10.09.2024, 07:00

Nešto o kamenolomima

Bilo gde da se krene, kamenolom... Neki rade legalno, neki bespravno, neki su napušteni... Na rastojanju od par kilometara pet kamenoloma, Prijezdić, Ravnje, Podbukovi,... Trajno uništavanje prirode. Nismo protiv izgradnje puteva, naprotiv, već samo tražimo da se poštuju propisi.

A šta kažu propisi:

 

Član 8. Zakona o rudarstvu  

 

Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji vrši geološka istraživanja i/ili eksploataciju mineralnih sirovina ili drugih geoloških resursa bez potrebnih odobrenja, dužno je da izvrši sanaciju i rekultivaciju zemljišta na kojem je obavljalo istraživanje i/ili eksploataciju mineralne sirovine…".

 

Član 153.

 

Nosilac eksploatacije je dužan da u toku i po završetku izvođenja radova na eksploataciji, a najkasnije u roku od jedne godine od dana završetka radova na površinama na kojima su rudarski radovi završeni, izvrši rekultivaciju zemljišta u svemu prema tehničkom projektu tehničke i biološke rekultivacije, koji je sastavni deo glavnog ili dopunskog rudarskog projekta.

Kamenolom Podbukovi (Foto: Dragić Tomić)

A šta rade drugi:

 

Kako je period godišnjih odmora pa se najčešće letuje u Grčkoj može se videti kako Grci rekultivišu kamenolome. Moj kolega Aca Vasiljević poslao mi je fotografije kako je izvršena rekultivacija kamenoloma u Volosu...

Kamenolom u okolini Grčke (Foto: Aca Vasiljević )

 

Malo sam se zainteresovao pa sam pretražio na internetu i došao do sledećih informacija.

 

Grci su ozbiljnije prišli rekultivaciji kamenoloma devedesetih godina, a posebno nakon usvajanja Direktive o rudarskim otpadima iz 2006. godine koji je važan pravni akt Evropske unije i koji reguliše upravljanje otpadom nastalim tokom eksploatacije mineralnih resursa.

Evo nekoliko primera uspešne rekultivacije kamenoloma u Grčkoj:

 

Penteli (Pentelikonski kamenolomi):

 

Pentelikonski kamenolomi, smešteni u planini Penteli, poznati su po tome što su iz njih vađeni mermeri korišćeni za izgradnju Partenona i drugih važnih antičkih spomenika. Nakon decenija eksploatacije, ovi kamenolomi su postali deo zaštite kulturnog nasleđa i prirodnog pejzaža. Rekultivacija je uključivala pošumljavanje i stvaranje staza za posetioce, čime su kamenolomi postali atraktivno mesto za turiste zainteresovane za istoriju i prirodu.

 

Vravrona (Brauron):

 

Kamenolomi u blizini Vravrone, na istočnoj obali Atike, transformisani su u prirodne parkove. Ovo područje, koje je bilo značajno za vađenje kamena tokom antičkih vremena, sada je deo ekoloških staza i turističkih obilazaka koji naglašavaju spoj kulturnog nasleđa i prirodnih lepota.

 

Kamenolomi na Tasosu:

 

Tasos, ostrvo poznato po belom mermeru, ima kamenolome koji su postali simbol ostrva. Nakon eksploatacije, neki od ovih kamenoloma su rekultivisani i otvoreni za posetioce. Turisti mogu obići ove lokacije, učiti o istoriji vađenja mermera, i uživati u prelepim panoramama koje pruža ostrvo.

 

Parkovi i rekreativne zone:

 

U nekim slučajevima, napušteni kamenolomi su transformisani u parkove i rekreativne zone, gde se lokalno stanovništvo i turisti mogu opustiti, baviti sportom, ili uživati u prirodnom okruženju koje je obnovljeno nakon rudarskih aktivnosti.

 

Ovi primeri pokazuju kako kamenolomi, nakon rekultivacije, mogu postati vredni resursi za turizam i očuvanje prirode. Ovaj proces ne samo da vraća estetsku i ekološku vrednost zemljištu, već i doprinosi lokalnoj ekonomiji kroz turističke aktivnosti. Grčka je pokazala kako pravilno planiranje i sprovođenje rekultivacije mogu transformisati bivša rudarska područja u mesta koja privlače posetioce i čuvaju istorijsko nasleđe.

A šta je nama činiti, da pokušamo da nateramo nadležne da poštuju propise naše države

 

Za svaki kamenolom na koji naiđete preko mobilnog telefona možete doći do broja parcele i vlasnika parcele i zatražiti od Ministarstva rudarstva, po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, da li je izdato odobrenje za eksploataciju.

 

Ukoliko utvrdite da se bespravno vrši eksploatacija ili je kamenolom napušten napišite predstavku za ugrožavanje životne sredine Ministarstvu za zaštitu životne sredine na obrascu koji možete preuzeti na sajtu:

https://www.ekologija.gov.rs/inspekcija

Uz obavezno obaveštavanje medija....

 

I nemojte zaboraviti da kada prolazite kroz Grčku fotografišete primer rekultivisanog kamenoloma i objavite na mrežama. Da podsetite nadležne...

 

Pa za početak, dosta.

Predsednik Gljivarskog društva Valjevo,

diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić