27.02.2024, 13:35

Tužna sudbina porodice Berić u Čačku

Nenada i Živku Berić iz Kostajnice život nije ni malo štedeo. Sina su izgubili u ratu, a ćerku za vreme korone. Doselili su se u selo Mojsinje nadomak Čačka gde su radili na imanjima za nadnicu, a danas bolesni sami žive u trošnoj kući bez struje i vode. Nisu dobili lične karte, a sva pomoć za izbeglo stanovništvo ih je mimoišla.

 

– Dvadeset i osam godina muka, pa to je čudo. Čudo! Prošao sam svega i svašta, glad, žeđ, smrzao se, svašta. Niko neće da ti pomogne, ne vredi – kaže Nenad Berić.

Sada teško oboleo sa takođe bolesnom suprugom Živkom dane provode u trošnoj kući bez struje u vode. Izbegli su nakon rata, od jutra do mraka mukotrpno su radili za nadnicu u obližnjim njivama, kupili su plac od tri ara i tu stali jer ih država nikada nije prihvatila, pa ni dan danas nemaju lične karte.

 

– Živeo sam tu po vrzinama dok nisam skupio za tri ara i kada sam ih kupio sad ne mogu da ih prevedem, nemam ličnu kartu. Ne mogu vodu, struju, ne mogu doktoru, ne mogu ništa, ne mogu da verujem da za 28 godina ne daju mi ličnu kartu. U Hrvatskoj nema papira, to sam tražio, nisam upisan kao državljanin, ovde ne mogu ništa da dobijem nemam državljanstvo, imam smo ovu izbegličku, ali niko ništa ne da na to, ne vredi – kaže Nenad koji sa suprugom živi od socijalne pomoći i od onoga što Živka uspe da spremi jer se jedva kreće.

Nenad i Živka Berić (Foto: Ozzon Press)

 

– Najgore mi je što nemamo vodu, nemam struju. Noću ustanem, tzražim njegovu šafilicu da bi izišla napolje. Nemamo WC-a ni kupatila, ničega nemamo. Bar da imamo vodu napolju da ne idem na tuđa vrata. Nekad mi otvore nekad mi i ne otvore pa se vratim kući i idem kod jednog čoveka čak u brdo gore – jedva priča Živka.

 

U kuću bez struje i vode retko ko svraća, pa i oni čiji je to posao. Sva pomoć za izbeglo stanovništvo ih je mimoišla,  a oni tihi i nenametljivi nisu uspeli da se izbore za sebe.