Centar (foto: Đorđe Đoković)
17.11.2014, 15:16
Umesto dve, sada pet zona za obračun poreza
Tek što su građanima uručena poreska rešenja na imovinu za 2014. godinu, koja su izazvala nezadovoljstvo i brojne nedoumice, pre svega zbog samo dve zone koje su određene za obračun poreza na imovinu, gradska vlast je odlučila da poveća broj zona. Predloženo je, a gradski većnici na današnjoj sednici usvojili, da umesto dosadašnje dve – po jedna gradska i seoska, bude pet zona, i to tri gradske i dve seoske, za obračun poreza na imovinu. Novina je i to što su Divčibare iz prve prmeštene u drugu zonu. Načelnica Odeljenja za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda Slavica Pavlović pojašnjava da su uočeni neki nedostaci prilikom primene odluke o zonama koja je doneta u novembru prošle godine, a na osnovu koje je obračunat ovogodišnji porez na imovinu, zbog čega je odlučeno da se broj zona poveća.
„Zone su određene u zavisnosti od komunalne i opremljenosti javnim objekatima, kao i saobraćajne povezanosti sa centrom grada. Tako da, najopremljenija, prva zona obuhvata uže područje centra grada, druga zona se graniči sa prvom, dok treća zona obuhvata obodne delove grada. Četvrtu zonu čini nekoliko sela u bližoj okolini Valjeva, dok su peta zona sela, koja su udaljena od grada“, objašnjava Slavica Pavlović.
Ona je precizirala da se vrednost nepokretnosti utvrđuje tako što se prosečna cena kvadratnog metra odgovarajuće nerpokretnosti množi sa različitim koeficijentom u zavisnosti od zone. Pa tako za prvu zonu koeficijent je jedan, za drugu zonu iznosi 0,80, za treću zonu je 0,60, dok se koeficijent od 0,40 primenjuje za nepokretnost u četvrtoj zoni.
Porez na stan u novogradnji, u prvoj zoni, biće sedam hiljada dinara
Zamenik gradonačelnika Žarko Kovač kaže da prošlogodišnja odluka o određivanju zona za obračun poreza na imovinu „nije bila najsrećnije rešenje i izazvala je određene probleme i nerazumevanje kod poreskih obveznika“.
„Nakon novog zoniranja grada došlo je do malog povećanja cene, i to samo, za stanove u prvoj zoni, jer će se za drugu i treću primenjivati niža osnovica za oporezivanje“, kaže Kovač i podseća da je do sada bila jedinstvena cena od 79.815 dinara. On precizira da će osnovica za oporezivanje stanova u prvoj zoni biti 84.689 dinara, za drugu zonu je 79.605 dinara, dok će osnovica za oporezivanje nekretnine u trećoj zoni iznositi 65.917 dinara. Tako će sledeće godine vlasnici novog stana u prvoj zoni plaćati porez na imovinu oko sedam hiljada dinara na godišnjem nivou.
Povećanjem broja zona biće povećana i cena poljoprivrednog zemljišta, sa prošlogodišnjih 750 dinara po hektaru, ove godine biće 1.070 dinara po hektaru u četvrtoj, dok će u petoj zoni biti 850 dinara po hektaru obradivog zemljišta. Što se tiče šumskog zemljišta cena je 1.500 po hektaru u četvrtoj zoni, odnosno 550 dinara u petoj zoni po hektaru šumskog zemljišta.
„Posebna pažnja je posvećena za oporezivanje poslovnog prostora“, kaže Kovač i navodi da je cena prošle godine kvadratnog metra poslovnog prostora, koja se uzima kao osnovica za izračunavanje poreza, bila 131.800 dinara, dok će sada u prvoj zoni biti 104.800 dinara, u drugoj zoni 98.965, dok će u trećoj zoni iznositi 62.273 dinara. „Upravo najznačajnije umanjenje je za poslovni prostor u trećoj zoni za koji je bilo najviše primedbi i žalbi vlasnika, koji imaju poslovni prostor na perifernim delovima grada“, kaže zamenik gradonačelnika Žarko Kovač.