenje - bunari sa potisnim cevovodima i rezervoarom, i navodi se sledeće: "Elaborati o rezervama podzemnih voda daju predlog zona sanitarne zaštite na izvorištima prema važećim pravilnicima".

 

Prema zakonskim propisima, svako izvorište koje je u sklopu organizovanog vodosnabdevanja mora da ima definisane Zone sanitarne zaštite. Gradska uprava Valjevo je, međutim, pokazala krajnju neefikasnost u izradi elaborata o sanitarnoj zaštiti bunara i pribavljanja potrebnog rešenja Ministarstva zdravlja.

Bušotine u blizini hotela Pepa (Foto: Kolubarske.rs)

 

Kolubarske.rs su konsultovale stručnjaka Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Igora Jemcova, redovnog profesora na katedri za zaštitu podzemnih voda, koji smatra da je apsolutni prioritet zaštita izvorišta vodosnabdevanja, konkretno istražnih bušotina u blizini hotela "Pepa" i kod odmarališta "Stevan Filipović". U protivnom, ukoliko se u neposrednoj blizini bušotina dozvoli gradnja hotela ili sličnih objekata, kompletan projekat vodosnabdevanja Divčibara i investicija vredna 239 miliona dinara dovode se u pitanje. Zato se mora što hitnije pristupiti zaštiti vodozahvata i podzemnih voda za bušotine predviđene za vodosnabdevanje na Divčibarama, odnosno izradi elaborata o zonama sanitarne zaštite bunara.

 

"Na osnovu Pravilnika o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja više je nego jasno da zona II zaštite izvorišta podzemnih voda ne može biti ni u kom slučaju manja od 500 metara u odnosu na vodozahvatni objekat, što je propisano članom 12, a izgradnja i korišćenje ugostiteljskih i drugih objekata za smeštaj gostiju nisu dozvoljeni ako to ugrožava ispravnost vode na izvorištu, piše u članu 28. stav 8", pojašnjava profesor Jemcov.

 

Jemcov takođe ističe da način na koji se sprovodi urbanizacija Divčibara može dugoročno ugroziti postojeći kvalitet podzemnih voda predviđenih za vodosnabdevanje Divčibara, i to ne samo zbog narušavanja kvaliteta podzemnih voda u smislu mikrobiološke ispravnosti, već i zbog mogućeg prisustva različitih kontaminanata - neorganskih i organskih jedinjenja, kao što su teški metali, NAPL, mikroplastika i slično, što nesumnjivo vodi dugoročnoj devastaciji ne samo zaštićenih prirodnih dobara, već i celokupnog područja Divčibara. 

 

"Podzemni vodni resursi na području Divčibara su veoma ograničeni u pogledu kapaciteta, a sa aspekta kvaliteta izrazito ranjivi, jer je najčešće u pitanju slabo razvijena pukotinska izdan, najvećim delom prisutna u relativno plitkoj zoni i u potpunosti nezaštićena sa površine terena, tako da i postojeći objekti već predstavljaju ozbiljnu pretnju da naruše kvalitet podzemnih voda. Stoga, izgradnja novih objekata bez planskog razmatranja ranjivosti podzemnih voda i geološke sredine na području Divčibara, sa jasnim smernicama na koji način je moguće koristiti prostor, nesumnjivo će dovesti do nesagledivih posledica po životnu sredinu", upozorava profesor Jemcov.

 

Elaborat sanitarne zaštite jezera, ali na i dva bunara!?

 

Prema saznanjima Kolubarskih.rs, JKP Vodovod se još pre godinu dana obratio Gradskoj upravi sa zahtevom za izradu elaborata o zonama sanitarne zaštite izvorišta. Loptica je odavno u rukama gradske uprave jer je po zakonu isključivo jedinica lokalne samouprave ovlašćena da Ministarstvu zdravlja podnese zahtev za određivanje zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja.

 

I pored toga što je javna nabavka za rekonstrukciju i proširenje vodovodne mreže na Divčibarama raspisana pre dve godine, a radovi na izgradnji vodovodne mreže počeli pre deset meseci, Gradska uprava je tek krajem jula ove godine raspisala javnu nabavku "Izrada Elaborata sanitarne zaštite jezera na Divčibarama", čija je procenjena vrednost 500 hiljada dinara. Međutim taj tender je pre desetak dana obustavljen jer nije dostavljena nijedna ponuda. Kako nam je rečno u Gradskoj upravi "ovih dana biće ponovljen postupak"

Bušotine u blizini hotela Pepa (Foto: Kolubarske.rs)

.

Međutim, javna nabavka za izradu elaborata o zonama sanitarne zaštite izvorišta kod hotela "Pepa" i odmarališta "Stevan Filipović", koja su takođe obuhvaćena radovima na izgradnji vodovodne mreže, još uvek nije objavljena, niti je poznato kada će biti!?

 

Gradska uprava takvim nečinjenjem potpuno ignoriše mišljenje stručnjaka, hidrogeološka svojstva, ucrtane bunare, blizinu eventualnih objekata, predložene zone sanitarne zaštite i važeće zakonske propise, i rizikuje da ceo projekat "padne u vodu" zbog okvirno 1,5 miliona dinara, koliko iznosi, kako nam je rečeno, predračunska vrednost izrade elaborata.

 

Da li to gradski čelnici, namerno ili slučajno, ne vide kao prioritet!?

 

Jasno je da će "izgradnjom vodovodne mreže biti rešen jedan od gorućih problema Divčibara", kako je nedavno izjavio za lokalne medije Vladimir Blagojević, član Gradskog veća koji kaže da je zadužen za Divčibare. Dobro je i to što Blagojević, opet kroz svoje "ružičaste" naočare, vidi da "nikada kao grad nismo bili bliže uspostavljanju funkcionalnog sistema vodosnabdevanja za Divčibare".

 

Da, bilo bi to tako ukoliko bi gradska vlast na vreme, tačnije pre korišćenja bunara u organizovanom sistemu vodosnabdevanja ispoštovala zakonske odredbe o sanitarnoj zaštiti izvorišta vodosnabdevanja. U protivnom, ostaje trka: da li će se pre uraditi elaborat i pribaviti rešenje Ministarstva zdravlja o određivanju zona sanitarne zaštite, što grad Valjevo po zakonu mora da uradi, ili će u neposrednoj blizini bunara nići novi hotelski ili apartmanski objekti, sa bazenom i spa centrom?

 

Da li će gradska vlast odreagovati na vreme da bi spasila dragoceni izvor vode i resurs oko kojeg ne može i ne sme biti polemike? A možda umesto vode, i pored dobre namere Republike i svih uloženih sredstava, dobijemo priliku da uživamo u spa sadržajima na ovoj lokaciji dok će nam slavine ostati suve?