28.03.2025, 12:26

Roditelji uputili pismo podrške profesorima, učenicima i pedagogu Muzičke škole koji su u blokadi

Roditelji učenika srednje muzičke škole "Živorad Grbić", koji su u blokadi, uputili su pismo podrške profesorima, učenicima i pedagogu škole. U pismu se, pored ostalog, navode da "podršku dajemo vama, svetionicima i jedinima koji ste ustali. Jedinima koji istrajavate. Posebnima u najlepšoj borbi za obrazovanje...". Više od polovine učenika srednje muzičke škole je u obustavi nastave od 18. decembra prošle godine. 

 

Pismo podrške roditelja učenika u blokadi, koje su uputili profesorima, učenicima i pedagodu, prenosimo u celosti.

 

Znamo da ste umorni. Znamo da se pitanja roje u vašim glavama. Znamo i da ste duboko svesni situacije u kojoj se naše društvo nalazi. Najpre su tu svesnost sa nama, sa javnošću, podelili studenti zajedno sa svojim profesorima. Niste časili časa za njima, mudri i dostojanstveni.

 

Naša, valjevska, Srednja muzička škola "Živorad Grbić" ima mali broj učenika, u odnosu na neke druge srednje škole. Međutim, ni u kom slučaju se niste pokazali nemoćnima. Ovaj grad prati i pamti vaše koncerte, na kojima ste nam kroz muziku svojih instrumenata i glasova, učenici i profesori zajedničkim izrazom, uvek i bez izuzetka, otkrivali svoja, a u nama budili osećanja koja nas, ustvari, definišu. Tako je bilo i u decembru prošle godine. Sa malom razlikom - tada ste ustali i rekli da nećete da živite u državi koja ne mari za žrtve. Rekli ste da ne želite da se mirite sa mobingom, ucenom i sa činjenicom da je škola, kakva je danas, zanemarena. Do tada smo vas slušali I čuli kroz vaše note, a tog 18. 12. 2024. ste nam počeli govoriti dotad neizgovoreno. Opet vas pratimo i pamtimo, ovog puta, kroz vaše reči.­

 

Dela govore više. Velika istina. Sve što ste rekli, sproveli ste svojim činjenjem. Svakodnevnim mirnim protestima, odavanjem počasti nevinim žrtvama nečije bahatosti i amaterizma, poneli ste i nas duhom celomudrenosti i smirenoumlja. Za vas nije postojao raspust, hladnoća, sneg, kiša, vetar... Mi, ostali, smo svoje dane provodili misleći na vas, moleći se da istrajete, da ne posustanete, kao da smo videli nadu i svetlost. I jesmo. Studenti su bili predvodnica, vi ste ih verno pratili sa svojom "šetalicom" i divnim rečima, bez ijednog negativnog tona ni govora mržnje, bilo na transparentima ili u razgovorima.­

 

Muzikom se, naravno, niste prestali baviti. Pokazali ste svojim sugrađanima još jednom, ono u čemu ste najbolji. Februarski koncert profesora, učenika i studenata u blokadi je bio nešto izvanredno, što se pokazalo neophodnim u trenutku koji cela zemlja živi. Trenutak solidarnosti, poštenja i poštovanja.

 

Emociju smo doživeli srcima koja ste nam vi pružili, na dlanu svoja, a u ruke naše dali crvena od papira, vašim rukama izrezana. Bili ste jedno, đaci i profesori. Ne samo profesori muzike, već i oni koji su svakog dana bili uz učenike, u toku priprema, sa svojim savetima i logističkom podrškom.­

 

I pre tog događaja, a tada i konačno, je bilo jasno da ništa više neće biti isto. Ustali ste ponosni, pesmonosni i dostojanstveni. Kao prirodan nastavak vaših istinoljubivih namera usledio je čuveni Marš. Marš od Valjeva do Beograda. Mala grupa, ali važna i nezaobilazna. I tu ste pokazali sve ono što vekovima nosimo, mi Srbi, u sebi – nepokolebljivost i istrajnost, ma kolika da je cena. I opet smo pratili svaki vaš korak, strepeli da ne izgubite radost i mir. Niste, naravno, smešno je kako smo to mogli i pomisliti.­

 

Na početku ovog skromnog, a, voleli bismo, važnog doprinosa vašoj borbi stoji kome se obraćamo. Međutim, nema prideva, jer ste nam svi i dragi i poštovani. Deco, postali ste mudriše, posle svega i kroz sve što činite, a vas, profesore, smo upoznali u svetlu života, kada ste izašli iz okvira učionice, i postali vodiči u, možda, najvažnijem putovanju u životima svojih učenika.

 

Ovo je pismo podrške, podrške koju dajemo vama, svetionicima i jedinima koji ste ustali. Jedinima koji istrajavate. Posebnima u najlepšoj borbi za obrazovanje. Obraz. Širok spektar moralnih načela i vrlina. Od toga se živi i sa tim osobinama se nesmetano diše. Naučićete, deco, školsko gradivo, bez brige. Vaši profesori vas, i dalje, uče najvažnijim lekcijama. Krenuli ste u obračun sa svime što nas ugrožava. U ime svih. Niste odabrali da ćutite, na tome vam hvala i duboki naklon. Odabrali ste da ne ćutite na najlepši mogući način – muzikom, lepom rečju i uspravnom kičmom.­

 

Svesni smo, vidimo, čitamo, čujemo da se preti, da se donose nerazumne i sramne odluke ne bi li se vaš glas utišao i vaš duh slomio. Država vam preti, Ministarstvo prosvete pokušava da vas omalovaži, vas, profesore, koji prosvećujete ovaj naš srpski narod, bez pravnog osnova vam umanjuju platu...

 

Jedino ispravno i zdravo rešenje je da podržimo vas, našu decu i njihove profesore, koji ste u blokadi. Manjina vas je u našoj školi. Ne dajte se. Vaša umetnost je neupitna i niko, baš niko, vam to ne može osporiti, jer ste kreativni u stvaranju nove ideje i, usuđujemo se reći, novog života. Hrabri ste.

 

Najhrabriji. Duboku zahvalnost izražavamo profesorima koji pripremaju svoje učenike za maturske i prijemne ispite. Neka se zna da niste zaboravili na budućnost. Budućnost, u svakom smislu.­

 

Znamo sve. Znamo da vam nije lako. Znamo da biste želeli da niste tako usamljeni u svojim stremljenjima. Ali, sigurni smo da se vaš glas daleko čuje.

 

Hej, pa vi pišete istoriju naše Srbije! Vi ste najslobodnija misao našeg Valjeva!­

 

PUMPAJ!­

 

Do ispunjenja studentskih zahteva.­

Roditelji učenika u blokadi­.