¶ č: | fb:

U vremenu kada se gradi neki novi svet, kada se grabi i otima sve ono što su generacije sticale i gradile, treba da imamo hrabrosti i mudrosti da odbijemo ono što se mora odbiti! Moramo da sačuvamo svoje pravo na zemlju, život na njoj, pravo na zdravu prirodnu sredinu. Mnogo su zahvatili široko u želji da naše njive i bašte pretvore u industrijsko područije i nešto što ni oni ne znaju šta će biti - sami su tako rekli, na javnoj sednici Komisije za planove o Nacrtu Plana generalne regulacije za naseljeno mesto Popučke, da ne znaju ko su investitori!

 

 

Nemojte dozvoliti da nas dele i da ubacuju seme razdora među već namučen narod! Dolaziće, nudiće, pričaće... Sve nas tište iste muke i problemi! Razne "privilegije", ucene i potkupljivanja samo su trenutno rešenje za neki vaš problem - jednom kada date ognjište, takvo više imati nećete!

 

 

Dobrovoljno odustajući od bogatstva predaka odustajemo od svog identiteta! Koliko puta čujemo - "Nema vajde, ne isplati se raditi"? Kada bi čovek sve stavljao na papir, šta se to danas isplati u životu? Mislite li da je neko isplaćivao našim babama i dedama sa petoro, šestoro dece da seju žuti kukuruz, jedu proju i peru veš na Rabasu i Kolubari noseći ga po dva kilometra na ramenima? Kakve su uslove za život oni imali, a kakve vi imate? I ništa nisu otuđili.

 

 

Rast broja stanovnika u svetu je šansa za proizvodnju hrane, a mi suprotno - kod nas je propast u proizvodnji hrane. Da mi znamo ko smo, ne bi nas političari i stranci držali kao sirotinju koja proizvodi deset puta manje od onoga što može. Ne bi bili prevareni sirotinjskim pričama koje nam nude rog za sveću! Kako u Narodnoj skupštini tako i u emisijama o poljoprivredi. Priča se o organskoj poljoprivredi i novim poljoprivrednim sistemima, a sa druge strane se otvoreno priča o rudarenju litijuma, bora, najbolje njive prevode se u industrijske zone, reke se nemilosrdno uništavaju! Koga lažete više?

Tržište hrane u Srbiji je u rukama stranaca i vlasti su deo iz Davosa i deo okupacije. Naše je samo da radimo za tuđine, valjda su nam se dedovi i pradedovi za to borili na Kolubari i Mačkovom kamenu?!

 

Popučke (Foto: Radenko Branković)

 

Današnja okupaciona seoska ekonomija nema veze sa brigom o selu! Ministar za brigu o selu, Milan Krkobabić u svojoj brošuri "Vodič kroz zadrugarstvo" hvali sirotinjsku neprofitnost, a seljak ne može da profitira.

 

 

U Holandiji cveće proizvode pod lampama jer imaju 60 sunčanih dana godišnje, na površinama koje nastaju isušivanjem mora. Mi, u Srbiji imamo 260 sunčanih dana - 200 dana više, malo li je? Uvozimo hranu u vrednosti od 2,5 milijardi eura godišnje! Ali zato plodne njive dajemo Nemcima, Kinezima za fabrike guma, korporacijama za kopanje litijuma, a reke pretvaramo u deponije umesto u jezera za navodnjavanje.

 

 

Treba li znati zašto se nameće propast srpskom selu? Ko je taj srpski seljak da bi ga neko napadao? On je noseća greda i struktura u genezi srpskog naroda, oduvek. Hajde i mi da se okupimo kao Holanđani ili Nemci oko zajedničkog cilja i odbrane i spasa... Mi trošimo vreme na prepirke, na osude, ko će da komanduje pri radu, ko je više a ko manje. Hajde da svi budemo bolji u onome u čemu smo inače dobri i da branimo naše pravo da živimo na svome!