25.06.2024, 10:58

Kakav grad želiš

U okviru projekta "Kakav grad želiš", koji realizuje valjevsko Udruženje građana "Lokalni odgovor", održan je drugi sastanak neformalne grupe Savet naselja "Centar" na kome je predstavljen stručni izveštaj o efektima primene važećeg Plana generalne regulacije "Centar", kao i preporuke koje treba uvažiti i uneti u izmene i dopune tog Plana čija je priprema u toku.

 

Plan generalne regulacije Centar je planski dokument koji određuje namenu površina u centru grada, što podrazumeva šta može da se radi, da se gradi, gde se nalaze zelene površine, koliko ih je i druge važne stvari. Ovaj dokument treba da bude temelj prostornog, ali i ekonomskog i društvenog razvoja ovog dela grada i imaće uticaja i na životnu sredinu. Nakon prethodnog susreta članovi Saveta naselja su pokrenuli javnu debatu o kvalitetu života u Valjevu, razmenjujući mišljenja o dobrim i lošim stranama.

Đorđe Petković (Foto: Kolubarske.rs)

Đorđe Petković iz Udruženja građana "Lokalni odgovor" kaže da je važno da se građani uključe u proces donošenja planova i upravo je to cilj ovog projekta, uključiti što više građana da direktno utiču na kvalitet životne sredine.

 

"Početkom godine, na primeru Nacrta plana generalne regulacije za naseljeno mesto Popučke, videli smo koliko je važno da građani učestvuju u procesu izrade tih planova, a videli smo i želju građana da oni neposredno odlučuju o njihovom životnom okruženju. Imajući sve to u vidu, a bili smo i vinovnici toga, želeli smo da budemo proaktivni. Takođe, znajući da će Plan generealne regulacije 'Centar' biti urađen, tačnije promene tog plana, u skorijoj budućnosti, želeli smo da okupimo određene ljude različite struke i profila od kojih neki žive i rade u centru, treći koriste usluge centra..., a zajedničko im je to da vole svoj grad i da žele da centar grada bude uređen i funkcionalan za sve stanovnike. Tako se rodila ideja da se osnuje Savet naselja 'Centar', te smo angažovali stručnjake iz određenih oblasti koji su analizirali postojeći plan uz konkretne predloge i preporuke Gradskoj upravi, i to pre početka izrade promene PGR Centar kako bi smo pokrenuli ceo taj proces i na neki način učestvovali u njegovoj izradi", rekao je Petković.  

Božena Stojić (Foto: Kolubarske.rs)

 

Stručni izveštaj su sačinili Božena Stojić, arhiteka iz udruženja Ministarstvo prostora iz Beograda, Vesna Mirković, arhitekta iz Valjeva i Filip Blagojević, stručnjak za energetske politike iz RES Fondacije. Oni su uradili analizu izmena i dopuna Plana generealne regulacije (PGR) "Centar" sa ciljem smanjenja aerozagađenja u centralnoj gradskoj zoni.

 

"Inicijalno je ova analiza trebalo da oceni efekte PGR Centar koji je usvojen pre deset godina, međutim to nije bilo moguće uraditi zbog toga što postavka tog plana nije takva da su efekti merljivi, što je problem, otuda i preporuka da novi plan, odnosno izmene, uključe određene indikatore i kriterijume da bi se pratilo sprovođenje takvog plana. Ispitivali smo domete urbanističkog planiranja u borbi za bolji kvalitet vazduha u Valjevu i centralnoj zoni. U tom kontekstu smo razvili tri strategije koje jesu u domenu urbanističkog planiranja, a usmerene su na smanjenje zagađenja vazduha. Jedna od njih je ozeljenjavanje grada, odnosno formiranje zelene infrastrukture u gradu, druga strategija se odnosi na saobraćajnu koncepciju, odnosno promenu saobraćajne koncepcije i planiranje bolje saobraćajne infrastrukture, i treća strategija se odnosi na energetsku politiku u centralnoj gradskoj zoni i daju mere za veću energetsku efikasnost. Za svaku od tih oblasti dali smo preporuke za koje smatramo da bi doprinele većem kvalitetu Plana generalne regulcije Centar“" rekla je Božena Stojić.

Vesna Mirković (Foto: Kolubarske.rs)

 

Vesna Mirković, arhitekta iz Valjeva, kaže da se krenulo sa analizom PGR Centar u cilju izrade novog plana, a onda se ispostvailo da nemamo planove višeg reda jer su svi zastareli i rađeni su na osnovu starih podataka od pre skoro 20 godina.

 

"Plan generalne regulacije Centar rađen je 2010. do 2011. godine, a 2013. i 2014.  je bilo samo puko usklađivanje sa nekim novim zakonskim normama. Zbog tih starih planova bilo je vrlo teško razmišljati o regulacionom planu koji je proistekao iz strateških planova koji nisu adekvatni. Moj zaključak, na samom početku, je bio da moramo imati novu strategiju razvoja grada, da se mora krenuti od planova višeg reda, pre svega od Prostornog i Generlnog plana, pa do planova nižeg reda", rekla je Mirković čija se analiza odnosi na saobraćajnu koncepciju u Valjevu.

 

"Kroz naše preporuke cilj je, i za planove višeg reda, da se uradi potpuna transformacija postojećeg transporta i ljudi i roba. Reč je zapravo o održivoj urbanoj mobilnosti, koja je čak i u agendi Evropske unije označena kao značajna, a koja je i u strategiji Republike Srbije do 2023. označena kao bitna i kao obaveza da lokalne samouprave moraju uraditi Plan održive urbane mobilnosti. To podrazumeva sva kretanja u gardu – pešaci, biciklisti, javni prevoz, parkiranje..., sve ono što može da utiče na građane i zagađenje životne sredine. Cilj je da se maksimalno smanji protok i korišćenje motornih vozila – pivatnih automobila, a da se sve više ide na organizaciju i korišćenje javnog prevoza koji će biti ekološki prihvatljiv i pristupačan za sve korisnike, a naročito za starije osobe i osobe za invaliditetom. Važan je i prostor za bicikliste. Mi nemamo biciklističkih staza, biciklisti su uglavnom na ulici. Najveći broj povređenih i poginulih su upravo biciklisti i pešaci", rekla je Mirković i zaključila da je saobraćaj u Valjevu trenutno regulisan za potrebe putničkih vozila.

Filip Blagojević (Foto: Kolubarske.rs)

 

Filip Blagojević, stručnjak za energetske politike iz RES Fondacije kaže da je deo istraživajna bio zapravo odgovor na pitanje – gde je enrgetska efikasnost u svim planovima i dokumentima koje donosi grad Valjevo, budući da je energetska efikasnost strateško opredeljenje svih zemalja, pa i Republike Srbije.

 

"Naša ideja je bila da vidimo gde se nalazi energetska efikasnost u planskim dokumentima u Valjevu i koji su ciljevi koje je Valjevo kroz ta dokumenta sebi zacrtalo, i da pokušamo da odredimo da li su neki od tih ciljeva ispunjeni. Glavni nedostatak je to što ne postoje mehanizmi za praćenje realizacije nekih planova. Postoje dokumneti koji imaju rok trajanja, ali ne postoje izveštaji i analize koji procenat tih dokumenata je ispunjen. Onda ulazimo u fazu izrade drugih dokumenata bez ideje i znanja šta je to što je ispunjeno iz prethodnih planova, a to bi trebalo da bude prirodno – da vidimo šta je urađeno, ako nije urađeno zbog čega nije, da identifikujemo te prepreke kako bi smo ih u narednom periodu preskočili. Tako da smo u okviru ove analize opisali energetsku situaciju u Valjevu, kakva je struktura grejanja, koji se energent najviše koristi... Tako je pre deset i više godina bilo 25 posto domaćinstava sa etažnim grejanjem, a danas ih je oko 50 posto, što znači da danas građani Valjeva greju više od jedne prostorije. Podaci pokazuju i da je značajno smanjeno korišćenja uglja, a povećao se procenat korišćenja ogrevnog drveta, što utiče na smanjenje aerozagađenja. Takođe smo analizirali koliko je grad Valjevo radio na podizanju energetske efikasnosti u zoni Centar, šta je radila gradska Toplana po pitanju toplifikacije, šta je urađeno povodom javne rasvete..., i da na osnovu tih analiza damo određene preporuke štatreba uraditi u narednom periodu", rekao je Blagojević i zaključio:

 

"U nekim segmentima ima pomaka, u nekim stagnacije, ne radi se željenom brzinom, uostalom kao i u celoj Srbiji. Zato je ovo korisno kako bismo razmenili mišljenje, došli do rešenja i zaključka kako bi sve moglo da bude ostvareno u što boljoj i efikasnijoj formi".         

 

Udruženje Lokalni odgovor, uz podršku Beogradske otvorene škole, ove predloge, kao i preporuke za unapređenje prakse prostornog planiranja Građanske inicijative Savet naselja "Centar" uvrstiće u Građanski izveštaj koji će biti predstavljen javnosti i upućen gradu Valjevu.

(Foto: Kolubarske.rs)

 

Projekat "Kakav grad želiš?" se realizuje u okviru projekta "EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji" koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung).