Prevencija nasilja i zaštita novinara

Stalna radna grupa za bezbednost novinara (foto: Kolubarske.rs)

23.01.2024, 10:14

Prevencija nasilja i zaštita novinara

Otvorenim sastankom u Šapcu veoma uspešno je nastavljena serija sastanaka Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) širom Srbije u organizaciji Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), a u okviru projekta "Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara". Projekat podržavaju Evropska komisija kroz program podrške nezavisnim medijima u Srbiji i medijsko odeljenje Misije OEBS-a u Srbiji.

Sastanku u Šapcu prisustvovali su Aleksandar Momčilović - javni tužilac u Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, Rade Dragojević - javni tužilac u VJT Šabac, Jelena Aleksić - javni tužilac u OJT Šabac, Olivera Jovanović - javni tužilac u OJT Loznica, Nenad Marinković - javni tužilac u VJT Valjevo, Miloš Mirković - javni tužilac u OJT Valjevo, Snežana Jovanović - vf glavnog javnog tužioca u OJT Mionica kao i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova: Viđan Krstić - PU Valjevo, Dragan Vujanić - oficir PI Šabac, Milan Lukić - OKP PU Šabac i Željko Stevanović - OKP PU Šabac.

Veran Matić, član SRG i predsednik UO ANEM istakao je značaj održavanja otvorenih sastanaka na kojem su se u ovom formatu po prvi put okupili novinari iz Šapca, Valjeva i Loznice. Matić ističe da je @cilj ovakvih susreta direktna razmenu iskustava žrtava nasilja i pretnji sa predstavnicima institucija (tužilaštva i policije) sa ciljem unapređenja komunikacije, uspostavljanja poverenja, povećane osetljivosti na slučajeve nasilja i pretnji novinarima i unapređenja funkcionisanja institucija". Naglasio je važnost prevencije u domenu potencijalnog nasilja nad medijskim radnicima koje se, prema njegovim rečima, intenzivira sa povećanjem tenzija u društvu koje se odražavaju na tretman novinara.

Matić je u Šapcu predstavio osnovne podatke iz godišnjeg izveštaja Stalne radne grupe za bezbednost novinara i podatke iz evidencije Vrhovnog javnog tužilaštva koje je tokom 2023. godine formiralo 75 predmeta u vezi sa događajima na štetu novinara. U istom periodu rešeno je 23 predmeta - 9 sudskom odlukom (sve osuđujuće presude), 14 predmeta odlukom tužilaštva (6 predmeta rešenjem o odbačaju krivične prijave i 8 predmeta službenom beleškom da nema mesta pokretanju krivičnog postupka). Preostalih 52 predmeta su još uvek aktivni, od čega je za 5 predmeta u toku postupak pred sudom.

Najviše pretnji je dalje iz domena člana 138. Krivičnog zakonika za krivično delo ugrožavanje sigurnosti (64 slučaja) dok se sa pretnjama pojavljuju i uvrede, lake telesne povrede, zlostavljanje i mučenje, proganjanje kao i krivično delo prinuda. Opisno se u evidenciji tužilaštva pominju i ometanje snimanja, oštećenje automobila, verbalni napad i praćenje.

Tačno polovina slučajeva (37) su pretnje koje novinarima dolaze putem interneta koje su u nadležnosti Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Dvadeset devet slučajeva je u nadležnosti tri osnovna javna tužilaštva u Beogradu, sedam slučajeva je u nadležnosti Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu dok se po jedan nalaze u Novom Sadu i Kragujevcu.

Pored devet osuđujućih presuda za dela koja su počinjena tokom 2023., prošle godine je pravosnažno okončano i pet sudskih postupaka za dela prijavljena u 2022. godini. Potvrđene su dve presude - na kazne od 14 i 18 meseci zatvora uz potvrđivanje jedne oslobađajuće presude, izrečena je jedna mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i doneta je ponovljena prvostepena osuđujuća presuda.

Kada je reč o evidenciji NUNSa i UNSa, u njima se beleže i pritisci i ostali oblici ugrožavanja bezbednost novinara koji nisu obuhvaćeni Krivičnim zakonikom. Primetna velika razlika dodatna je potvrda o neophodnosti izmena Krivičnog zakonika čime bi veći broj ovih dela bio obuhvaćen krivičnim gonjenjem. „U toku su pripreme za pokretanje inicijative vezane za ove izmene u koju će biti uključeni svi zainteresovani, kako bi se pripremio kredibilan predlog oko kojeg bi bio stvoren konsenzus”, naglasio je Matić.

U otvorenom i konstruktivnom razgovoru o pretnjama kojima su izloženi i sopstvenim iskustvima, sa predstavnicima SRG, tužilaštva i policije su govoril: Darija Ranković – Kolubarske (Valjevo), Isidora Kovačević – Podrinske (Šabac), Nenad Kulačin – DLZ (Šabac) i Vladimir Mitrić – Večernje novosti (dopisnik iz Loznice) kao i Ivan Kovačević – Podrinske (Šabac), Slavica Vujanac – VA media (Valjevo) i Đorđe Mijailović – Nova (dopisnik iz Šapca). U razgovoru su učestvovali i Predrag Vujanac – Blic (dopisnik iz Valjeva), Marko Lazić – TV Valjevo plus, Nebojša Trifunović i Slobodan Pajić – Lozničke novosti, Goran Petrović – (Loznica info) i Aca Perić – Portal 015 (Šabac).

Svojevrsni uvod u debatu bila su svedočenja novinara Nenada Kulačina koji je u poslednje vreme izložen najvećem broju pretnji i Vladimira Mitrića, dopisnik Večernjih novosti iz Loznice koji je već 18 godina pod svakodnevnom policijskom zaštitom.

Nenad Kulačin izrazio je duboku zabrinutost zbog nedostatka napretka u rešavanju brojnih prijava. Požalio se i na nepostojanje povratnih informacija o statusu pomenutih slučajeva i predložio poboljšanja na tom polju kako bi u slučaju osuđujućih presuda, mogao javno da pohvali rad tužilaštva i prasvosudnih organa. Kulačin je istakao da je "veoma važno da imamo osuđujuće presude i stalne javne osude pošto smo konstantno izloženi takvim pretnjama i komentarima. Moja deca i majka vide pretnje. Majka mi živi u Boru i ima osamdeset godina. Dobila je pretnje silovanjem. Pretnje su crvena linija koja ne sme da se prelazi".

Kulačin je naglasio da je pored verbalnih pretnji izložen i SLAPP tužbama – ukupno tri je podneo Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda sa ukupnim odštetnim zahtevom u iznosu od dva miliona dinara. "Istovremeno, protiv njega nije podignuta optužnica zbog izjave tokom gostovanja na jednoj televiziji da bi nam isčupao srce kada bi nas sreo na ulici". Kulačin se požalio na nedostatak solidarnosti među novinarima i zahvalio se ANEM-u, NUNS-u i Veranu Matiću na podršci u vezi sa unapređenjem sigurnosti njegove porodice i istakao potrebu za razumevanjem novinara koji su izloženi pretnjama i pritiscima.

Vladimir Mitrić je govorio o životu i radu pod policijskom zaštitom koja traje skoro dve decenije. Napadač je, kaže Mitrić, nakon napada dobio unapređenje, a načelnik policije u Loznici se svojevremeno protivio ideji da kao novinar dobije adekvatno obezbeđenje. Mitrić se zahvalio organizacijama OEBS, ANEM, NUNS i UNS na podršci u praćenju njegovog slučaja i pohvalio efikasnost tužilaštva u vezi sa slučajem pretnji koje je dobio pre dve godine.

Dragana Bjelica iz UNSa je istakla neophodnost informisanja novinara o epilogu slučajeva koje su prijavili dok je Veran Matić najavio da će na narednim sastancima SRG biti razgovora o efikasnijem načinu izveštavanja o statusu slučajeva u proceduri kao i o distribuciji presuda novinarima.

"Neophodna je bolja sistemska koordinacija između policije, tužilaštva i medija pošto situacija nije povoljna", zaključila je i Isidora Kovačević, novinarka koja je četiri godine čekala informaciju od institucija u vezi sa prijavama podnesenim nakon što je njen lik osvanuo na poternicama širom Šapca. Đorđe Mijailović, dopisnik Nove iz Šapca, ilustrovao je manjak novinarske solidarnosti u ovom slučaju podsetivši da nijedan lokalni medij tri godine ne izveštava o napadima na Isidoru Kovačević i Nenada Kulačina.

Isidora Kovačević je detaljno predstavila sve probleme sa kojima se suočavala uključujući i činjenice da nije bilo efikasnih istraga i povratnih informacija od tužilaštva. Jelena Aleksić, javni tužilac OJT Šabac napomenula je da je veći deo pretnj u nadležnosti Posebnog tužilaštva za VTK ukazujući na određene činjenice vezane za poternice kojima je grad bio oblepljen i postupak koji se vodi protiv jednog optuženog u ovom slučaju, koji po rečima novinarke Kovačević „nije mogao da bude pronađen sedam meseci iako je u to vreme bio u zatvoru u Valjevu.”

Slavica Vujanac, novinarka iz Valjeva, takođe je naglasila da postoji nedostatak kolegijalnosti i solidarnosti među novinarima i ukazala na potrebu da se identifikuju konkretne osobe koje u institucijama svoj posao ne obavljaju savesno i profesionalno, kako bi se problemi unutar sistema efikasnije rešavali.

Stevan Ristić iz Asocijacije medija je konstatovao kako se polarizacija mora nekako prevladati i predložio održavanje sastanaka novinara, tužilaca i policije i bez učešća Stalne radne grupe. Ristić misli da će na napadače i nasilnike delovati obeshrabrujuće ako se o takvim susretima bude javno izveštavalo.

Darija Ranković iz Kolubarskih, ilustrujući neefikasnost sistema, obavestila je prisutne da se i nakon četiri godine i dalje ne zna ko je obio prostorije ovog medija. Na osnovu sopstvenog iskustva baziranog na skoro petnaest ročišta održanih u Beogradu, predložila je premeštanje nadležnosti sudova iz Beograda u druge gradove koji ispunjavaju uslove poput Valjeva. Istakla je problem nedostatka solidarnosti među novinarima, ali je navela značaj primetne podrške novinarskih i medijskih udruženja.

Aleksandar Momčilović iz Posebnog javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal ukazao je i kako naše institucije često zavise od međunarodne pravne pomoći. Izneo je podatak da su od šest prijavljenih slučajeva pretnji Nenadu Kulačinu, dva dobila sudski epilog sa osuđujućim presudama. Konstatovano je da sud koji je te presude doneo snosi odgovornost što oštećeni Kulačin nije dobio informaciju o presudi.

Snežana Jovanović, vf glavnog javnog tužioca u OJT Mionica, komentarisala je pritiske po osnovu ženskog pola koje je doživljavala Isidora Kovačević. Jovanović je naglasila da su žene posebno osetljiva kategorija za koju tužioci nemaju dovoljno sluha i podsetila je da postoji novo krivično delo koje treba koristiti – polno uznemiravanje iz člana 182. KZ i predložila da i ono bude obuhvaćeno Opštim obavezujućim uputstvom koje je donela Vrhovna tužiteljka.

Nenad Marinković, javni tužilac OJT iz Valjeva takođe se založio za neophodnost promene Krivičnog zakonika. Smatra da je potrebno dograditi i unaprediti sporazum kojim je osnovana Stalna radna grupa za bezbednost novinara. Izmene bi trebalo bazirati na pozitivnim primerima koji su se stekli u praksi čime bi se unapredio rad i efikasnost u saradnji tužilaštava, policije i novinarskih i medijskih udruženja.

Zaključujući sastanak, Veran Matić je naglasio da će o svim predlozima razgovarati sa predstavnicima tužilaštva i policije u SRG i da će nastojati da budu što pre sprovedena u praksi koja će pomoći u borbi protiv nasilja nad novinarima. "Neophodno je otvoriti i dijalog sa sudijama o sudskoj praksi, dužini trajanja sudskih procesa u ovim slučajevim kako bi pravda bila i vremenski dostižna". Podsetio je da će u aprilu biti četvrt veka od ubistva Slavka Ćuruvije, da se još čeka konačni sudski epilog, kao i da posle pet godina suđenja uskoro počinje zasedanje veća Apelacionog suda u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića.

Tokom prošle godine ovakvi sastanci su održani u Beogradu, Čačku, Novom Pazaru, Subotici, Pančevu, Novom Sadu i Nišu sa idejom upoznavanja novinara i medijskih radnika sa mehanimima zaštite koji im stoje na raspologanju. Pored sastanka, oni podrazumevaju rad besplatne, 24-časovne SOS Sigurne linije (0800 100 115) za prijavljivanje slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, korišćenje informativne internet stranice i mobilne aplikacije "Bezbedni novinari" kao i treninge za unapređenje bezbednosti novinara koje drži novinar, trener, urednik i nekadašnji direktor Centra za istraživačko novinarstvo Branko Čečen. Pomenuti trening održan je u Šapcu nakon sastanka Stalne radne grupe za bezbednost novinara i promocije mesečnog medijskog monitoringa ANEM-a.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara (foto: Kolubarske.rs)

23.01.2024, 10:14