Gerontološki centar (foto: Đorđe Đoković)
15.10.2014, 12:37
Dom za stare - Skadar na Majdanu
Tokom jučerašnje posete Valjevu ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin priznao je ono što su Kolubarske.rs već znale. “Nedavno me je, sa punim pravom, ambasador Japana pitao šta se dešava sa tim Domom za stare za koji je vlada Japana dala novac, a on još nije završen. I zbog donatora, ali i zbog nas, moramo da utvrdimo šta se desilo, gde je otišao novac”, rekao je Vulin i ustvrdio kako će ministarstvo uložiti napore da Gerontološki centar bude završen „jer je previše para utrošeno, da bi ostao neuseljen”. On nije precizirao kako će, i kada, ministarstvo pomoći da radovi budu završeni ali je rekao kako bi trebalo da se novac za te radove obezbedi rebalansom budžeta Srbije. Dodatni problem, ali i prednost Valjeva u nastojanjima da se konačno okončaju radovi na Domu za stare, je to što Vlada Japana neće Srbiji dati dinara dok se taj započeti posao ne završi. A novca ima, kao i višegodišnje dokazane spremnosti Japanaca da pomognu Srbiji.
Dom za stare u Valjevu, na Majdanu, na 5.500 kvadrata, koji je sa 2,5 miliona evra finansirala Vlada Japana započet je u junu 2009, a od početka bilo je povuci-potegni. Najpre je dugo tražena lokacija. Predlog da bude u zgradi Starog grudnog, u koje je se docnije, posle adaptacije, uselila uprava Zdravstvenog centra, otpao je “zbog blizine Psihijatrijske službe”. Potom je otpao i samački hotel GP “Jablanica” zbog, kako je objašnjavano, nedovoljnih kapaciteta i nepostojanja dvorišta.
Otkud na kamenitom Majdanu
Lokacija na Majdanu izabrana je i zbog toga što se računalo na ostavštinu pokojnog Voje Popovića iz Gradca, zeta poč. ginekologa dr Vere Jovanović Šišarke, koji je živeo u Salcburgu. Popović je svoj stan u tom austrijskom gradu zaveštao Valjevu uz uslov da bude uložen u Dom za stare na Majdanu. Ispostavilo se da je Valjevo, po tom osnovu, posle ostavinske rasprave Popovićeve zaostavštine, dobilo tek stotinak hiljada maraka jer je, uz ostalo, prema saznanjima Kolubarskih.rs, nejasna bila uloga “našeg konzula u Salcburgu, koji je izgleda pomogao ženi koja je brinula o Popoviću da se domogne dela njegove imovine na šta je teško imala pravo”. Uzgred, taj konzul bio je poreklom iz Tamnave!
Mnogi su tada smatrali kako lokacija na Majdanu nije dobra zbog toga što gleda na Gračansko groblje ali im je odgovoreno kako se, po toj logici, sa Majdana vidi i OŠ “Vladika Nikolaj”, odnosno dečje obdanište “Vidra”. Niko tada, a ni docnije, dok “muka nije čučila na ćupriju”, nije shvatao koliko će radovi biti skuplji zbog tvrde kamenite podloge (tu je nekada bio majdan kamena)!
Potom se u izgradnji Doma pojavio i problem nemanja dozvole za izgradnju, koju Gradska uprava nije izdala zbog toga što Ministarstvo za rad i socijalnu politiku nije uplatilo 5,5 miliona dinara nadoknade za građevinsko zemljište. Zahtev ministarstva je odbijen zbog toga što tu nadoknadu plaćaju svi investitori, a Gradska uprava im je (ministarstvu) “bez dinara prenela 1,7 hektara”. Tada se već znalo da je izgradnja Doma za stare počela sa višemesečnim zakašnjenjem “zbog sporosti administracije i Centra za socijalni rad „Kolubara” iako je Vlada Japana odavno odborila donaciju od 2,5 miliona evra”. Prema projektu, starački dom je trebalo da bude završen za godinu dana, ali je bilo izvesno ne malo kašnjenje pošto su predugo trajale pripreme za početak radova, čiji je izvođač GP “Ratko Mitrović” iz Beograda.
Posle trogodišnje izgradnje, radovi su prekinuti u maju 2011, kada su, zbog nedostatka novca, sa gradilišta povučeni mašine i radnici. U Ministarstvu za rad i socijalnu politiku su tada lokalnim medijima potvrdili kako “ima određenih problema” ali su izbegli da kažu zbog čega kasne radovi, odnosno kada će biti nastavljeni. Sličan odgovor dobijen je i u Gradskoj upravi, dok je tadašnja direktorka Centra za socijalni rad Zorka Jeremić odgovornost prebacila na ministarstvo i dodala kako je “krajem prošle jeseni (ministarstvu) poslala elektronsko pismo” sa molbom za pojašnjenje novonastale situacije, ali da “odgovor (do maja) nije dobila”.
Krkobabić, Janković, Božović...
Tada je procenjeno da je za završetak i opremanje objekta od oko 5.500 kvadrata potrebno dodatnih 2,5 miliona evra. Potpredsednik Vlade Srbije, sada pokojni Jovan Krkobabić je u jesen 2009, prilikom posete gradilištu, obećao pomoć od 800.000 evra “ne precizirajući iz kojih će fondova novac biti obezbeđen”.
Tokom 2011. sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku dogovoreno je da se u budžetu Srbije obezbede sredstva za 2012. godinu, a da lokalna samouprava izdvoji novac za stolariju vrednu 50 miliona dinara i zaštitu objekta, te da se dodatna sredstva pronađu konkurisanjem kod „nekih fondova i u NIP-u“. Međutim, tek u novembru 2012, državna sekretarka Brankica Janković obećala je da će u 2013 (!) biti nastavljena izgradnja Doma za stare u Valjevu jer se „takav objekat ne dovodi u pitanje, tim pre što Valjevo ima vrlo razvijeno pružanje socijalne pomoći“ svojim građanima. „Žao mi je što se ovoliko kasni, ali ministarstvo ne snosi krivicu za to. Bilo je dovoljno novca, obezbeđenog od japanskog donatora, da se uradi manji objekat i Valjevo bi do sada imalo Gerontološki centar. Krenulo se ovako i sada je interes da završimo radove“, rekla je novinarima Janković.
Sličnu priču ponovila je, u januaru 2013, državna sekretarka Stana Božović izjavom da će za nastavak radova na Domu za stare „biti obezbeđeno 30, od potrebnih 190 miliona dinara“. Manjak novca u budžetu Srbije uslovio je da se 45 miliona dinara, obećanih u jesen 2012, sada smanji na 30 miliona dinara. „Ministarstvo je izdvojilo 30 miliona dinara da se nastave radovi na onom što je prioritetno na tom objektu, a mi ćemo kroz rebalans budžeta, ili na neki drugi način, obezbediti sredstva za njegovo opremanje“, rekla je Božović u Valjevu.
Jedini u Kolubarskom okrugu
Dom za stare u Valjevu na oko 5.500 kvadrata projektovan jesa stacionarom od 184 mesta, dnevnim boravkom, ambulantom i prihvatilištem za beskućnike i jedini je takav objekat u Kolubarskom okrugu. Izvođač radova, preduzeće "Ratko Mitrović“ iz Beograda, kako je ranije objavljeno, izvršio je ugovorene poslove za 221,18 miliona dinara. Manjak novca bio je uzrokovan i teškim, kamenitim terenom na Majdanu, što je tražilo dodatne, prvobitnim projektom neplanirane radove. Promenjena je i namena dela objekta Gerontološkog centra u kojem bi se, uz ambulantu, prihvatnu stanicu za beskućnike i dnevni boravak starih, našli još Klub penzionera i Opštinska organzacija Crvenog krsta.
Kada je Centar za socijalni rad „Kolubara“ konkurisao za japansku donaciju projektom Doma za stare, 164 osobe iz Valjeva i okoline nalazilo se u državnim staračkim domovima u drugim gradovima - od Krupnja, Šapca i Obrenovca, do Aleksinca. Docnije ih je bilo tek 26 ali je rastao broj smeštenih u privatne domove. Podaci iz popisa 2012. ukazivali su na to da je u Kolubarskom okrugu više od 24 odsto stanovništva starije od 60 godina.