16.05.2024, 10:00

"Kaži kakav grad želiš?"

U okviru projekta "Kakav grad želiš", koji realizuje valjevsko Udruženje građana "Lokalni odgovor", nedavno je održan prvi sastanak neformalne grupe Savet naselja "Centar" i javna debata o kvalitetu života u Valjevu na kojoj su građani izneli stavove o životu u Valjevu uključujući urbanističku, ekološku, ekonomsku, estetsku, ali i svaku drug sliku našeg grada.

 

Najviše primedbi bilo je upućeno na to da su građani nedovoljno uključeni u donošenje planova vezanih za urbanističko i infrastrukturno uređenje grada, kao i na račun "previše betona, a premalo zelenila" u centru grada.

 

Lokalne vlasti planiraju da izrade i usvoje Plan generalne regulacije (PGR) "Centar", dokument koji bi trebalo da bude temelj prostornog, ali i ekonomskog i društvenog razvoja centralnog dela grada, otuda je važno da se uključi što veći broj građana s obzirom na to da će novi plan uticati i na životnu sredinu koja nas okružuje.

 

Upravo u nameri da doprinesu okupljanju ljudi koji mogu da učestvuju u stvaranju zajedničke vizije budućeg izgleda grada, Udruženje "Lokalni odgovor", uz podršku Beogradske otvorene škole, nastoji da demokratizuje proces pripreme ovog dokumenta putem pokretanja neformalne inicijative Savet naselja "Centar".

Sastanak Saveta naselja (Foto: Kolubarske.rs)

Koordinator projekta "Kaži kakav grad želiš?" Đorđe Petković je na ovom prvom sastanku Saveta naselja istakao važnost učešća građana u procesima donošenja planskih i urbanističkih dokumenata, sada konkretno u izradi PGR "Centar" jer se time određuje izgled grada i njegova funkcionalnost.

 

Asistent koordinatora za rad sa zajednicom Slavica Pantić je navela nekoliko ključnih problema sa kojima se suočavaju građani Valjeva koji žive i rade u centralnoj zoni grada, a to su: problemi u životnoj sredini, narušavanje kulturnog i urbanog nasleđa, problemi parkiranja i javni saobraćaj, pristupačnost, pešačenje, biciklizam, parkovi, zelenilo, kvalitet života.

 

Jedan od primera koji pokazuju kako građani organizovano mogu da spreče bespravnu gradnju, neka urbanistička i infrastrukturna rešenja koja utiču na kvalitet života, jeste pokušaj izgradnje dele Čika Ljubine ulice u centru grad o čemu je pričao stanvnik tog dela grada Branko Ivković. Žitelji ulica Čika Ljubina i Vlade Danilovića su svojim telima zaustavili bagere koji su otpočeli bespravne radove. Potom je pokrenuta i pravna procedura da bi se prostor vratio u prvobitno stanje, što je i učinjeno. Građansko iskustvo je da se mora pribegavati i pravnim sredstvima i građanskom otporu da se zaustavi urbanističko nasilje i bezakonje.

 

Vesna Mirković je podelila svoje iskustvo o slabom odzivu građana na javnim uvidima i prezentacijama planskih dokumenata, i očito slabost lokalne samouprave da građane uključi u te procese. Slavica Pantić je mišljenja da se građani namerno ne uključuju da bi se kroz planske dokumente realizovali individualni interesi.

 

Prisutni su ukazali i na jedan od većih problema u Valjevu, a to je parkiranje. Opšti stav je da nam je neophodna ozbiljna studija saobraćaja za ceo grad, kao i da parkiranje mora biti izmešteno iz centra grada.

 

Vesna Mirković je naglasila da su nam neophodne tranzitne saobraćajnice ili obilaznice oko Valjeva, kao i veliki parkinzi na periferiji grada. Dobar plan Urbane mobilnosti nažalost nije realizovan. Neprimereno je donositi planove koji ne prate nove trendove u svetu, a posebno ako su rezultat "prepisivanja" iz drugih dokumenata.

Sastanak Saveta naselja (Foto: Kolubarske.rs)

 

Nužno je smanjiti postojeće aerozagađenje, vratiti higijenu na gradske ulice, sačuvati prostore za javnu namenu i zaustaviti ubrzana gradnja višespratnica i to bez unapređenja zelene infrastrukture i parkiranja.

 

Moderator Mladen Milovanović je istakao da u novim stambenim objektima nema nikakvog slobodnog prostora niti igrališta za decu. Branka Jevtić je navela da je nova gradnja dehumanizovana. "Kolubara II" je naselje koje je primer dobre prakse, jer život u tom naselju nudi građanima sve što im treba.

 

Vladimir Pantić vidi nove stambene objekte kao spavaonice. Prema njegovim rečima lični interesi eliminiše pravila struke i upravlja planiranjem. Građane je nužno uključiti u planiranje. Mora se menjati način komunikacije sa građanima. 

 

Fotografije pojedinih delova centra Valjeva, koje je načinio Vladimir Pantić pre više godina i danas, pokazale su da je u toku brisanje sećanja na grad kakav je Valjevo nekad bilo. Upoređujući fotografiju Pantićeve ulice od pre nekoliko godina i danas vidi se da je nekada bilo značajno više drveća nego parking mesta. Danas u delu ulice od Uzun Mirkove do Ulice hajduk Veljkova nema nijednog drveta.

Pantićeva - nema drvoreda ima parkinga (Foto: Kolubarske.rs)

 

Pantićeva - nema drvoreda ima parkinga (Foto: Kolubarske.rs)

U centru grada planirane su zelene površine, a na licu mesta sve betonirano. Problem je i korišćenje fosilnih goriva i to što je daljinsko grejanje u stagnaciji ili opadanju bez obzira na besplatne priključke.

 

Vesna Mirković je podsetila na problem devastirane životne sredine na koju direktno utičemo i planiranjem. Čak i ako je neki planski dokument dobar nema sredstava za njegovu realizaciju. Nema ni sposobnosti da se sredstva pribave iz drugih izvora. Edukacija građana je jedan od ključeva rešenja problema.

 

Prema rečima Dušana Arsenića, potencijalno najlepši grad u Srbiji je upropašćen. Na delu u Valjevu imamo urbanističko nasilje. Posebno je pitanje i stanje u kom se nalazi Tešnjar i pita kako je moguće da gradska administracija ne konkuriše na neke od konkursa Evropske unije koji bi mogli poslužiti za obnovu ove kulturne i istorijske celine.

 

Kao osoba sa invaliditetom Svetlana Janković-Beljanski misli da nema ni bezbednog izlaska na ulicu ni bezbednog hodanja po ulicama. Manjak je parking mesta za osobe sa invaliditetom, a i one koje postoje nisu dobro projektovane i često su nebezbedne.

 

Branko Petrović smatra da stručna ili strukovna udruženja, poput Društva arhitekata, treba da budu znatno aktivnija i glasnija po pitanju urbanističkog planiranja. Više učesnika smatra da je struka izvor problema.

 

Mlada sugrađanka Ana Plavšić podelila je svoje iskustvo života u centru grada. Osećaj teskobe, problem sa parkiranjem i pokušaji investitora da njenoj porodici nametne kupovinu, vrlo skupog, parking mesta doveli su da odluke da se sa suprugom preseli na periferiju.

 

Svi učesnici su saglasni da treba da se sastanu još najmanje jednom da bi sa ekspertima sačinili preporuke koje će biti upućene donosiocima odluka i koje će definisati stavove jednog broja građana koje treba uvažiti pri izradi novog Plana generalne regulacije (PGR) "Centar".

(Foto: Kolubarske.rs)

Projekat "Kakav grad želiš?" se realizuje u okviru projekta "EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji" koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung).