30.10.2014, 09:43

Drastično povećanje poreza!

Građani, kojima su pre desetak dana uručena rešenja za porez na imovinu, danima opsedaju šalter i Odeljenje za naplatu poreza kako bi dobili odgovor na brojna pitanja u vezi novog obračuna poreza. Najviše nejasnoća odnosi se na to da su, po novom zakonu, potkrovlje i podrumi jednako oporezivi kao i stambeni prostor i na to da za obračun poreza više nije važna starost nekretnine - izjednačeni su novi i stari objekti. Otuda mnogima nije jasno kako to da je porez skoro isti za stan u naselju „Milivoja Bjelice“, izgrađen pre skoro pola veka, i za novogradnju u centru grada. Načelnica Odeljenja za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda Slavica Pavlović kaže za Kolubarske.rs da na desetine sugrađana svakodnevno dolaze i traže objašnjenje, ponajviše vlasnici starih stanova koji su od ove godine u prvoj zoni.

Darija Ranković i Slavica Pavlović (Foto: Đorđe Đoković)

„Zakon je ukinuo elemente kvaliteta i koeficijent lokacije. Ranije su, prilikom podnošenja poreske prijave, postojali elementi kvaliteta, pa su vlasnici zaokruživali parametre na osnovu kojih su manje oporezivane nekretnine stare nekoliko desetina godina. Uziman je u obzir i materijal od koga je objekat izgrađen, da li postoji lift u zgradi, kakvog je kvaliteta stolarija, što je takođe uticalo na visinu poreza. Sada, praktično nema razlike između starog i novog objekta, osim umanjenja po osnovu amortizacije, a to umanjenje po gradskoj odluci iznosi jedan posto na godišnjem nivou“, objašnjava Pavlović samo jedan od razloga, koji je uticao da porez na imovinu u ovoj godini bude veći nego prethodnih godina.

Drugi razlog je promena zona. „Po prošlogodišnjoj odluci Skupštine grada proširena je prva zona oporezivanja“, kaže Slavica Pavlović i navodi da je Zakon jasno utvrdio parametre po kojima se utvrđuju zone, a to su komunalna opremljenost i saobraćajna povezanost i zbog toga je proširena prva zona. Zakon je takođe definisao i utvrđivanje tržišne cene nepokretnosti.

„S obzirom na to da je proširena prva zona oporezivanja, a istovremeno za obračun poreza više nije važna starost objekta, značajno povećanje poreza se odnosi na nekretnine u naseljima ’Oslobodioci Valjeva’, ’Milivoja Bjelice’, ’Milorada Pavlovića’, ’Zbratimljenim gradovima’, ’27. novembra’ u Pasterovoj ulici, dakle naseljima koja su ranije bila svrstana u drugu zonu“, objašnjava Slavica Pavlović.

Visina poreza za kuće je manja nego prošle godine, jer je ranije bila jedinstvena cena kuća i stanova, a sada se utvrđuje na osnovu prometa nepokretnosti, tako da je cena kuća u ovoj godini znatno niža od cene stanova. Tako je porez za kuće u trećoj i četvrtoj zoni manji i do 40 posto u odnosu na prošlu godinu. Međutim značajno uvećanje je kod stanova i poslovnog prostora, koji su bili u drugoj, a sada su u prvoj zoni.

U Valjevu porez na dvosoban stan od 60 kvadrata u prvoj zoni iznosi 5.700 dinara, u Kragujevcu je 4.000, dok je u Užicu 9.200 dinara.

Po starom zakonu, prilikom formiranja poreske osnovice za podrume i potkrovlja, primenjivana su procentualna umanjenja, pa je tako za potkrovlja umanjenje iznosilo oko 30 posto. Međutim, po novom Zakonu o poreza na imovinu, podrumi, potkrovlja, ostave, sutereni se oporezuju u punoj korisnoj površini po tržišnoj ceni. Osim neprijatnog iznenađenja da su sada oporezive ostave i podrumi, mnogim sugrađanima nije jasno „kako je različit iznos poreza kod komšije za isti stan?“

„Ranije su poreski obveznici sami prijavljivali površinu objekta, tako da je pitanje da li su prijavili postojeću kvadraturu, otuda se pojavljuje ta razlika“, objašnjava Slavica Pavlović.

Slavica Pavlović (Foto: Đorđe Đoković)

Loša naplata

Građani su dužni da plate razliku po dospelim akontacijama i novembarsku akontaciju do 15. novembra. Oni koji porez na imovinu plaćaju tek od ove godine su u obavezi da u roku od 15 dana od prijema rešenja plate tri tromesečja i novembarsku akontaciju po novom rešenju.

Prihod od poreza na imovinu građana u 2013. godini je iznosio 116 miliona dinara, dok je planirani prihod za ovu godinu 215 miliona dinara, što je skoro duplo povećanje. Dokaz da se radi o nerealnom povećanju ili o nametu koji građani teško da mogu da izdrže u trenutnim ekonomskim okolnostima je i podatak da je do sada, kako saznajemo, naplaćeno tek 70 miliona dinara.