20.05.2024, 06:55

Predizborni inženjering (ni)je rešio lokalne izbore!?!

Posle dužeg posta u alarmiranju domaće i međunarodne javnosti, zahvaljujući, pre svega, uspostavljenom zajedništvu i saradnji opozicionih stranaka u izbornom nastupu, na prošlogodišnjim decembarskim izborima ostvaren je značajan napredak i najbolji rezultat opozicije od Vučićevog dolaska na vlast.

 

Identifikovana i dokumentovana izborna krađa, priznata od strane međunarodnih organizacija pozvanih da prate izbore, praćena postizbornim organizovanim protestima i dobijenim preporukama ODHIR, uz nadu za očuvanje zajedničkog opozicionog delovanja u daljoj borbi za minimalne izborne uslove (revidirani birački spisak, garancija jednake medijske zastupljenosti, objedinjavanje izbora u lokalnim samoupravama s onim u Beogradu), vraćalo je nadu da se aždaja sa devet glava može pobediti u ponovljenim beogradskim i lokalnim izborima u 88 gradova i opština.

 

Opozicioni pritisak zajedničkom pretnjom da neće učestvovati na dolazećim izborima primorao je vlast da počne da pravi ustupke u pogledu ispunjenja zahteva u vezi sa minimalnim (naglašavam minimalnim, a ne idealnim) izbornim uslovima. Sa protokom vremena vlast, pod sve većim opozicionim pritiskom, bila je u sve nezavidnijem položaju. A onda grom iz vedra neba. Salto mortale! Vlastodršci, preplašeni opozicionim zajedničkim nastupom, uz pomoć mnogih i još "nekih" uspevaju da razbiju teško uspostavljeno predizborno opoziciono jedinstvo i "pomognu" beogradskim opozicionim liderima da "odluče" jedino što nisu smeli! Teško uspostavljeno zajedništvo i saradnja opozicionih snaga, sa ostvarenim opipljivim rezultatima u prinudi vlasti ka ispunjenju minimalnih zahteva, nestaje kao mehur od sapunice. Raskol, cepanje, razlaz naših opozicionih snaga vratio je osmeh na lica preplašene vlasti, a opozicione birače bacio u očaj, žargonski rečeno, na "fabričko podešavanje".

Sluđivanje građana - birača

 

Od višemesečnog ofanzivnog pristupa praćenog ubeđivanjem građana da je najvažnija borba za izborne uslove i da nema izbora bez ispunjenja iznetih zahteva, prešlo se u defanzivnu poziciju – opredeljenje za izlazak na izbore (koji to, nažalost, nisu) zbog borbe da se pobedi SNS pod postojećim (nepromenjenim) uslovima.

 

Već duže vreme, apsolutno dezorijentisani, birači opozicionih stranaka, izloženi su gaslajtingu ili srpski rečeno – "sluđivanju". Očigledan je tendenciozan napor da se građanima – biračima manipuliše tako što se kod njih izaziva sumnja u ispravnost percepiranja stvarnosti, sopstvenih osećanja i događaja koji im se dešavaju. Kako je ubačen "crv sumnje" u opozicionu stvarnost u kojoj građani – birači sve manje veruju bilo kome ili ne veruju više nikome; da veruju da je sve oko njih režirano i dogovoreno; da se pitaju ko brani a ko prodaje Kosovo i Srbiju, ko se od političara prodao i kome se prodao, a ne da li se prodao, ko je od njih "pritisnut" a ko "ucenjen", ko je opozicija a ko "opozicija", ko je Vučićev a ko nije, koja je fantomska lista sa lažnim potpisima a koja nije, ko je "glasač – turista" a ko legitiman birač, ko i gde "presipa glasače"...?

 

Ako se gaslajting posmatra kao vid psihičkog zlostavljanja kojim se namerno manipuliše građanima – biračima onda ne treba da čudi to što je sve više građana – birača, "sluđenih" na kvadrat, koji bitišu u besmislu i odsustvu perspektive. U takvim okolnostima ne treba da čudi to što se od borbe da izbori budu pošteni i slobodni došlo do toga da se pristane da samo izgledaju da su takvi, a svi vidimo, znamo i slažemo se da nisu. 

Opozicioni "bratoubilački rat" i bezbrižna vlast

 

U čitavom ovom "sluđivanju" građana – birača, velike zasluge pripadaju i razjedinjenim beogradskim opozicionim liderima. I jedni i drugi kažu da su za "borbu". Na žalost ogromnog broja opozicionih birača, "borba" je za jedne bila zahtev za promenu ustavnog zakona i izbore na jesen, a za druge, izlazak na junske izbore da se SNS pobedi pod "Vučićevim" izbornim uslovima sa unapred "projektovanim" rezultatima.

 

Podeljena beogradska opozicija ostavlja za sobom teške posledice kako u bliskoj (do junskih izbora), tako i u daljoj budućnosti, ne samo Beogradu, već i celoj Srbiji. Iako se to moralo izbeći, svedoci smo prve posledice koja se odnosi na pokrenut "bratoubilački rat" pristalica svake od suprostavljenih opozicionih strana, manifestovan prepucavanjima na društvenim mrežama, medijskim nastupima i objavama, učešćem u TV debatnim emisijama, a sve u cilju ("uz dužno poštovanje", kako obično počinju) pružanja objašnjenja koja strana je u pravu, a koja nije. Međusobno se optužuju i opstruišu (oni besniji bi rekli i "pljuju"), tako da pravi "krivci" – sadašnja vlast nije u fokusu ove "borbe", već povremeno botovskim objavama doliva ulje na opozicionu vatru i zadovoljno trlja ruke.    

 

Smenjivost vlasti podrzumeva pobedu opozicije, a ne malo manje ili više opozicionih odborničkih "ustoličenja" u odnosu na dosadašnje stanje. Opozicioni birači žele pobedu! To je prirodno očekivanje, posle dugih dvanaest godina propadanja pod sadašnjom vlašću.

Druga posledica raskola beogradske opozicije je "sluđivanje" birača, koje vodi njihovoj apatiji zbog nedoslednosti i izneverenih očekivanja, demotivisanosti za izlazak na izbore, apstinenciji i konačno smanjenoj izlaznosti, što nažalost, ne doprinosi smenjivosti vlasti.

 

Još depresivnije deluju najave njihovog dugoročnog "nestanka" iz političkog života, odnosno seljenja u druge imigracione države. Šta se može očekivati od "ubijenih" građana – birača sa impresivno prepešačenom kilometražom u protestima, mobingovanim, prebijanim, sa dobijanim otkazima na poslu, hapšenim i krivično evidentiranim – brzo ćemo saznati?

Treća posledica se odnosi na otežano pronalaženje buduće "tačke spajanja" u saradnji opozicionih strana jer će to svakako biti neophodnost u daljoj borbi za smenjivanje vlasti, a što taj čin može neopravdano da produži. Razbijeno opoziciono jedinstvo je uveliko ugrozilo šansu ponovnog okupljanja za vreme posle junskih izbora.

Šta će se desiti: pobeda ili poraz i kako dalje?

 

Borba nije cilj, već je cilj pobeda opozicije! Pobeda se ne dobija, ona mora da se osvoji! Predizborna dešavanja, odustvo bilo kakvih sankcija prema "kupler–majstorima" za decembarsku izbornu krađu, nove "fantomske" liste – "fantomski" potpisi – "fantomski" birači, podnošenje prigovora na proglašene liste pa njihovo volšebno "povlačenje", odbijanje pojedinih izbornih listi pa najava "boraca" da će se povući iz izbora, praćeno brzopoteznim utvrđivanjem "ispravnosti" i proglašenjem njihovih, prethodno odbijenih izbornih listi, nastali politički krkljanac i još mnogo toga, otvara pitanje kako će se zvati ono što će se u gradovima i opštinama Srbije desiti 2. juna, iako sve postaje jasnije da će junski izbori, sa opozicijom ili bez nje, biti ništa drugo do još jedna politička šarada.

 

I kada se objave izborni rezultati, svaka kasna pamet, svako naknadno objašnjenje kome su i zašto odgovarali junski izbori, i međusobna optuživanja opozicionih strana oko krivice ili zasluge u ostvarenim rezultatima, neće više biti važni jer u takvim okolnostima jedini pravi gubitnici biće građani.

 

Bez obzira na ostvarene rezultate, i oni koji budu lili krokodilske suze, i drugi koji će po ko zna koji put objašnjavati da je bilo važno učestvovati (kao da je reč o olimpijskim igrama) zbog "dobrobiti naroda" a i da ostanu "vidljivi" na političkoj sceni, i treći koji sve to budu revoltirano nemo posmatrali, moraće da krenu ispočetka, shvatajući, jako se nadam da će shvatiti, da je jedina šansa opozicije u jedinstvenom nastupu i aktivnom građanskom pritisku, zajedno sa pritiskom međunarodne zajednice za obezbeđenje minimalnih, a ne idealnih (kako se često manipuliše) izbornih uslova za pobedu nad ovakvim režimom.     

 

 

Osvrnimo se malo i na valjevske lokalne izbore! U gornjoj tabeli mogu se videti osnovni pokazatelji sa lokalnih izbora u poslednjih dvadeset godina, pri čemu treba zapaziti da su se oni uvek sprovodili zajedno sa izborima na drugim nivoima što je značajno uticalo na izlaznost, a da se dolazeći junski izbori sprovode samostalno, što samo po sebi nagoveštava uobičajeno smanjenu zainteresovanost birača.

 

Pokušajmo da napravimo najgrublje izborne projekcije na osnovu sledećih pretpostavki: (1) da je upisanih birača oko 75,000; (2) da izlaznost bude 51% ili prosek između zabeležene najmanje (41%) i najveće izlaznosti (61%), što daje 38,250 izašlih; (3) da procenat nevažećih glasova bude na nivou proseka iz gornje tabele – 4%, što daje 1,530 glasova, pa se dobija 36,720 važećih glasova. Opoziciji u Valjevu bi, pod navedenim grubim pretpostavkama, za sigurnu pobedu trebalo više od 18,000 glasova. Za očekivati je da veći procenat izlaznosti od gore navedene, odgovara više opoziciji, a manji – vladajućoj opciji!

 

Koliko je i da li je uopšte moguće ostvariti pobedu znajući sve, napred navedene, predizborne marifetluke vladajuće klike, uz one dodatne, nepoznate, kojima raspolaže u svom izbornom arsenalu, građani će svojom odlukom o islasku na izbore ili apstinencijom odgovoriti 2. juna. Izbor građanima je nametnut i nažalost, nema se mogućnost izbora dobrog rešenja. Naprotiv! Izbor za manje zlo je na svakom od nas! I naravno da nećemo svi misliti isto šta je manje zlo!

 

Tužno će biti ukoliko sukobljene opozicione strane budu koristile ostvarene izborne rezultate kao argument koja od strana je bila u pravu! Ali kakogod postupili na junskim izborima i kakavgod izborni rezultat bio ostvaren, svaki opozicioni birač mora da zna da teška borba za minimalne izborne uslove tek predstoji i trajaće sve dok se oni ne obezbede!

 

Vlast je pokazala da se najviše plaši ujedinjene opozicije! Šta treba da se desi da to shvate i opozicione stranke i opozicioni građani – birači! To pogotovu moraju da znaju i beogradski opozicioni lideri, da shvate da najveći broj građana Srbije van Beograda, želi promene i bolji život, sa njima ili bez njih, što pre. Vreme nam ubrzano curi, ljudi umiru, generacije nestaju, Valjevo se prazni! Momentalno se mora prestati sa mlaćenjem prazne slame i bušenjem balona građanskog nezadovoljstva! Da li smo kadri da se izborimo da budemo gospodari svoje sudbine? S nestrpljenjem očekujemo gromovit glas razuma!   

Slobodan Ilić, sugrađanin onih koji misle bez da su plaćeni kako da misle