18.10.2024, 06:45

Ko se "igra" sa zaštitom valjevskih planina

U svim Prostornim Planovima Republike Srbije, počev od 1996. godine, valjevske planine se planiraju za zaštitu. U dopisu, koji smo dobili od direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandra Dragišića 21.4.2016. godine, obavešteni smo: "Srednjeročnim programom zaštite prirodnih dobara za period 2011-2020. godina planirano je stavljanje pod zaštitu prostora Valjevskih planina, što je u skladu sa odrednicama Prostornog plana Republike Srbije za period 2010-2020. godina (Služeni glasnik RS, br. 88/2010)".

 

I u najnovijem Prostornom Planu Republike Srbije za zaštitu od 2021-2035. godine su planirani Povlen-Jablanik-Medvednik-Bobija KAO CELINA, pod brojem 18, a što se vidi i na priloženoj karti. Znači: Povlen-Jablanik-Medvednik-Bobija kao JEDNO ZAŠTIĆENO PRIRODNO DOBRO.

 

PP Valjevske planine

U navedenom dopisu, direktor Zavoda nam ukazuje na to da Zavod pravi plan zaštite u skladu sa Prostornim Planom.

 

Pa kako Zavod radi u skladu sa Prostornim Planom:

 

Preko medija saznajemo da su započete radnje u cilju zaštite Medvednika, odnosno, u jutarnjem programu TV VA 25.12.2015. godine predstavnik udruženja "Eko centar Medvednik-Zavojšnica" je, pored ostalog izjavio: "Udruženje zajedno sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije sve preduzima da se zaštiti Medvednik, da se proglasi za zaštićeno prirodno dobro, te da će se truditi da se njima, Udruženju, dodeli na upravljanje…, i da su stručno osposobljeni...".

 

Nakon ove izjave potrudili smo se da nešto više saznamo, i saznali smo da je udruženje "Eko centar Medvednik-Zavojšnica" registrovano 9.11.2013. godine, a zakoniti zastupnik je Željko Bošković, a od 29.7.2016. kao zakoniti zastupnik upisan je Vladimir Nikolić. Prema podacima APR sedište Udruženja: Dimitrija Tucovića 47/a, Valjevo, Srbija (adresa ista kao i na izbornoj listi za odbornike). U Službenom glasniku grada Valjeva broj 4 od 23.4.2012. godine na izbornoj listi SNS pod brojem 13. Vladimir Nikolić, grafički dizajner, Valjevo Dimitrija Tucovića 47/a. Nakon toga bio na plaćenoj funkciji člana Gradskog veća.

 

U vezi navedenog obratili smo se Zavodu i dobili sledeći odgovor: "Udruženje 'Eko centar Medvednik-Zavojšnica' je tokom 2014. i 2015. godine u više navrata podnosilo Zavodu za zaštitu prirode Srbije inicijativu za stavljanje planine Medvednik u status zaštićenog područja; Saradnici Zavoda su u toku novembra 2015. godine zajedno sa predstavnicima udruženja 'Eko centar Medvednik-Zavojšnica' obišli prostor planine Medvednik u cilju preliminarne valorizacije terena i sagledavanja mogućnosti za pokretanje terenskih istraživanja u cilju izrade Studije zaštite pomenutog područja".

 

Nezvanično smo saznali da je dogovoreno između državnog sekretara Stane Božović, direktora Zavoda Aleksandra Dragišića i jednog političara iz Valjeva da se zaštiti Medvednik i dodeli na upravljanje ovom udruženju, bez obzira na to što postoji Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava upravljač zaštićenog područja (Sl.gl.RS 85/2009) i po kom nijedno udruženje ne ispunjava tražene uslove.

 

Sve sa dokazima smo objavili u medijima, i radovi na zaštiti Medvednika su stali, možda zbog toga ili zbog smene Stane Božović, ili...?

 

Takođe, 11.10.2020. godine na portalima saznajemo da je osnovano Udruženje za razvoj turizma, zaštitu i promociju prirodnih i kulturnih vrednosti planine Povlen i da će uskoro započeti radnje u vezi zaštite Povlena.

 

I veoma brzo su započeli terenski radovi u vezi zaštite Povlena, ali samo Povlena iako prema Prostornom Planu Republike Srbije morala bi se obraditi planirana celina, Povlen-Jablanik-Medvednik-Bobija.

 

Verovatno će se povlenske magle povući pa ćemo saznati da li je šta i u vezi ovoga dogovarano.

 

I studija za zaštitu Povlena je urađena, ali Ministarstvo nema rok u kom mora da zvanično pokrene zaštitu ili se čeka pogodan trenutak. A od zaštite Jablanika, Medvednika i Bobije za sada nema ništa….

 

Takođe nam nije jasno kako je moguće da Zavod za zaštitu prirode daje saglasnost na vršenje geoloških istraživanja što automatski povlači i eksploataciju mineralnih sirovina na područjima koja su Prostornim Planom predviđena za zaštitu.

 

U poslednjih par godina za ovo predviđeno prirodno dobro izdato je preko šest odobrenja za vršenje istraživanja za različite ino firme pa samim tim i za eksploataciju mineralnih sirovina.

 

Kako je moguće da se ne poštuje najviši planski akt kojim je neko područje rezervisano za zaštitu?

 

ZAŠTO NADLEŽNI NE POŠTUJU AKTA I PROPISE KOJE SU SAMI DONELI?

 

Kako da shvatimo da zaštita valjevskih planina nije u funkciji nekakvih privatnih udruženja već u interesu šire zajednice pa i države?

 

Da li je i zaštita prirode prevashodno u funkciji političkih i drugih privatnih interesa?

 

Zašto ne mislimo bar malo na buduće generacije, već samo na sebe?

 

Zašto smo takvi kakvi jesmo? Da li se ponekad pogledamo u ogledalo ili nam je termin "stid" nepoznat?

 

Autor: Dragić Tomić, dipl.ing. šumarstva, predsednk Gljivarskog društva Valjevo