Javna sednica Plan za Popučke (8.2.2024) (foto: Kolubarske.rs)
20.02.2024, 07:58
Popučke se briše kao selo?
Nacrt Plana generalne regulacije za naseljeno mesto Popučke donosi velike promene. Već je rečeno da u osmišljavanju tih promena žitelji Popučaka nisu učestvovali. Zvanično obrazloženje je da se plan menja, odnosno da se donosi novi zbog potrebe usklađivanja sa regionalnim planovima koje je uvojila Vlada Republike Srbije. Takođe bez učešća javnosti. Popučke se briše kao selo. Postaje prostor za izgradnju i razvoj megalomanske infrastrukture. U ovom tekstu pokušavamo da proniknemo šta se iza brda valja, šta novi plan donosi? Ko je i šta ta Komisija za planove.
Pomena ciljeva
Novi plan izbegava upotrebu termina - "selo" za tip naselja kom pripadaju Popučke. Prema nacrtu novog plana Popučke su naseljeno mesto. Osnovna karakteristika sela jeste da se stanovnici najčešće bave poljoprivredom, te da je teritorija mahom namenjena za takvu delatnost. U pitanju je nagoveštaj značajne promene čak i u nazivu planskog dokumenta, koja nije samo terminološka. Zagovarači novog plana su zbog toga morali da pokrenu ozbiljnu raspravu. Ali nisu.
U odluci o pristupanju izradi novog plana za Popučke odbornici su u maju 2022. godine upisali da novi plan treba da doprinese, između ostalog, da se mogu izdavati lokacijski uslovi, da se stvore uslovi za infrastrukturne koridore. Da se stvori i unapredi privredna zona i stvore uslovi za planiranu izgradnju. U ciljevima zadatim izrađivačima novog plana za Popučke ni reči nema o razvoju poljoprivrede, o ruralnom razvoju, niti o zaštiti okoline i prirode. Sledeći uputstvo odbornika, predloženi plan ne govori o povećanoj dostupnosti javnih usluga i javnih dobara. Slušajući Skupštinu grada Valjeva, nacrt plana za Popučke ne postavlja ciljeve koji se tiču poboljšanja kvaliteta života, ekonomskog blagostanja za Popučane. Niti se takve vrednosti razrađuju u planu.
Važeći Plan generalne regulacije za selo Popučke je još 2007. postavio više ciljeva koji podrazumevaju dobrobit stanovnika, zaštitu načina života, kulturne baštine, unapređenje poljoprivrede i zaštitu životne sredine. I naravno, razvoj infrastrukture. Tadašnji izrađivači, sada važećeg plana, pišu suda osnovu razvoja sela Popučke u planskom periodu čine i predviđena demografska kretanja i povećanje broja stanovnika od 2419 u 1991. godini na 2943. stanovnika u 2020. godini. I dodaju da se uvećanjem broja stanovnika uvećava i broj aktivnog stanovništa za koje treba u planskom periodu obezbediti zapošljavanje.
I dodaju ključnu rečenicu: "Privredni razvoj u narednom periodu treba da bude sa osloncem na prirodne resurse u okruženju sa razvojem delatnosti koje bi imale karakteristike brzog prestrukturiranja i prilagođavanja tržišnoj ekonomiji; sadašnji nivo javnih službi zahteva nove kapacitete u planskom periodu za predviđeno stanovništvo". Deceniju i po kasnije odbornici brišu poljoprivredu i dobrobit Popučana iz ciljeva budućeg planskog dokumenta koji postavlja okvire za upravljanje prostorom u selu Popučke.
Vredi zabeležiti da u Nacrtu Plana generalne regulacije za naseljeno mesto Popučke koji je sada u izradi nisu ponuđeni odgovori na pitanja o uspešnosti realizacije plana usvojenog 2007 godine. Isti je slučaj sa odlukom o pristupanju izradi novog plana za Popučke od pre dve godine. Odbornici ni reč nisu prozborili o tome kako se sada živi u Popučkama i šta su dostignuća lokalne urbanističke politike. A među valjevskim odbornicima i te kako ima seljaka i seljačkih "majki", dugogodišnjih zastupnika i branitelja svega selskog.
Kako se briše selo?
Lako. Planski. Postepeno. Namerno! To se radi izradom i usvajanjem urbanističkih planova. Ali se radi i svakodnevnim sprovođenjem politike u dužem vremenskom periodu. Naš sugrađanin Radenko Branković, inženjer iz Popučaka je to opisao u tekstu "Naša imanja", koji su objavile Kolubarske. Jedno se priča, a u stvari sasvim drugo i to suprotno se radi. To se vidi u Nacrtu Plana generalne regulacije za Popučke, ali se vidi i u važećem planu usvojenom pre petnaestak godina kada su na vlasti u Valjevu bili zajedno Nova Srbija, Radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije. To se vidi i kada se pogleda novac koji je ulagan u izgradnju i razvoj infrastrukture u Popučkama. To se vidi i po novcu koji je godinama ulagan u ruralni razvoj u Valjevu, posebno u Popučkama. A to se vidi i kada se danas pogleda kako izgledaju Popučke.
Plan iz 2007. godine je "video" da na teritoriji sela Popučke žive meštani koji se bave poljoprivredom, da nasuprot nacionalnom trendu, raste broj žitelja Popučaka, te da je potrebno raditi na razvoju poljoprivrede, zapošljavanja, javnih usluga i infrastrukture. Predlog novog Plana uopšte ne pominje ko u Popučkama živi. Nacrt plana se time uopšte ne bavi. Plan iz 2007. godine, koji i sada važi, je prvi okrnjio fundus poljoprivrednog zemljišta u Popučkama, na račun stvaranja građevinskog. Ovaj dokument beleži da u trenutku usvajanja selo Popučke obuhvata ukupno 1576,54 hektara od kojih su 1191,36 hektara poljoprivredno zemljište, što čini dve trećine, odnosno 76 posto teritorije ovog naselja. Projekcija ovog plana je da se udeo poljoprivrednog zemljišta smanji za 346,1 hektar, odnosno da se u ukupnoj površini teritorije sela svede na udeo od 54 posto.
Kada se pogleda inventar površina i namene zemljišta koji je prikazan u sada spornom nacrtu plana za Popučke, najpe se vidi da je iz ovog sela "nestalo" čitavih 127,95 hektara, budući da izrađivači prikazuju da je ukupna površina područja koje se planski obrađuje 1448,59 hektara. To je znatno manje u odnosu na pređašnjih 1576,54 hektara.
Naravno, stotinak hektara je nestalo rezovima koji su načinjeni usvajanjem Plana generalne regulacija "Privredna zona" i njegovim izmenama.
Posmatrajući projekcije u ovim planskim dokumentima, ideja da se od nekadašnjih dve trećine poljoprivrednog zemljišta u Popučkama, dođe do manje od jedne trećine. Od nekadašnjih gotovo 1200 hektara najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta u dolini reke Kolubare, postepeno se dolazido približno 550 hektara. Pretvara se gotovo 650 hektara u građevinsko zemljište, pre svega za industriju i privredu. Zadržava se stanovanje. Popučke postaju građevinska zona od ukupno 738,74 hektara zemljišta u odnosu na nekadašnjih 249,78 ha. Sa udelom od 16 posto u ukupnoj površini sela Popučke nekada, građevinsko zemljište će uskoro zauzimati više od pola, 51 posto površine. Šumsko zemljište ne menja udeo u novom planu, ali menja ukupnu površinu, smanjuje se za devet hektara u odnosnu na sadašnje stanje.
Na javnoj sednici Komisije za planove učesnici su se zabrinuto raspitivali o posledicama planske zamisli da njihove parcele, koje su sada poljoprivredno zemljište, postaju građevinsko zemljište. Da li će zbog promene namene zemljišta biti povećan porez na imovinu i da li će vlasnici građevinskog zemljišta moći da se regularno bave poljoprivrednom proizvodnjom i da ostvaruju beneficije koje takva delatnost nudi, kao što su subvencije, podsticaji i slično? Predsedavajući Komisije i izrađivači plana su izričito naglasili da će se namena zemljišta menjati tek po zahtevu vlasnika zemljišta, odnosno investitora. Usledila su logična pitanja Popučana zašto se onda planom menja namena zemljišta kada je i do sada bila praksa da se to može uraditi po zahtevu? I koji su investitori u pitanju zbog kojih se, očigledno, planom interveniše te se eliminiše poljoprivredno zemljište? Odgovori na ta pitanja nisu dobijeni na javnoj sednici.
Služba za katastar nepokretnosti će automatski, po službenoj dužnosti, obaviti prenamenu svih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, ako se takva promena predvidi u planskom dokumentu. To propisuje član 88. Zakona o planiranju i izgradnji. Katastar u svojoj evidenciji stavlja belešku o obavezi vlasnika parcele da plati naknadu za promenu namene zemljišta. Obaveza se realizuje onog trenutka kada vlasnik do tada poljoprivredng zemljišta želi nešto da gradi.
Vlasnik nekada poljoprivrednog zemljišta može obavljati poljoprivrednu delatnost na građevinskom zemljištu "do privođenja zemljišta nameni". Zakon obećava vlasnicima ovakvog zemljišta sve beneficije koje nosi građevinsko zemljište. Osim utvrđivanje naknade prilikom eksproprijacije za izgradnju linijske infrastrukture od značaja za Republiku. Ako država bude htela da gradi puteve, dalekovode ili gasovode otkupljivaće zemljište po nižoj ceni, ceni koju ima poljoprivredno zemljište. Tako se briše selo.
Komisija za planove
Komisija za planove je stručno telo Skupštine grada Valjeva obrazovano po sili Zakona o planiranju i izgradnji. Ovaj propis, član 52. kaže da Skupština obrazuje komisiju radi obavljanja stručnih poslova u postupku izrade i sprovođenja planskih dokumenata, stručne provere usklađenosti urbanističkog projekta sa planskim dokumentom i zakonom, kao i davanja stručnog mišljenja po zahtevu nadležnih organa. Jasno je da zakon propisuje važnu ulogu Komisije u postupku pripreme planova, počev od inicijacije, odnosno davanja povoda donosiocima odluka, Skupštini da odluči o pristupanju izradi nekog plana. Skupština grada Valjeva nije sama na svoju ruku, tek onako u maju 2022. godine rešila da se priprema novi plan za Popučke. Dobila je signal od Komisije za planove.
Pored uloge pokretača, Komisija za planove u celoj stvari oko donošenja bilo kog plana ima ulogu i moderatora, odnosno upravljača procesom pripreme plana. Komisija je telo koje garantuje kvalitet. To znači, da sve ono što izrađivači plana spreme, ne mogu spremiti bez inputa dobijenih od Komisije za planove. Da bi nacrt plana izašao na svetlo dana, odnosno da bi počeo javni uvid, za to je potreban sertifikat ispravnosti i zakonitosti koji daje Komisija za planove-koji se administrativno zove "stručna kontrola". Primedbe na nacrt planskog dokumenta pretresa Komisija i donosi odluku da li su prihvatljivi ili nisu. Kada se okonča javni uvid, Komisija je ta koja može da vrati nacrt planskog dokumenta na doradu obrađivaču dajući mu upute na koji način da nešto ispravi. Ili da nacrt plana pošalje odbornicima u proceduru usvajanja.
Jasno je da ključnu ulogu u donošenju planskih dokumenata ima Komisija za planove. То skupštinsko telo ima ogromnu moć jer po sili zakona vrši strateški uticaj na jedan od najvažnijih poslova u jednoj zajednici, a to je upravljanje prostorom. Kada je to tako, jasno je da su članovi Komisije za planove birani tako da politički režim koji ima vlast u Valjevu obezbeđuje apsolutnu kontrolu svojih interesa. Uostalom, nije potrebno posebno raspravljati i dokazivati koliko je bilo koja opštinska komisija, pa i Komisija za planove politički nezavisna i nepristrasna.
Po informacijama koje su u ovom trenutku javno dostupne nakon smene glavne urbanistkinje Jasne Mićić, koja je bila predsednica Komisije za planove i brisanja, Ksenije Badem, vršioca dužnosti JKP Vidrak, u tom telu su ostali: Кatarina Novaković, kao zamenik predsednika Komisije, arhitekta, zaposlena u Gradskoj upravi, dr Zoran Đukanović i dr Igor Marić, arhiteke iz Beograda, članovi na predlog ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja, Svetislav Petrović, saobraćajni inženjer, Milan Trifunović, građevinski inženjer i sekretar Komisije Marija Mitrović, arhitekta, svi iz Gradske uprave. Na pomenutoj javnoj sednici na kojoj su prisustvovali Popučani, kao i na javnoj prezentaciji održanoj sredinom januara ove godine, član Komisije dr Igor Marić se predstavio kao osoba koja obavlja funkciju predsednika.
Ovaj stručni skup poslednjih godina radi punom parom. Pokrenuti su postupci izrade novih planskih dokumenata, ali i izmene postojećih. Za samo nekoliko godina nekoliko puta je menjan plan za Privrednu zonu, plan za Gradac, naselje Kolubara. Donet je plan za Novo Naselje, stavljen van snage deo plana za Popučke, ali i dva puta pokretana izrada novog plana za ovo selo. Donet je i novi plan za Divčibare. Izmenjen je i Generalni urbanistički plan. Komisija je predložila da se izradi i donese i novi plan za najuži centar grada, pod imenom Plan generalne regulacije "Centar".
Dotična Komisija za planove i njen najistaknutiji član dr Igor Marić su nedavno odigrali ulogu u urbanističkoj pripremi terena za spornu izgradnju benzinske pumpe na mestu restorana Gong, u Železničkoj ulici. Uprkos negodovanju meštana, silnim prigovorima, Komisija je sprovela operaciju kreativne primene pravila iz Plana generalne regulacije "Centar" putem odobravanja urbanističkog projekta koji je naručio investitor - NIS. Po slovu planskog dokumenta koji definiše zone i pravila građenja u tom delu grada je dozvoljeno da se obavlja privredna delatnost u manjem obimu, ali samo u zatvorenom prostoru. Urbanistički projekat je usvojen. Pumpa je nikla tamo gde joj nije mesto.
Dr Marić je bio rukovodilac izrade Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće, gradsкe opštine Stari grad i Novi Beograd. Taj plani potonji pokušaj izgradnje gondole su izazvali burnu reakciju, ne samo Beograđana, već i međunarodne stručne javnosti. Zvanično je saopšteno iz organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu-UNESCO da bi takva građevina uskratila mogućnost da Kalemegdan bude uvršten na svetsku listu kulturne baštine.
Kako je moguće da u promišljanju budućnosti meštani Popučaka uopšte nisu učestvovali? Kao ni stručna javnost i javnost uopšte? Da li lokalne vlasti u Valjevu, makar kakvom većinom izabrane, imaju pravo da donose dalekosežne odluke koje se tiču života i imovine velikog broja ljudi, a da ne pitaju svoje sugrađane? Odgovore na ova pitanja moraju dati građani Popučaka i celog Valjeva u danima koji predstoje.
Vladimir Pantić, pravnik iz Gorića
Popučke