12.11.2014, 09:13

Vulin: Zaraditi socijalnu pomoć

Uredba Vlade Srbije o radnoj aktivaciji korisnika novčane socijalne pomoći još uvek se ne primenjuje u Valjevu, niti će skoro početi, sudeći po informacijama iz Gradske uprave i Centra za socijalni rad. Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj će svi radno sposobni korisnici socijalne pomoći morati da rade ili da se obrazuju kako bi ostvarili to pravo.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je početkom novembra da je uredba počela da se primenjuje u skoro svim lokalnim samoupravma u Srbiji. Međutim Valjevo nije među “skoro svim lokalnim samoupravama” iz više razloga. Prvo, Centru za socijalni rad još uvek nije dostavljeno upustvo o primeni ove uredbe, kojim bi bili definisani uslovi, način i kriterijumi po kojima bi korisnik socijalne pomoći bio radno aktiviran. Drugo, pokrenuto je pitanje ustavnosti ove uredbe u delu gde se centrima daje mogućnost ukidanja socijalne pomoći ukoliko korisnik odbije posao.

Načelnica Gradske uprave za društvene delatnosti, finansije, imovinske i inspekcijske poslove Jelica Stojanović kaže da su predstavnici Grada i Centra za socijalni rad razgovorali o uredbi i o mogućnostima radne aktivacije valjevskih korisnika socijalne pomoći, ali, “bez konkretnog dogovora, jer bez upustva nije moguće ništa raditi”.

Darija Ranković i Jelica Stojanović (Foto: Đorđe Đoković)

Stojanović objašnjava da je uredbom predviđeno da svi oni koji su radno sposobni iskoriste mogućnost da se aktiviraju kroz različite vidove radnog angažovanja. Aktivacija podrazumeva i obrazovanje, sticanje određenog znanja ili veština, kroz obuku i kurs, koja bi korisniku socijalne pomoći omogućila da se zaposli.

Na evidenciji Centra za socijalni rad ima oko 800 porodica ili preko 1000 pojedinaca korisnika socijalne pomoći. Nema preciznih podataka koliko je među njima radno sposobnih, to tek treba da se utvrdi, ali je procena da ih je skoro polovina.

“Svi radono sposobni korisnici socijalne pomoći, ako budu pozvani za neki od oblika radne aktivacije, zaključiće sporazum sa Centrom za socijalni rad, a lokalna samouprava treba da odredi gde i na kojim poslovima mogu biti angažovani. Kako će to funkcionisati mi, u ovom trenutku, ne možemo tačno znati, jer koliko nam je poznato ovaj model rada je primenjen samo u Subotici. Valjevo, kao i drugi gradovi u Srbiji, još uvek nije počelo sa radnom aktivacijom korisnika socijalne pomoći, jer čekamo upustvo o primeni uredbe kojom će biti definisana neka pitanja”, kaže načelnica Gradske uprave.

Ona objašnjava da radno sposobni korisnici socijalne pomoći mogu biti angažovani na javnim radovima. Grad je posrednik između Centra za socijalni rad i javnih preduzeća i ustanova, koja treba da prijave potrebu za radom, a onda bi Centar za socijalni rad zaključio ptotokol o saradnji sa Gradom gde bi bila definisana pitanja koja su bitna za aktivaciju i rad. Za svakog korisnika socijalne pomoći bi se pravio individualni plan aktivacije.

Ocena ustavnosti uredbe

Međutim specifično u ovoj uredbi jeste to što ona na izvestan način korisnicima socijalne pomoći uvodi i određene obaveze. “Ukoliko radno sposobni korisnici budu pozvani da se aktiviraju i da rade, a to ne prihvate, Centar za socijalni rad ima pravo da im umanji naknadu, pa čak i da im ukine socijalnu pomoć. Pitanje je da li je taj deo uredbe u skladu sa Ustavom, koji garantuje pravo na socijalnu zaštitu i novčanu socijalnu pomoć, a prava koja su garantovana Ustavom, ne mogu se ograničiti ni zakonom, a posebno ne uredbom”, objašnjava Jelica Stojanović.

Jelica Stojanović (Foto: Đorđe Đoković)

Prema uredbi korisnici socijalne pomoć, koji će biti angažvani na nekim poslovima, ugovor će zaključiti sa Centrom za socijalni rad, a u kakvom će status biti upravo zavisi od upustva koje Ministarstvo treba da dostavi Centru. Međutim, teško da uredba može regulisati pitanja koja su već regulisana zakonima, kao što je radni odnos i radno angažovanje.

Brojne nevladine organizacije upozoravaju da je Uredba o radnoj aktivaciji neustavna, protivzakonita i duboko neljudska. U zahtevu za ocenu ustavnosti navode da član 26. Ustava striktno zabranjuje prinudni rad: “Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom”. Zakon o radu propisuje minimalnu zaradu koja je, iako mizerna, višestruko veća od iznosa socijalne pomoći.

Zarađena socijalna pomoć?

Mnogo toga je nejasno u ovoj vladinoj ili, kako je zovu Vulinovoj uredbi, posebno je nejasna, pa čak je izazvala i podsmeh Vulinova rečenica – “Socijalna pomoć neće biti pomoć nego zarada. Svi oni koji primaju socijalnu pomoć moraće da je zarade!”

U tom slučaju, ako je socijalna pomoć zarađena, to više nije socijalna pomoć nego je zarada ili plata, koja mora biti oporezovana i plaćeni doprinosi. Ako je korisnik socijalne pomoći radno angažovan, onda je zaposlen, a ne socijalni slučaj. Nejasan je i pojam radno sposoban. Pa većina korisnika socijalne pomoći je radno sposobna, ali bez posla, ne svojom greškom i krivicom. Nejasno je na koji način i po kom osnovu će poslodavac angažovati radno sposobnog korisnika socijalne pomoći. Nejasno je kako će biti posla za korisnike socijalne pomoći u javnim preduzećima i ustanovama za koje tvrde da imaju višak zaposlenih. Da li će taj višak zaposlenih ostati bez posala, postati radno sposoban korisnik socijalne pomoći, na koga će se primeniti uredba o radnoj aktivaciji?