"Neka se čuje jasno, za sve one koji više nemaju glasa da govore, za sve buduće generacije - nećemo stati!"

Doček heroja na Gradskom trgu (foto: Kolubarske.rs)

28.04.2025, 06:37

"Neka se čuje jasno, za sve one koji više nemaju glasa da govore, za sve buduće generacije - nećemo stati!"

Našim herojima, Bogdanu Milovanoviću koji je vozeći bicikl prešao preko 1470 kilometara do Strazbura, pešacima koji su se tek vratili iz Novog Sada i biciklistima koji su pre nepune dve nedelje vozili do Novog Pazara, na Gradskom trgu u Valjevu sinoć je priređen nezaboravan doček.

Veliki broj građana aplauzom, uz čestitke, dubok naklon i zahvalnost dočekali su srednoškolce, studente, profesore i građane, sve one koji su "kroz vremenske nepogode, povrede, bolove i umor, nastavljali dalje, uz pesmu, uz igru i uz smeh, i uspeli da stignu do svojih ciljeva, kako bismo svi mi došli do našeg zajedničkog".

Nađa Matić, maturantkinja Valjevske gimnazije, uz zahvalnost sugrađanima na divnom dočeku i svima koji su pešačili do Novog Sada, rekla je da je ovo bila najteže šetnja u kojoj je učestvovala do sada, a bilo ih je tri.

"Vreme je bilo promenljivo, čas prevelike tempereture, čas pljusak, grmljavina, grad i vetar, ali ništa od toga nas nije usporilo i zaplašilo da dalje ne idemo. Veoma zahtevna ruta i deonice, težak teren, uzbrdice, nizbrdice i ravnice pravile su nam žuljeve i probleme sa kolenima i zglobovima, ali naša želja i trud su bili veći i od te najteže deonice - Fruške gore. U svakom gradu su nas lepo dočekali i ugostili, kako nam i dolikuje i na tome su im svi šetači prezahvalni, hvala Koceljevi, Šapcu, Rumi i naravno Novom Sadu. Prošli smo putevima kojim se do sada nije prolazilo, probudili smo i osvestili i najmanja mesta, i pokazali svima koliko se srednjoškolci i studenti iskreno bore za bolje sutra svih ljudi u našoj državi. Pozivam sve sugrađane da se probude, da više ne stoje iza nas dece jer mi ovo sami ne mozemo! Nastavljamo našu borbu do kraja, ali nam je silno potrebna vaša pomoć, Valjevo probudi se!", poručila je maturantkinja Valjevske gimnazije Nađa Matić.

Posebna zahvalnost Bogdanu Milovanovicu, kako je kazala, našem biciklisti koji je predstavljao Valjevo u istorijskoj vožnji do Strazbura. "Bogdane ti si ponos ovog grada i zauvek ćes ostati upamćen po tome što si uradio za naše Valjevo, a mi ti dugujemo veliki naklon do poda, hvala ti Bogdane!", kazala je Nađa Matić.

Lazar Petrović, učenik trećeg razreda Valjevske gimnazije je na početku svog obraćanja sugrađanima rekao da pred njima stoji sa ponosom, ali i sa tugom.

"Ponosan jer vidim toliko odvažnih ljudi koji nisu pristali da ćute pred nepravdom. Ponosan jer znam da svaki pedalj, koji smo prošli, svaki korak koji smo napravili, ima težinu istine, težinu borbe za dostojanstvo i život. Ali stojim i sa tugom, jer nas je na ovaj put naterala tragedija, jer su nas na proteste izveli bol, nepravda i osećaj izdaje. Ne smemo nikada zaboraviti zašto smo se okupili. Nepravda koja nas je sabrala ovde nije slučajna, nije nesrećan splet okolnosti. Ona je posledica dugogodišnje nebrige, bahatosti i korupcije vlasti koja je izgubila svaki osećaj odgovornosti prema sopstvenom narodu. Tragedije koje su se dogodile nisu izolovani incidenti, one su logična posledica sistema u kojem su najviši prioritet lični interesi i profit, a ne život, bezbednost i dostojanstvo običnog čoveka", rekao je Lazar Petrović.

Dodao je da svi oni koji su pešačili, vozili bicikle, dolazili iz svakog kutka, nisu pokazali samo fizičku istrajnost. Pokazali su ono što ovu zemlju još uvek drži na nogama, a to su solidarnost, hrabrost, veru da je drugačija Srbija moguća. Srbija u kojoj se profesori ne plaše da stanu uz svoje studente. Srbija u kojoj građani podržavaju jedni druge, ne pitajući se za ime, prezime, stranku ili poreklo.

Lazar se zahvalio svim građanima, poznatim i nepoznatim, koji su ih dočekivali na putu, nudili vodu, reč utehe, podršku koja je bila vetar u leđa. Iskoristio je priliku da se javno zahvali od srca i nekolicini profesora koji su redovno bili uz njega i nakon svakog dana naporne šetnje ili vožnje biciklom su ga uvek pozvali i pitali kako je i davali reči utehe i ohrabrenja, a "to su isti oni koji su u ovim teškim danima pokazali da pravo obrazovanje nije samo prenošenje znanja, već i vaspitavanje u duhu istine i pravde".

"Uprkos svim pritiscima, ucenama i manipulacijama, oni su ostali istrajni u svojoj odluci da neće pogaziti svoju reč datu učenicima, da neće raditi suprotno od onoga što su nas i sami učili, a to je da dostojanstvo nije na prodaju i da znanje bez etike i časti nije ništa. Oni su pokazali šta znači biti pravi profesor, pravi pedagog, a pre svega šta znači biti čovek koji ohrabruje i štiti svoje učenike ma po koju cenu, i nikada ih ne plaši i uteruje im strah da će ostati bez diploma, stipendija i porodičnih penzija te da će ukoliko ne odustanu ostati ugroženi. Meni ja jako žao što u ovoj zemlji, koja je oduvek bila kolevka velikoh umova, ima onih koji zarad ličnog interesa mogu sebi da dopuste da urade sve a da ih toga nije sramota", kazao je Lazar.

Poručio je da njihov posao nije završen i da se neće zadovoljiti simbolikom.

"Moramo jasno i glasno reći: ova vlast je izgubila moralno pravo da vodi ovu zemlju. Njihova odgovornost za nesreće i smrt naših sugrađana je jasna. I dok god ne dođe do prave pravde, dok odgovorni ne budu procesuirani, dok sistem ne bude promenjen iz korena, mi ne smemo stati. Posebno želim da se obratim studentima, mladima širom Srbije. Vi ste pokretači ove borbe. Vi ste budućnost koju vlast želi da slomi apatijom i lažima. Ali danas pokazujete da im to neće poći za rukom. Vaša reč, vaša upornost, vaša spremnost da se borite, najveća je pretnja onima koji se boje istine. Mi nismo ovde da molimo za promene. Mi ih zahtevamo. I sve dok postoji ijedan čovek koji neće pristati na laž, dok postoji ijedan korak koji neće pokleknuti pred nepravdom, ova borba će trajati. Zato, neka se čuje jasno, za sve one koji više nemaju glasa da govore, za sve buduće generacije - nećemo stati!", poručio je Lazar Petrović, učenik trećeg razreda Valjevske gimnazije.

Lena Lazić, studentkinja Fakulteta političkih nauka, bivša gimnazijalka, je rekla da je borba za pravdu ono što ju je podstaklo da upiše svoj fakultet, ali nije mogla ni da zamisli kakvu sreću će joj doneti.

"Prvo su to bila tri dana do Beograda, pa se Beograd pretvorio u Kraljevo, a Kraljevo u Novi Sad. I sada smo ponovo ovde, u našem gradu, u našem Valjevu. U očima građana mi smo heroji, a u našim srcima znamo da smo mi samo deca, deca koja žele da se izbore za našu budućnost, ali i za budućnost onih koji će nakon nas doci. Koračali smo hrabro, koračali smo i onda kada smo pomislili da nas telo izdaje, koračali smo po kiši, po suncu, po betonu i po travi sa istim ciljem u glavi, istom željom za promenom i istom nadom da će ta promena preći iz sna u javu. Ovo nije kraj naše borbe, ovo je samo početak. Kraj će doći tek onda kada se zahtevi ispune i pravda se zadovolji!", rekla je Lena Lazić, studentkinja Fakulteta političkih nauka

Vukašin Milovanović, učenik Valjevske gimnazije, podelio je najupečatljiviji trenutak u ovih šest meseca sa šetnje do Novog Sada.

"Izvinjavam se, ovde je stvarno dobra energija, ako je uništim. Kad smo došli u Novi Sad, kad su nas dočekali kod Futoške pijace, uputili smo se ka Železničkoj stanici, gde je sve počelo, gde se desila tragedija. U prvom redu smo išli moji drugovi iz Užica i Kraljeva, i jedan je rekao da smo došli da vidimo ono zbog čega smo ustali da se borimo i počeo je da plače. Svi su plakali. Takva tišina, 10.000 ljudi je ćutalo i plakalo, u vazduhu se osećala bol i tuga, to ne može rečima da se opiše. Gledao sam objekat, gledao rupe gde su bile zatege koje su držale nadstrešnicu i u glavi mi se vrteo film pada…, plakao sam sat vremena. Ja bih svakog čoveka u Srbiji odveo tamo i mislim da bi svakom bilo jasno zašto se mi borimo", kazao je Vukašin Milovanović.

Željko Ljubičić, profesor valjevske gimnazije, koji je zajedno sa srednjškolcima i studentima pešačio do Novog Sada, nije govorio na svečanom dočeku. Napisao je ono što je želeo da podeli sa sugrađanima koji su im priredili doček, a pročitala je Radmila Novaković.

"Kad sam se juče, iza ponoći, vratio iz šetnje do Novog Sada bio sam prilično umoran. Četiri dana, 150 kilometara, nije šala ni za mlade, a kamoli za nas matorante. Kod kuće je sin još bio budan, nešto kucka na kompjuteru. Dakle, umoran sam, ali imam živu potrebu da se pohvalim, da podelim uspeh sa nekim. Zato pitam sina hoće li da mu pokažem neke fotke na telefonu, sa šetnje? A on, kao, hoće. Hoće, ali već kod treće odustaje i kaže, baš razočaran, citiram: Auu , tajo, kao da si išao u Mordor da tamo baciš prsten i uništiš Saurona, a pokazuješ mi slike ti i neka deca u Koceljevi, u Hrtkovcu i na Iriškom vencu! I tako svaki put! Eto. Mislim, i smejao sam se, i bio ljut i uvređen, sve odjednom. I takav, otišao na spavanje. A kad sam se danas, iza podneva, probudio, u glavi je bilo sve posloženo. Taj komentar. Taj komentar pogađa u centar. Pa to je to, to je suština ove šetnje! Zapravo svih ovih šetnji po Srbiji, i blokada, i trčanja, maratona i štafeta, i biciklističkih tura od Pazara do Strazbura!

Da, išao sam, zapravo, u Mordor, da tamo bacim Prsten, ili bar jedan negov delić. Naravno, ne sam, bio sam deo družine. Družine Prstena. Hobiti, Vilenjaci, Patuljci i Ljudi... svi smo tu, u koloni iz Valjeva za Novi Sad: đaci i studenti, profesori i roditelji, penzioneri, nacionalisti i internacionalisti, četnici i jugonostolgičari, rokeri i oni drugi... Kolona se usput uvećavala, bilo nas je iz Užica, Bajine Bašte i Milanovca, pa Milutin iz Sevojna, poljoprivrednik. A tu, u životu je i ona druga družina - Orkovi, Balrozi, Uruk-hai, Gundabad-orkovi... i nesretni Saruman. Družina koja radi na mordorizaciji Srbije već trinaest godina.

A kako jezivo izgleda takva Srbija svedočili su na našem putu najviše Lučani, Draginje i novosadska železnička stanica. Jer ova paralela između života i epske fantastike, paralela između pravog, realnog života i velikih mitskih priča koje se uvek pletu u borbi između Dobra i Zla - ne prestaje sa Gospodarom prstenova već je svojstvena brojnim delima, nema tu ničeg veštačkog i nategnutog. A kod najboljih dela najviše. Tako je u našim bajkama, našoj narodnoj epici i baladama, tako je u Seobama, Na Drini ćupriji, tako je kod Pope i Simovića, da ne nabrajam dalje. Tako je bilo i na našim, gimnazijskim i valjevskim pohodima za Beograd, za Kraljevo, i sad za Novi Sad. Jednostavna crno bela situacija, i uprkos toj jednostavnosti tragično nerazumevanje kod brojnih građana.

Zapravo je pravo čudo koliko je to poklapanje života i umetnosti detaljno i precizno izvedeno, samo u skladu sa konkretnim vremenom i istorijskim okolnostima. Nismo prelazili Albaniju, ni išli na Sremski front, al' opet nekako liči, opet nekako i nije baš i jeste! Evo vam par detalja:

Na primer, ona fotografija sa onim munjama i onim nebom, a dole u dnu slike mali hobiti u žutim kišnim kabanicama! Pa zastave na vetru, što vijore. Uplakane žene pokraj puta, sa čokoladom (za decu, naš stari običaj). Improvizovane poljske bolnice i mali ranjenici. Pa slavske trpeze, kalorijsko izobilje u punom sjaju, i vatrometi kao za oslobodioce! I, na kraju, novosadska stanica u ponoć, kao Ćele-kula, što vapi za Pravdom. A Pravda mora doći, kad-tad u budućnosti, kako u velikim mitskim pričama tako i u životu. Ali vreme je da se vratim u sadašnost, na ovaj trenutak i ovaj događaj.

Isprva mi je naslov ovog skupa, Doček heroja, bio preteran i patetičan, neodmeren..., ali kad se samo malo bolje razmisli, a povod mi je bio sinov tolkinovski komentar, ova deca, srednjoškolci i studenti, ovi hobiti i vilenjaci, jesu junaci našeg doba, jesu heroji! I zato, dragi sugrađani, stanovnici Kolubarskog okruga, da ne kažem Šajera, pozdravimo još jednom našu decu, naše heroje!", napisao je profesor Valjevske gimnazije Željko Ljubičić.

Bogdan Milovanović, bivši gimnazijalac, student Matematičkog fakulteta u Beogradu, vozeći turu do Strazbura pokazao je neviđenu hrabrost i izdržljivost, a celo Valjevo je učinio ponosnim.

"Hvala na divnom dočeku i podršci koju ste mi pružili tokom i pre polaska za Strazbur. Nisam govornik, bolje mi ide voženja bicikle. Nije mi problem da to i ponovim, ne dozvolite da naš trud bude uzalud", poručio je Bogdan Milovanović.

Sa Gradsko trga gromoglasnim aplauzom poslata je ljubav i podrška maratoncima koji trče u Brisel, a među njima su i Valjevci Aleksa Dimitrijević i Andrej Ranković. Zahvalnost je upućena veteranima koji sve vreme podržavaju i štite srednjoškolce i studente, a neki od njih su i sinoć bili sa njima.

Nastupom blokadnog hora i vatrometom na Gradskom trgu, završen je program svečanog dočeka heroja, a "borba za bolju i pravedniju Srbiju se nastavlja!", poručeno je.

Nakon glasanja odlučeno je da svi sa Gradskog trga krenu u još jednu šetnju centralnim gradskim ulicama i pozovu sve one sugrađane koji su ostali kod kuće da im se pridruže u borbi za bolju i pravedniju Srbiju.

Doček heroja na Gradskom trgu (foto: Kolubarske.rs)

28.04.2025, 06:37