19.11.2014, 13:16

Radionica o energetskoj efikasnosti

Srbija se obavezala prema Evropskoj zajednici da će do 2020. godine smanjiti potrošnju energije za devet posto u svim sektorima. Kako do uštede i na koji način svaka lokalna samouprava može da doprinese procentu od devet posto uštede, teme su dvodnevne radionice, koja je organizovana u Valjevu za  predstavnike lokalnih samouprava Kolubarskog i Mačvanskog okruga.

Anita Mraović, menadžer Nemačke međunarodne organizacije GIZ uz čiju podršku se realizuje kampanja o uštededi energije, koja će trajati do juna sledeće godine, objašnjava da je radionica namenjena pre svega lokalnim samoupravama i njihovim službama koje se bave izdavanjem građevinskih, lokacijskih i upotrebnih dozvola i koje su direktno vezane za primenu Zakona o energetskoj efikasnosti, koji je stupio na snagu 2012. godine.

„Radionica je namenjena onima koji rade na izdavanju dozvola, a organizovana je u cilju lakše implementacije propisa kao i podrške izradi programa lokalnih samouprava iz oblasti energetske efikasnosti. Pre svega za izradu strateških dokumenata vezanih za uštedu energije na lokalnom nivou, kako bi doprineli smanjenju potrošnje energije i na ncionalnom nivou, tačnije kako bi sve lokalne zajednice doprinele uštedi od devet posto, koliko Srbija mora da uštedi“, kaže Anita Mraović, menadžer Nemačke međunarodne organizacije GIZ .

Anita Mraović (Foto: Đorđe Đoković)

Energetski pasoš

Od 2012. godine svi novi objekti, koji imaju tehničku dokumentaciju za dobijanje građevinskih i upotrebnih dozvola, obavezni su da imaju i elaborat o energetskoj efikasnosti i energetski pasoš, što je uslov za dobijanje upotrebne dozvole. „To su dokumenta, koja ne treba posmatrati kao još jednu administrativnu prepreku i trošak pri izradi projekta, nego pre svega treba da bude sertifikat koji sadrži podatke koliko objekat troši energije. Stanovi će imti veću vrednost i cenu ukoliko troše manje energije nego slični stanovi sa većom potrošnjom“, objašnjava Mraović.

Ona dodaje da postojeći objekti podležu primeni Zakona o energetskoj efikasnosti samo ukoliko izlaze na tržište i ukoliko su pre toga dobili dozvolu za saniranje ili renoviranje. „Ako imaju neke građevinske intervencije, obavezni su da izrade elaborat o energetskoj efikasnosti i da dobiju energetski pasoš“, kaže Anita Mraović.

Problemi

Veliki broj nelegalizovanih objekata je najveći problem sa kojim se susreću u praksi, kaže Anita Mraović jer su takvi objekti izuzeti iz Zakona o energetskoj efikasnosti. Takođe, jedan od problema je i sprovođenje mera energetske efikasnosti za kolektitivne objekte. „Stanari zgrada sa više stanova trebalo bi da budu svesni da su oni vlasnici i fasade, a ne samo stanova“, poručuje Anita Mraović, menadžer Nemačke međunarodne organizacije GIZ.

Dvodnevne radionice o energetskoj efikasnosti organizovali su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike uz tehničku podršku Nemačke međunarodne organizacije GIZ.