10.06.2024, 06:53

Majori Mišić i Fregl zaslužuju više…

U znak sećanja na majore Vojske Kraljevine Jugoslavije, Aleksandra Mišića, sina vojvode Živojina Mišića, i Slovenca Ivana Fregla, predstavnici Valjevskog pokreta otpora (VPO) postavili su spomen tablu pored parkinga, između zgrade tužilaštva i sudova. Prema navodima istoričara, na prostoru gde se nalazio valjevski zatvor u kome su majori bili zatočeni, a na mestu gde su, kako se pretpostavlja, streljani.

 

Na svečanosti postavljanja spomen table, govorio je istoričar dr Vladimir Krivošejev. "Valjevo je grad heroja i oduživalo se svojim herojima, ali selektivno. Oduživalo se nekima koji su imali neke zasluge, a ponekad pravedno ili nepravedno i onima koji nisu imali zasluge. Ali u velikom broju slučajeva neki heroji su zapostavljeni. Istorijski zaborav je bio ciljan i nameran. Jednostavno, ideologija koja se razvijala posle Drugog svetskog rata nije dopuštala da postoje neki drugi borci protiv fašizma i neki drugi ljudi koji su stradali kao žrtve fašističkog terora", rekao je Krivošejev.

 

Govoreći o Mišiću i Freglu, Krivošejev je naveo da je zahvaljujući požrtvovanju dvojice majora, komadant Ravnogorskog pokreta Jugoslovenske vojske u otadžbini, general Dragljub Draža Mihajlović uspeo da se skloni od nemačkog okupatora. Mišić se lažno predstavio kao Draža i potera je obustavljena, a kada su ih doveli u Valjevo Mišić je otkrio svoj pravi identitet.

 

"Suđeno im je u Valjavu. Po prvoj presudi su bili osuđeni na višegodišnju robiju, ali je vrlo brzo ta presuda preinačena u smrtnu kaznu. Oni su svoje poslednje dane proveli negde ovde, gde se nalazio stari valjevski zatvor. Najverovatnije su i Mišić i Fregl streljani tu u dvorištu. Pouzdanih podataka o tome nema, ali postoje dokumenta koje govore da su tokom jeseni 1941. godine Nemci mnoge taoce i zatvorenike streljali upravo ovde u dvorištu. Svedok toga je sudija Milenko Jovanović, koji je sa prozora suda gledao streljanja", rekao je dr Krivošejev.

Maja Lukić i Vkadimir Krivošejev (Foto: Kolubarske.rs)

 

Spomen tablu je trebalo svečano da otkrije Dragomir Acović, arhitekta i heraldičar, bivši predsednik Krunskog saveta, ali je zbog bolesti izostao. Njegov govor je pročitala glumica Maja Lukić.

 

"Zašto se u ovoj zemlji i u ovom narodu Mišić i Fregl ne pominju i prećutkuju već 83 godine? U čemu se sastojao njihov zločin…? Mišić i Fregl nisu proglašeni za narodne heroje, po njima se ne nazivaju škole niti proizvodni pogoni… Pa zašto smo onda mi danas ovde? Zbog nas i zbog ljudi kojima je stalo i zbog onih koji su sačuvali vrlinu stida i dar kajanja, zbog budućnosti onih koji su odgajani na zvečećim neistinama i na tupom ćutanju… Danas stojimo ovde pred jednom jednostavnom pločom na tankoj metalnoj konstrukciji. Nema betona i kamena. Nema umetničkih istraživanja sopstvenog manjka darovitosti. Nema postrojenih zvaničnika i parade mažoretkinja. Nema ničega, osim stida i ponosa. Stida što nam je trebalo osam decenija za najprirodniju stvar na svetu. Ponosa što se i posle osam decenija imamo čime dičiti i sećati sa zahvalnošću i ljubavlju… Zato smo ovde. Da odamo poštu jednom Srbinu i jednom Slovencu. Zato što smo još uvek i uprkos svemu, ipak ljudi", napisao je Dragomir Acović.

 

"Svesno i namerno nismo ispoštovali gradsku Odluku"

 

Jedna inicijativa koja je vredna pažnje i zavređuje podršku, kako javnosti, tako i gradske vlasti, pretvorila se u svoju suprotnost.

 

Način na koji su osnivači i članovi Valjevskog pokreta otpora postavili spomen obeležje, pokazuje nepoštovanje sistema, propisa, ali i samovolju i bahatost, sve ono protiv čega se VPO bori kroz svoje političko delovanje.

 

Advokat Branko Ivković, jedan od osnivača VPO, bi trebalo, kao pravnik, da zna da postoje pravila i procedura o tome kako, ko, gde, zbog čega..., postavlja spomen obeležje. To ne mogu da rade pojedinci ili udruženja kako im padne na pamet i po nekim ličnim željama i motivima. 

 

U gradskoj Odluci o podizanju i održavanju spomenika i skulpturalnih dela na teritoriji grada Valjeva, pored ostalog, piše da inicijativu za podizanje spomenika, odnosno postavljanje spomen obeležja može dati organ grada Valjeva, svako fizičko ili pravno lice. Inicijativa se upućuje Komisiji za podizanje spomenika, a inicijativa može da sadrži i mesto za postavljanje spomen obeležja, kao i tekst i oznaku mesta za postavljanje spomen-ploče. Odluku o podizanju spomenika, odnosno postavljanju spomen obeležja donosi Skupština grada na predlog Komisije. Istovremeno sa donošenjem odluke Skupština grada obrazuje odbor za sprovođenje odluke iz reda odgovarajućih stručnjaka…

 

Istoričara dr Vladimira Krivošejeva, člana Valjevskog pokreta otpora, jednog od inicijatora postavljanja spomen obeležja na javnoj površini, pitali smo zbog čega nisu ispoštovali proceduru u skladu sa gradskom Odlukom? Kaže da ne zna da postoji Odluka, ali zna da postoji Komisija koja "blokira mnoge inicijative". Na naše pitanje da li ima to iskustvo, da li je podneo neku inicijativu, a Komisja je "blokirala", dr Krivošejev je rekao da nije podnosio.

 

Za razliku od Krivošejeva, advokat Branko Ivković, je rekao da zna da postoji Odluka o podizanju i održavanju spomenika i skulpturalnih dela na teritoriji grada, ali ovde je reč "o jednoj inicijativi da se uključe nadležni organi i da rade svoj posao".

 

Ivković je naglasio da je ova spomen tabla zapravo "privremeno rešenje", mada u pozivu za ovaj događaj, kao i u govoru prilikom otkrivanja spomen obeležja, nije navedeno da je to privremeno rešenje. "Nismo smtrali za shodno da treba da podnesemo inicijativu Komisiji. To je trebalo da urade gradske službe. Mi se Gradu ne obraćamo, niti ćemo im se ikada obratiti", rekao je Ivković.

Spomen obeležje (Foto: Kolubarske.rs)

 

Branka Ivkovića smo podsetili na to da je pre nekoliko meseci, zajedno sa komšijama iz ulica Vlade Danilovića i Čika Ljubine, bio protiv toga da Čika Ljubina ulica pude spojena sa Ulicom Prote Mateje kod Fonda PIO, i to ne zbog toga što je to loše rešenje nego zbog toga što "Grad nije ispoštovao proceduru, nije u skladu sa zakonom, radi se bez dozvola i na svoju ruku", rekao je tada Ivković i zajedno sa komšijama tražio zaustavljanje radova i vraćanje u prvobitno stanje, što je Grad i učinio.

 

"Razlika između te dve situacije je ta što je u slučaju ulice, Grad kršio zakon svesno i sa namerom, dok je u slučaju postavljanja spomen table reč o građanskoj inicijativi", rekao je Ivković i dodao:

 

"Svesno smo radili mimo Odluke i svesni smo posledica. Osim toga, ovo ne smatramo kršenjem Zakona, da budemo precizni ovde je reč o gradskoj Odluci, ona nije zakonski akt, to je opšti akt lokalne samouprave. Činjenica je da smo prekršili gradsku Odluku, to smo uradili svesno i, ako bude potrebno, snosićemo posledice", kazao je advokat Branko Ivković, jedan od osnivača Valjevskog pokreta otpora.

 

Pitanje zbog čega je postavljeno privremeno rešenje, zar streljani majori ne zaslužuju više od "privremenog", ostalo je bez odgovora.

 

Ako majori Vojske Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Mišić i Ivan Fregl, nisu imali pošteno suđenje, makar zaslužuju pošteno spomen obeležje. Pošteno u svakom smislu!