Pečurke (ilustracija) (foto: Đorđe Đoković)
03.10.2024, 06:51
Nešto o gljivama u susret Danima gljiva na Divčibarama
Gljive treba čuvati iz više razloga. Gljive su moćni prirodni razlagači koji mogu razgraditi razne toksične materije iz okoline, uključujući pesticide, teške metale, i druge hemijske otrove. Njihova sposobnost da razgrađuju ove materije čini ih ključnim organizmima u procesu bioremedijacije, koji se koristi za čišćenje zagađenih ekosistema.
Kako gljive razgrađuju pesticide, teške metale i hemijske otrove:
Gljive, posebno bele truležne gljive (white-rot fungi), imaju sposobnost da razgrađuju složene organske molekule poput herbicida, insekticida, i fungicida. Ove gljive proizvode snažne enzime kao što su lignin peroksidaza, mangan peroksidaza i laktaza, koji razbijaju hemijske veze u pesticidima i pretvaraju ih u manje toksične ili potpuno bezopasne supstance.
Pesticidi kao što su DDT, glifosat, i atrazin, koji se teško razgrađuju u prirodi, mogu biti metabolizovani gljivama kroz ove enzimske procese.
Gljive ne mogu direktno razgraditi teške metale, ali mogu akumulirati ili hemijski modifikovati ove toksine. Neke gljive, kao što su mikorizne i saprotrofne vrste, akumuliraju teške metale (npr. olovo, živa, kadmijum, arsen) u svojim ćelijama, čime ih uklanjaju iz okoline.
Ovaj proces je važan jer teški metali mogu biti izuzetno toksični za biljke, životinje i ljude, ali gljive ih mogu detoksifikovati i smanjiti njihovu koncentraciju u zagađenim ekosistemima.
Gljive mogu takođe razgraditi razne organske hemikalije, uključujući naftne derivate, policiklične aromatične ugljovodonike i druge industrijske zagađivače. Ove hemikalije su često prisutne u zemljištu i vodi usled industrijskih procesa, izlivanja nafte ili hemijskih curenja.
White-rot gljive (Trametes versicolor, Pleurotus ostreatus...) i neke saprotrofne vrste koriste svoje enzime za oksidaciju ovih toksičnih materija, što dovodi do njihovog smanjenja ili potpunog uklanjanja iz životne sredine.
Ključni mehanizmi koje gljive koriste:
Gljive proizvode niz enzima koji su sposobni da razgrađuju kompleksne organske molekule. Ovi enzimi mogu razložiti hemijske veze u pesticidima i drugim toksičnim supstancama.
Gljive mogu pasivno vezivati teške metale na svoje ćelijske zidove, uklanjajući ih iz vode i zemljišta
Neke gljive imaju sposobnost da akumuliraju teške metale unutar svojih ćelija, čime sprečavaju njihovo širenje u okolinu.
Gljive mogu transformisati toksične hemikalije u manje toksične oblike ili čak potpuno bezopasne materije.
Kroz procese bioremedijacije, gljive pomažu u čišćenju zagađene životne sredine, smanjujući toksične efekte pesticida, teških metala i drugih zagađivača. Ovi procesi su ključni za obnovu zagađenih zemljišta i vodenih ekosistema, čineći ih sigurnim za biljke, životinje i ljude.
Gljive igraju centralnu ulogu u razgradnji hemijskih otrova, pesticida i teških metala u ekosistemima. Njihova sposobnost da transformišu i uklone ove toksične materije čini ih ključnim za očuvanje i obnovu životne sredine. Bioremedijacija gljivama predstavlja ekološki prihvatljiv način čišćenja zagađene prirode, doprinoseći smanjenju zagađenja i očuvanju biodiverziteta.