04.03.2025, 07:49

"Generacijo, nemoj da deca biju naše bitke. Ako ne možemo da ih vodimo, hajde da ih pratimo!"

Na protestu u Valjevu u nedelju, kada su Valjevci na poziv gimnazijalaca obeležili četiri meseca od pogibije 15 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, okupljenima se obratila profesorka Ekonomske škole dr Vesna Matić. Zahvalila se Đačkom parlamentu Valjevske gimnazije na prilici da govori. Kako je rekla, razlog njenog obraćanja su nada i ponos.

 

"Nada, kada pogledam lepe, mlade, pametne i obrazovane studente i đake, sa šajkačom na glavi i zastavom u ruci, kako idu preko zemlje Srbije, da još postoje: čast, ponos, stid, obraz, reč. Ponosna sam jer su među njima i moji učenici", rekla je Matić.

 

Obraćanje dr Vesne Matić, profesorke Ekonoske škole prenosimo u celosti.

 

Svi vi koji stojite ispred mene večeras bili ste nečiji đaci. Moje kolege i ja odškolovale smo ceo ovaj grad. I dalje se priča o Gavri iz Tehničke, Peri Zubu, Mijanu, Botićki, učiteljici Milosavi i brojnim "legendama" i "carevima" među učiteljima, nastavnicima i profesorima koji su od vas napravili lekare, inžinjere, vozače, frizere, bankare.

 

Sada je nama potrebna vaša podrška. Teško nam je. I mi imamo svoje nadstrešnice. Deceniju nas zatrpavaju: tabelama, planovima, izveštajima, opisima, teraju nas na besmislena stručna usavršavanja, uveli su nam inkluziju, nadgledaju nas, kontrolišu. Imamo: "on line" nastavu i vebinare, ciljeve, ishode, module, međupredmetne kompetencije, standarde, a deca nam sede na stolicama iz 1964. godine. Veliki broj kolega decenijama radi na određeno vreme, rade u dve, tri, četiri pa i pet škola. Putuju u tri sela. Svake godine strepe da li će biti dovoljno dece i da li će imati posao ili će biti tehnološki višak. Ili će neko podobniji poželeti njegovo radno mesto. Imamo bezbroj planova, reformišu nas i menjaju svake godine. Sve je postalo važnije od časa i dece. Sa druge strane nam prete batinašima, izmiču stolicu, tuku nas, omalovažavaju, prozivaju, vređaju, snimaju pa komentarišu i podsmevaju. Zovu i danju i noću. Neki od mojih najgorih đaka danas se nazivaju mojim kolegama.

 

Javnost to neće da vidi. Vidi samo naše plate i letnji raspust. I mi snosimo deo krivice. Zatvorimo vrata od svoje učionice i naš svet je tu. Otupeli smo.

 

Dragi roditelji, stalno nas kritikujete, a poverili ste nam na vaspitanje i obrazovanje ono najvrednije što imate. Svoju decu. U mojoj učionici je budućnost ove zemlje. Od mene uče i budući predsednici, veliki pisci, naučnici, ali lako mogu postati i lopovi i ubice budućnosti.

 

Nama ne trebaju atomske bombe. Uništavajući obrazovanje uništavamo sopstveni narod.

 

Imajte malo vere u nas. Borimo se. Ova deca nam daju snagu i teraju strah. Optužujete nas da manipulišemo decom, da ih teramo na ulice. A istina je da su oni na ulice izveli nas!

 

Generacijo sedamdesetih i osamdesetih, roditelji ove dece, kakvo je bilo naše školovanje? Koliko kriza, štrajkova, zemljotresa, restrikcija struje, bombi je prekidalo naše školske godine? Koliko časova od 45 minuta ste vi imali? Završiće i ova deca. Znam da brinete. Skupo je plaćati stan u Beogradu, a da vam dete sedi kod kuće ili na nekoj blokadi. Ali, šta mislite - koliko stanarina i školskih godina bi dala majka osamnaestogodišnjeg deteta koje leži na VMA da njeno dete ima bar jednu nogu? Ako prežive, država će obezbediti najbolje proteze. Da obuje štikle na noge kojih nema.

 

Jutros je 15 majki, žena i sestara zapalilo sveće za pokoj duše svoje dece, muževa, braće.

 

Naša deca su najbolja. Najbolja su jer su naša i jer drugu nemamo. Ova država daje stotine hiljada za svako novorođeno dete, a sve činimo da ovu decu oteramo. Ja predajem geografiju. Moji učenici dosta toga ne znaju. Ali svi znaju gde je Nemačka. Ovo su deca 21.veka. Ceo svet je njihov, osposobljeni su da žive gde god požele. Treba li nama ova mladost? Ko će nama zarađivati penziju ako ih oteramo?

 

Stojimo na ulici vladike Nikolaja. Svakog dana nas gledaju Prota, Mišić i Desanka. Valjevci, prestanimo da se krijemo iza svoje dece! Žive u zemlji koji smo im mi napravili. Generacijo, nemoj da deca biju naše bitke. Ako ne možemo da ih vodimo, hajde da ih pratimo!