28.09.2023, 06:56

Lakše je kršiti zakon nego sistemski rešiti problem

Opšta bolnica Valjevo je za pet godina iz budžeta grada dobila skoro 13 miliona dinara, prvo, preko udruženja "Unija mladih Evropa", a potom preko udruženja Observatoria centar Valjevo, koja su za sredstva namenjena udruženjima konkurisala sa Programom Medicinski starter "Zajedno za život".

 

I pored toga što je u konkursnoj dokumentaciji navedeno da će novac biti utrošen za stručno i naučno usavršavanje dečjih hirurga i medicinskih sestara u Opštoj bolnici, sredstva su utrošena za plaćanje dopunskog rada hirurga iz Beograda angažovanih za rad vikendom i praznicima u bolnici.

 

U tekstu "Kreativno izigravanje zakona - umesto udruženjima novac crkvi i bolnici", koji su Kolubarske.rs objavile u utorak, 26. septembra, pisali smo o tome koliko novca su, preko konkursa za finansiranje programa udruženja, dobila dva projekta – crkva i bolnica, a koliko ostala udruženja. Tema našeg istraživanja je zbog čega se iz gradske kase izdvajaju milioni dinara za finansiranje crkve i bolnice preko konkursa za finansiranje udruženja, čime se uskraćuje novac brojnim udruženjima, a ne direktno iz budžeta? Crkva je dobila novac iz budžeta i pored toga što nije udruženje i što građevinski radovi, na koje je utrošen novac, nisu Program, dok je Grad finansijski pomogao Bolnicu, ali ne direktno nego preko udruženja koja su se samo formalno pojavila na konkursu.   

Budžetski džak (ilustracija Dušan Arsenić)

 

U budžetu grada Valjeva za finansiranje ili sufinansiranje programa od javnog interesa udruženja građana, za pet godina od 2019. do 2023, izdvojeno je preko 105,1 milion dinara. Od tog iznosa su sa 44.290.000 dinara finansirana prosečno 34 programa godišnje što iznosi ukupno 170 programa udruženja, dok su za isti period samo dva programa dobila ukupno 60.850.000 dinara.

 

Najviše novca, blizu 48 miliona dinara dobio je program "Crkveno graditeljstvo i duhovni razvoj", Crkvene opštine Valjevo. Na drugom mestu je sa oko 13 miliona dinara program Medicinski starter "Zajedno za život" sa kojim je prvo konkurisalo udruženje "Unija mladih Evropa", a potom udruženje Observatoria centar Valjevo. 

 

Unija mladih Evropa i Observatoria centar posrednici između Grada i Bolnice

 

"Unija mladih Evropa" se prvi put pojavila na konkursu, koji je raspisala Gradska uprava za finansiranje programa udruženja, 2018. godine.

 

Te godine je za sufinansiranje programa od javnog interesa udruženja građana u budžetu bilo opredeljeno pet miliona dinara. Međutim, nakon konkursa, koji je završen u aprilu, Komisija za izbor projekata raspodelila je šest miliona dinara, a taj nedostajući milion obezbedio je iz tekuće budžetske rezerve tadašnji gradonačelnik Slobodan Gvozdenović.

 

Uprkos tome što je potrošeno više novca nego što je Skupština grada odobrila, to nije bilo dovoljno pa je u avgustu 2018. raspisan, i to bez obrazloženja, i drugi konkurs za finansiranje programa udruženja građana.

 

Po tom konkursu, a prema rešenju gradonačelnika, podeljeno je 2,3 miliona dinara za četiri programa. Među udruženjima, koja su se prijavila na taj ponovljeni konkurs, bila je "Unija mladih Evropa" sa programom Medicinski starter "Zajedno za život", i dobila je 1,3 miliona dinara. To udruženje, koje je u trenutku konkurisanja zastupao Ilija Ranković tada zaposlen u Gradskoj upravi, osnovano je 8. juna 2018. godine ili samo dva meseca pre raspisivanja drugog konkursa za finansiranje programa udruženja.

 

Sledeće godine na konkursu za finansiranje programa udruženja, Medicinski starter "Zajedno za život", udruženja "Unija mladih Evropa" dobija dva miliona dinara. Potom, 2020. godine dobija 4,7 miliona dinara, da bi se u 2021. 2022. i 2023. godini sa istim programom Medicinski starter "Zajedno za život" na konkursu pojavilo udruženje Observatoria centar Valjevo. Ovo udruženje je po dva miliona dinara dobilo prošle i pretprošle godine, dok je ove godine iz gradskog budžeta za finansiranje programa Medicinski starter "Zajedno za život" izdvojeno 2,2 miliona dinara.

 

U konkursnoj dokumentaciji svake godine identičan tekst, navode se i isti ciljevi - obuka dečjih hirurga i mentoring.

 

"Članovi udruženja Unija mladih Evropa se već godinama bave rešavanjem problema dece i mladih u Valjevu. U toku 2017, 2018. i 2019. godine (2017. Udruženje nije postojalo, osnovano je sredinom 2018. prim.aut.) 80 posto anketiranih sugrađana je kao najveći problem istaklo nedostatak kadra u oblasti dečje hirurgije u Valjevu, kao i nedostatak edukativnih programa u predmetnoj oblasti koji bi doprineli podizanju kapaciteta dečjih hirurga zaposlenih u Valjevskoj bolnici...", navodi se, pored ostalog, u konkursnoj dokumentaciji.

 

Takođe svake godine, pa i ove, piše da "u Valjevu posao dečjeg hirurga trenutno obavljaju samo tri doktora - dr Aleksandar Kitić, dr Slobodan Đurić i dr Valentino Vesić". Međutim dr Slobodan Đurić je bolnicu napustio pre dve godine.

Ambulanta dečje hirurgije u bolnici (Foto: Kolubarske.rs)

 

U konkursnoj dokumentaciji je navedeno i to da je, zbog nedovoljnog broja hirurga, udruženje "stupilo u kontakt sa Opštom bolnicom i postiglo sporazum oko načina realizacije aktivnosti na podizanju kapaciteta dečje hirurgije u Valjevu, čime će se doprineti poboljšanju zdravlja i brige o najmlađima našeg grada".

 

Sudeći prema dokumentaciji dostavljenoj uz narativni i finansijski izveštaj taj "sporazum sa Opštom bolnicom" je zapravo protokol-ugovor o poslovnoj saradnji koji su potpisali udruženje i bolnica, po kome udruženje novac dobijen na konkursu za finansiranje udruženja uplaćuje na račun bolnice za program obuke dečjih hirurga, umanjen za oko 94.000 dinara koliko udruženje Observatoria centar zadržava za sebe za, kako je navedeno u konkursnoj dokumentaciji, "promociju projekta na društvenim mrežama".

 

U finansijskom izveštaju piše, (uzmimo za primer 2022. godinu), da putni troškovi za ukupno 23 dolaska dečjih hirurga iznose 1.905.458 dinara. U narativnom izveštaju nisu navedene aktivnosti troje dečjih hirurga koji su 23 puta dolazila u Valjevo, kao ni to koji su valjevski hirurzi i kada prošli i koju obuku.

 

S obzirom na to da se malo toga vidi iz dokumentacije programa Medicinski starter "Zajedno za život", koja sadrži narativni i finansijski izveštaj, a koja je dostavljena Kolubarskim.rs po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i da je dosta toga nejasno, za pojašnjenje smo se obratili Ljubici Marković, iz udruženja Opservatoria centar, koja je zadužena za realizaciju programa.

 

Marković tvrdi da nema ništa sporno, da je to "dobar program te da je od velike koristi za građane, pre svega pacijente, kao i da je to višegodišnji vid uspešne saradnje između Grada i Bolnice". Nije odgovorila na pitanje koja je uloga udruženja, da li je posrednik između Grada i Bolnice u prenosu sredstava? Uputila nas je na dr Sašu Žunjića hirurga, koji je zadužen za realizaciju ovog projekta, za više "stručnih i tehničkih detalja". Upitana ko je, kada i gde promovisao program Medicinski starter "Zajedno za život" udruženja Opservatoria centar, i šta je konkretno promovisano, a za tu promociju udruženje je svake godine zadržavalo iznos od oko 93.000 dinara, Marković je odgovorila da je promocija bila na društvenim mrežama, ali nije odgovorila kada i šta je promovisano. Zamoljena da nam dostavi objavljen tekst i fotografije promovisanih aktivnosti, rekla je da uputimo zvaničan zahtev.

 

Lakše je izigrati zakon nego tražiti izmene koje bi bile na korist građana

 

O čemu se zapravo radi, šta Grad finansira - edukaciju ili dopunski rad beogradskih lekara u valjevskoj bolnici, i zašto preko udruženja, a ne direktno? Odgovorio nam je dr Saša Žunjić i praktično objasnio zbog čega ova "gimnastika". Odgovr započinje rečenicom: "Bolnica je bila u problemu sa nedovoljnim brojem dečjih hirurga koji treba potencijalno da leče 30.000 dece starosti do 18 godina. Bolnica kadrovski nije bila u mogućnosti da im pruži adekvatnu zdravstvenu zaštitu".  

 

- Postoji uredba Ministarstva zdravlja da je potrebno dvoje specijalista da bi se oformio neki odsek. Međutim dvoje specijalista dečjih hirurga nije dovoljno da se pokrije rad u ambulanti, hitni slučajevi, redovan program u sali, svakodnevni rad, dežurstva... To je tako više od 15 godina i nikako da se promeni. Nama je bilo jako stalo da posle 45 godina sačuvamo odeljenje dečje hirurgije, jer smo uvek imali dovoljno i resursa i kadrova. Međutim, poslednjih nekoliko godina neke kolege su otišle u penziju, tako da smo ostali samo sa tri dečja hirurga. Od Ministarstva zdravlja smo dobili dozvolu da zaposlimo dvojicu mladih kolega koja su trenutno na specijalizaciji. U međuvremenu, ostali smo bez još jednog dečjeg hirurga, tako da kadrovski nismo uspeli da pokrijemo dežurstva vikendom i državnim praznicima, jer naša dva hirurga to nisu mogla da iznesu. Jedini način da rešimo problem bio je da angažujemo specijaliste iz Beograda - kaže dr Žunjić i dodaje:

 

- Potpisali smo ugovor o saradnji sa beogradskim Institutom za zdravstvenu zaštitu majke i deteta. Troje digestivnih hirurga je bilo voljno da povremeno budu angažovani i da nam pomognu. Oni ne samo da su bili angažovani za rad u našoj bolnici, nego su naše mlade kolege, koje su na specijalizaciji, učile od njih, a što je najvažnije mi na Institut možemo da pošaljemo u svako doba pacijente na zbrinjavanje. S obzirom na to da Opšta bolnica nije imala novac da plati specijaliste, a nismo mogli da nađemo sponzore, obratili smo se Gradu za pomoć. Tadašnje rukovodstvo je bilo voljno da nam pomogne. Rečeno nam je da ne postoji zakonska mogućnost da se iz budžeta grada direktno finansira sekundarna ustanova zdravstvene zaštite. Ali je moguće, i to nam je predloženo, da neko udruženje konkuriše za novac iz gradske kase kroz finansiranje programa udruženja, a onda bi to udruženje prebacilo pare na račun Bolnice koja bi bila partner na realizaciji tog programa, što bi bilo definisano ugovorom, a onda bi Bolnica ugovr sklopila sa beogradskim lekarima specijalistima - objasnio je dr Žunjić.

 

Naglasio je da bi bolnici bilo mnogo lakše da novac za te potrebe dobije direktno og Grada kao vid pomoći, ali "morali smo da pribegnemo ovome jer je to bio jedini nači da dođemo do novca za honorare beogradskih specijalista koje je bilo neophodno da angažujemo kako bismo rešili veliki problem nedovoljnog broja dečjih hirurga u Opštoj bolnici".

 

"Gimnastika" ili sistemsko rešenje problema?

 

Zbog čega ni Grad ni Opšta bolnca nisu pokušali da problem reše u dogovoru sa nadležnim ministarstvima nego su pribegli "gimnastici" i to čine već pet godina? Zbog čega ovaj problem, sa kojim se verovatno suočavaju mnoge bolnice u Srbiji, Opšta bolnica nije rešila u dogovoru sa Ministarstvom zdravlja sama ili uz pomoć Grada? Prema našim saznanjima nijedan zvaničan zahtev nije upućen nijednom ministarstvu. Takođe zašto se grad Valjevo ukoliko već želi, a u ovakvim situacijama i treba, da finansijski pomogne Bolnicu, nije zatražio od Ministarstva finansija odobrenje za izuzetak da može da uputi finasijsku pomoć Opštoj bolnici. Verujemo da postoji način da se ovakvi problemi sistemski reše, umesto što se pribegava improvizacijama i kršenju zakona na štetu, u ovom slučaju, udruženja građana.

 

******

Raspodela novca udruženjima prethodnih pet godina je bila tema istraživanja Kolubarskih.rs, koje je podržala Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN) kroz projekat "Increasing transparency and accountability in Public Financing" (Povećanje transparentnosti i odgovornosti u javnom finansiranju) za koji je novac odobrila Britanska ambasada u Beogradu.

 

Kolubarske.rs su kandidovale temu finansiranja crkve i bolnice preko konkursa za udruženja koji raspisuje i finansira Grad.