29.03.2025, 08:25

Dok se država oglušuje o savete struke, građani njenu neodgovornost i nemar plaćaju sve skuplje

"Uspešna odbrana od bujičnih poplava moguća je jedino preduzimanjem preventivnih radova i mera. Primenjuju se dve osnovne grupe radova: biološki i biotehnički radovi u slivu za spečavanje erozije zemljišta (pošumljavanje, šumski zaštitni pojasevi itd.) i tehnički radovi u koritu vodotoka za sprečavanje izlivanja velike vode i zadržavanje vučenog nanosa (regulacije vodotokova i pregrade)!, Nada Dragović Profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

http://www.cirsd.org/.../uzroci-i-posledice...

Profesori Šumarskog fakulteta: Šteta od poplava je mogla biti znatno manja

http://www.nspm.rs/.../profesori-sumarskog-fakulteta...

Nenaučena lekcija: Zapušten sistem odbrane od poplava

https://www.slobodnaevropa.org/.../nenaucen.../26596899.html

 

"Svi mehanizmi koji su bili uspostavljeni i koji su bili vrlo delotvorni u čitavom prošlom veku za zaštitu od bujičnih poplava i erozija, su prilično degradirani i zapušteni", podvlači Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

 

Poplave - šume kao preventiva

 

Poznata je činjenica da šuma, kao prirodni resurs, predstavljaja značajan faktor stabilnosti klimatskih elemenata i pojava, te na taj način ima veliki uticaj na stabilnost svih ekosistema. Pored njene osnovne funkcije, prečišćavanje vazduha i smanjenje štetnih gasova sa efektom staklene bašte, šume imaju uticaja i na količinu i raspored padavina, površinsko, podpovršinsko i podzemno oticanje, formiranje izvorišta, kao i kvalitet i količinu vode. 

 

Svedoci smo da se poslednjih godina, usled naglih klimatskih promena, sve učestalije javljaju prirodne nepogode koje nanose ogromne štete kako u ruralnim, tako i u urbanim sredinama ne samo naše države, već i čitave Evrope. Poplave koje su poslednjih dana aktuelne u našem regionu, predstavljaju samo jedan od faktora prirodnog disbalansa koji, sa druge strane, može biti ublažen u narednom periodu, pa i u potpunosti anuliran preduzimanjem niza potrebnih mera.

 

Poplava maj 2014. (ilustracija) (Foto: Đorđe Đoković)

Najefikasniji način odbrane od prirodne nepogode kao što je poplava, predstavlja intenzivno pošumljavanje kao vid obogaćivanja šumskog fonda, kao i prevođenje niskih, izdanačkih šuma u visoke, a sve to sa ciljem da u kritičnim područjima ublažimo česte pojave izlivanja rečnih tokova. Šuma, kao zaštitni plašt, ima značajnu hidrološku i vodozaštitnu ulogu na pomenutim terenima sklonim poplavama. 

 

Sa druge strane, voda predstavlja značajan faktor u razvoju šumske sastojine, jer omogućava proces fotosinteze pri čemu se stvara biomasa. Na taj način, šume u velikoj meri modifikuju hidrološke prilike nekog područja, odnosno kvalitativne i kvantitativne pokazatelje vode.

 

Naime, drveće određene sastojine sa svojim krošnjama, putem intercepcije (zadržavanje vode na lišću pri čemu se jedan deo usvaja a jedan deo isparava), u mnogome smanjuje količinu vode koja dopre do površine zemljišta u odnosu na goleti, a istovremeno utiče i na redukciju vlažnosti tla putem transpiracije. Na taj način, preostala količina vode koja ostane neiskorišćena od strane korenovog sistema biljaka, umereno otiče u vodotoke i time se sprečava formiranje bujičnih tokova tj. naglog povećanja nivoa vode. Bitan faktor je i činjenica da su šumska zamljišta mnogo poroznija i propustljivija za vodu u odnosu na poljoprivredna zemljišta i goleti, pa na taj način predstavljaju dobar rezervoar vode.

 

Sa druge strane, na površinama kod kojih nemamo dovoljnu obraslost šumskim pokrivačem, naročito na strmim terenima, dolazi do pojave da kompletan atmosferski talog, koji dospe na površinu zemljišta, velikom brzinom stigne do rečnih korita stvarajući poplave, pri čemu su ugrožena domaćinstva i obradive površine u neposrednoj blizini vodenih tokova.

Poplava maj 2014. (ilustracija) (Foto: Đorđe Đoković)

 

Pored gore navedenog, u poplavljenim područjima dolazi i do indirektnih šteta po samo zemljište, kao što su erozija, odnošenje humusa i hranjljivih materija, zakišeljavanje, uništavanje poljoprivrednih useva itd., a takođe i kvalitet vode naglo opada, jer u nju dospevaju polutanti i čestice isprane procesom erozije, samim tim, što ne postoji drvna masa koja bi svojim korenovim sistemom filtrirala i zadržava vodu pre  nego što stigne u rečno korito.

 

Posebnu pažnju treba usmeriti na poboljšanje šumskog fonda u privatnim šumama kojih je na području Srbije oko 50 % od ukupne površine pod šumom, kao i na goletima gde u potpunosti izostaje šumski pokrivač. Nestručnim i učestalim sečama šumski fond privatnih šuma značajno je osiromašen poslednjih godina, pri čemu, upravo ta područja predstavljaju pogodan faktor za nastanak potencijalnih poplava. U šumama gde je došlo do prekidanja sklopa, a naročito na površinama gde je izvršena čista seča, u velikoj meri dolazi do povećanja vlažnosti tla u kišnim mesecima usled smanjene transpiracije.

 

U obzir treba uzeti i zatečeno stanje šuma u privatnoj svojini, gde imamo veliki procenat degradiranih izdanačkih šuma, čija je vodno-retencijska sposobnost umanjena (smanjena sposobnost zadržavanja vode). Takve šume, nekim od postupaka indirektne i direktne konverzije, treba u što kraćem vremenskom periodu prevesti u visoke (semenske) šume koje su mnogo produktivnije kada je zaštita od bujica u pitanju.
 

Poplava maj 2014. (ilustracija) (Foto: Đorđe Đoković)

Kao jedan vid rešenja ovog problema, u ravničarskim krajevima, pored većih reka, pogodan za pošumljavanje je hrast lužnjak, koji kao izuzetno hidrofilna vrsta ima povećane potrebe za vodom, zatim beli jasen kao i druge vrste koje dobro podnose vlažna staništa, pa samim tim su dobar regulator vodenih tokova. U blizini manjih reka kao i na obroncima rečnih korita potrebno je podizati šumske kultre hidrofilnih vrsta (topola, jova, vrba, beli grab, itd.) koje će u velikoj meri akomulirati i usporavati atmosferski talog na putu do rečnog korita.

 

Samo organizovanim i planskim pristupom, u dogledno vreme, može se rešiti problem poplava u našem regionu. Kao rezultat globalnih klimatskih promena, u narednom periodu može se očekivati sve učestalija pojava izlivanja reka, naročito u prolećnom periodu kada je aktuelno otapanje snega sa većih nadmorskih visina. Blagovremeni pristup rešavanju ovog problema, putem povećanja šumovitosti u okolini vodotoka, može dati dugoročne rezultate koji ne zahtevaju velika finansijska sredstva. Kada uporedimo finansijska sredstva potrebna za podizanje šumskih kultura u odnosu na novčane gubitke uzrokovane svakom novom poplavom, onda možemo doći do zaključka da je preventiva daleko delotvorniji vid odbrane od ove atmosferske nepogode.

Autor: dipl. inž. šumarstva Manojlović Aleksandar, Ekološko šumarske organizacije "EKOŠUM"