Bogdan Milovanović do Strazbura: Proneli smo istinu o Srbiji, podigli smo glas u ime svih koji su ućutkani

Bogdan Milovanović - tura do Strazbura (foto: Iz privatnog albuma)

21.04.2025, 06:58

Bogdan Milovanović do Strazbura: Proneli smo istinu o Srbiji, podigli smo glas u ime svih koji su ućutkani

Nakon 13 dana vožnje, na biciklama pređenih 1475 kilometara, prolazeći kroz šest zemalja, 80 studenata biciklista, koji su krenuli iz Novog Sada, stigli su 15. aprila u Strazbur da bi se obratili jednoj od najvažnijih evropskih institucija i da im ukažu na svoje zahteve uz molbu da reaguju na sve ono što se dešava u Srbiji.

"Svaki okret pedale je protest protiv straha, poziv na dostojanstvo i da mladi ljudi iz Srbije ne odustaju", jedna je od poruka iz pisama evropskim zvaničnicima.

Pred polazak na put, za istoriju, studenti su poručili: to nije biciklistička tura, to je put nade, otpora i glas svih onih koji su ućutkani.

Među herojima našeg doba, "nobelovcima na biciklama" i jedini predstavnik Valjeva, "naš heroj" Bogdan Milovanović student Matematičkog fakulteta u Beogradu, bivši učenik Valjevske gimnazije. Ima brata blizanca Matiju, koji je takođe student Matematičkog fakulteta, i koji mu je uz roditelje najveća podrška.

Kolubarske.rs: Kada si čuo da studenti planiraju biciklistički poduhvat - put do Strazbura, dug preko 1400 kilometara, šta ti je bila prva pomisao, da li - moram biti deo toga?

Bogdan: Da, odmah sam znao da moram biti deo te ekipe. Od početka protesta moj brat i ja učestvujemo u svim studentskim organizacijama šetnji i biciklističkih tura. Vozio sam bicikl od Beograda do Novog Sada, zatim od Beograda do Kragujevca, a pešačili smo od Bora do Niša i od Novog Sada do Beograda. Smatram da ovim činovima pokazujemo našu odlučnost da istrajemo u ovoj borbi za bolju i uređenu Srbiju. Istovremeno ovom vožnjom smo skrenuli pažnju evropske javnosti na dešavanja u našoj zemlji.

Kolubarske.rs: Kako su reagovali tvoji roditelji kada su čuli da ćeš voziti turu do Strazbura?

Bogdan: U prvi mah nisu verovali da će ta tura zaista biti realizovana jer su je smatrali nemogućom zbog napora koji zahteva, a onda kada je izašao plan vožnje podržali su me u toj odluci. Oni su skoro ceo svoj život učesnici svih protesta i najprirodnije je bilo da me podrže.

Kolubarske.rs: Da li si se bavio biciklizmom ili nekim drugim sportom? Koliko ti je fizički, ali i psihički, bilo naporno?

Bogdan: Biciklizmom se nisam bavio profesionalno, ali volim da vozim biciklu. Bavio sam se vaterpolom 15 godina. Fizički nisam imao problema, vozio sam sve vreme, i imao sam sreću da nemam nikakvu povredu. Ono što je specifično za vožnju bicikle u velikoj grupi je da se sve vreme mora biti koncetrisan i voditi računa o suvozačima. Pri brzinama koje su na spustovima išle i do 58 kilometara na čas, i najmanji kontakt može izazvati padove i ozbiljne povrede kod više vozača.

Kolubarske.rs: Mi, koji smo pratili vaše veliko putovanje, imali smo pomešane emocije. S jedne strane radost jer imamo vas – sjajnu generaciju sa karakteristikama koje smo odavno izgubili i zaboravili, a s druge strane tuga jer se mučite, izlažete velikim naporima za nešto što je normalno i što treba da je odlika svakog demokratskog društva, nešto što je trebalo da mi vama ostavimo u nasleđe. Da li si tokom puta znao da su to dva osećanja nas u Srbiji i da vas pratimo sa suzama? Kakve su tvoje emocije bile?

Bogdan: Naravno. Bili smo u svakodnevnom kontaktu sa porodicama, a i svaku pauzu i veče smo koristili i da se informišemo o dešavanjima u Srbiji. Iskreno ne bavimo se uopšte time kakva smo mi generacija u stvari već samo time da definišemo tačno šta želimo, postavimo cilj, osmislimo kako ćemo ga realizovati, i u tome za sada istrajavamo. Svesni smo da imamo veliku podršku i u zemlji i van nje.

Kolubarske.rs: Na (pre)dugom putu, pratile su vas vremenske neprilike – kiša, vetar, sunce..., brda. Koliko vam je to smetalo i šta vam je bilo teže – kiša, vetar, brdo ili nepravda u Srbiji?

Bogdan: Kada odrastate u porodici koja se, od kako znam za sebe, bori za pravdu i pravičnost, i vidite da je situacija u zemlji sve gora i gora, i kada vaši roditelji ne vide da ima budućnosti za vas u sopstvenoj zemlji, naravno da vas nepravda najviše boli. Upravo ta nepravda i jeste pokretač svega što se trenutno dešava. Kao što sam već rekao, kada postavimo cilj odlučni smo u tome da ga realizujemo tako da su vetar, kiša, hladnoća..., samo skoro beznačajne prepreke koje treba da savladamo na tom putu.

Kolubarske.rs: Priređivani su vam sjajni dočeci, sreli ste ljude koji su vam davali podršku. Koliko vam je to značilo?

Bogdan: Ja lično nisam očekivao da ćemo u svakom gradu imati dočeke iste onima u Srbiji. Svaki doček je bio emotivan, viđali smo uplakane ljude, roditelje sa malom decom, i svi su polagali veliku nadu u nas i to što radimo, sa željom da se jednog dana vrate u Srbiju. Koliko god bili umorni na dolasku ta vera u nas i podrška nam je davala snagu i uverenje da moramo istrajati. Često smo i do kasno u noć ostajali u razgovoru sa našim ljudima u dijaspori, a ujutru smo kretali sa energijom kao da nam je prvi dan vožnje.

Kolubarske.rs: Bili smo ubeđeni da ste generacija individualaca, okrenuta sebi nezainteresovana za društvene prilike i za svet oko vas... Međutim, pokazali ste sve suprotno, i što je najvažnije pokazali ste veliku solidarnost, empatiju i zajedništvo. Da li smo mi bili slepi ili ste vi to vešto krili? I koliko to – solidarnost i zajedništvo nedostaje našem društvu?

Bogdan: Ja to ne bih znao da objasnim, ali posle pada nadstrešnice i napada na naše kolege na FDU moram priznati da u prvom trenutku nisam razmišljao šta bismo mogli da uradimo. Ali kako smo počeli da vodimo razgovore na tu temu, bilo na plenumima ili u društvu, prirodno nam je postalo jasno da ne želimo ovakvo društvo i da nećemo dozvoliti da se takve stvari ponove. Sada znam da je to jedini ispravan put i da ništa drugo nismo ni mogli da uradimo. Mislim da se svako društvo posle velikih nesreća ujedinjuje, pa smo tako i mi prirodno shvatili da moramo biti solidarni i kolika je moć zajednice.

Kolubarske.rs: Šta ti je bilo najteže, a šta lepo, čega češ se sećati ceo život?

Bogdan: Nemam osećaj da mi je nešto bilo teško. Možda je fizički bio najzahtevniji put kroz Mađarsku do Đera pod udarima jakog vetra i niske temperature. Cela tura, kolege sa kojima sam vozio, ljudi koje sam upoznao, predeli kroz koje smo prolazili, zadovoljstvo i sreća kada savladamo još jednu deonicu i konačno ispunjenje cilja je nešto što ću pamtiti ceo život. Sve je još sveže i svakako će trebati vremena da se slegnu utisci.

Kolubarske.rs: Na zelenom prsluku napisao si – MATF, GIMVA, VALJEVO... Bila je to poruka?

Bogdan: Vozio sam kao student Matematičkog fakulteta u Beogradu, ali kada su sadašnji učenici Valjevske gimnazije čuli za to Đački parlament me je podržao, donirali su sredstva za put, priredili su mi ispraćaj iako se sve dešavalo u roku od 36 časova. Isto tako znam da su se učenici gimnazije pridružili studentskom protestu još 17. decembra prošle godine i da u toj borbi istrajavaju do danas bez obzira na pritiske koje svakodnevno trpe. Najmanje što sam mogao da učinim kao vid zahvalnosti i podrške, ali i kao poruku da ne odustaju, jeste da u svakoj prilici istaknem Matematički fakultet, Valjevsku gimnaziju i moje Valjevo. Znam da je to učenicima Valjevske gimnazije mnogo značilo. Valjevska gimnazija je jedina škola koja je na dva dočeka u Beču i Štutgartu imala transparente koje je napravila naša dijaspora. Bio sam počastvovan i da budem jedini predstavnik Valjeva na ovom putu.

Kolubarske.rs: Kakvi su ti utisci nakon svega? Da li ste uspeli u vašoj velikoj misiji?

Bogdan: Smatram da jesmo uspeli i da je vredelo. Na svakom dočeku je bio i veliki broj inostranih medija koji su izveštavali o našem pohodu, dočekivali su nas najviši zvaničnici gradova domaćina i svi su svoje govore završavali sa PUMPAJ. Što se tiče Evrposkog parlamenta i Saveta Evrope, koje smo posetili u Strazburu, dobili smo obećanja da će učiniti sve što je u njihovoj moći, a ostaje da vidimo kakve će to efekte imati. Proneli smo istinu o Srbiji, podigli smo glas u ime svih koji su ućutkani, pozvali smo evropske institucije da reaguju i izvrše pritisak na vlast što jesu bili naši ciljevi, a usput smo dobili poruke da se ne borimo samo za bolju Srbiju već i za bolju Evropu.

Bogdan Milovanović - tura do Strazbura (foto: Iz privatnog albuma)

21.04.2025, 06:58