30.11.2014, 12:36

„Vlast ne želi sudsku kontrolu svojih dela!“

Advokati u Srbiji štrajkuju 82 dana čime je blokiran pravosudni sistem u zemlji. I dok advokatura štrajkuje, skrećući pažnju da je to borba protiv krešenja Ustava i zakona, vlast okreće glavu tvrdeći da se advokati „bore isključivo za svoje interese“.

Činjenica je da vlast ne želi da menja ovakvo stanje, jer im odgovara da jedan stub vlasti u ustavnom poretku Srbije, a to je sudska vlast, u ovom trenutku ne funkcioniše, smatraju valjevski advokati i dodaju, zbog toga što „vlast ne želi sudsku kontrolu svojih dela!“

Valjevski advokati su, sa nedavno održane tribine "Ugrožavanje ustavnih i građanskih prava", poručili da ostaju jedinstveni u borbi za uskraćena prava kao trenutno jedina brana ustavnost, zakonitosti i građanskih sloboda u Srbiji.

Vesna Rakić Vodinelić (Foto: Đorđe Đoković)

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić gostujući na tribini ocenila je kako je Vlada Srbije prekoračila ustavna ovlašćenja predlažući zakonska rešenja o notarima, koja su dovela do štrajka advokata.

“Država po članu 137 Ustava Srbije može da prenese pojedina ovlašćenja na pojedinca, ali ne može da prenese veća prava nego što ih i sama ima. U ovom slučaju država je prenela ovlašćenja pružanja pravne pomoći, a koja ni sama nema”, objašnjava profesorka prava. Dalje ona kaže da “država na notara može da prenese javno poverenje, ali ne i državnu vlast”. A da to javno poverenje nije jednako državnoj vlasti vidi se iz toga što je notar slobodna profesija, što nema sigurnu klijntelu, dok država, kao monopolista suvereniteta, ima “sigurnu klijentelu na koje se odnose njeni akti”.

“Evropski sud pravde smatra notare konkurentskom profesijom, a u našem slučaju prva 93 notara u Srbiji se ne odlikuju ni malo konkurentnošću zato što, na primer, najveća opština u Srbiji, a to je Stari grad u Beogradu, ima samo jednog, jedinog notara”, navodi Rakić Vodinelić.

Ona je rekla kako aktuelna vlast nije očekivala ovakav odgovor advokature i podsetila da je ministar pravde u nekadašnjoj Jugoslaviji bio mnogo mudriji 1930. kada je uslišio "blage primedbe" Advokatske komore Zagreba upućene mu na pojedine odredbe tada donetog prvog zakona o javnom beležništvu. Profesorka prava je izrazila zabrinost zbog nezainteresovanosti vlasti za to što pravni sistem toliko dugo ne funkcioniše i istakla da bi rešenje moglo biti otvaranje Poglavlja 23 u pregovorima sa Evropskom unijom , ali do toga neće doći brzo. 

Rakić Vodinelić je podržala skup valjevskih advokata i zbog toga što u Srbiji opet vlada strah od autoritarne vlasti pojedinaca ocenjujući skup činom hrabrih. Ona je podsetila advokate da nisu javno reagovali i podržali sudije u vreme reforme pravosuđa kada su mnogi od njih ostali bez posla. “Za razliku od tog vremena, mnoge kolege sudije danas advokate u borbi za očuvanje ustavnosti i građanskih prava podržavaju”, rekla je profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.

Sreten Đorđević (Foto: Đorđe Đoković)

Valjevski advokat Sreten Đorđević skreće pažnju da štrajk advokata „nisu protest i obustava koji ukazuju na to da su ugrožena advokatska prava. „Suština protesta advokata je borba za zaštitu ustavnih i građanskih prava, koja su narušena usvajanjem zakona o notarima - uvođenjem notarijata na jedan neuobičajen i način nesvojstven uređenoj pravnoj državi. Posledica takvog zakona jeste ugroženost osnovnih, imovinskih i ljudskih prava svih građana“, naglašava Đorđević.

On smatra da je suština onoga što se desilo početkom septembra to što su građani izgubili pravo da samostalno odlučuju o svojoj imovini. „To pravo je redukovano uvođenjem javnih beležnika koji su, zapravo, privatnici a njima su poverena ovlašćenja izvršne vlasti da odlučuju o tome da li će i na koji način raspolagati imovinom građana“, kaže Đorđević. On skreće pažnju i na to da je u ovom trenutku preko 1,5 miliona nelegalnih objekata stavljeno van prometa. „Gotovo ni jedan notar u Srbiji ne želi da overi notarsku ispravu kojom se vrši promet nelegalizovaih nepokretnosti. To dovodi do prekida pravnog prometa, a kada vam neko ograniči vaša imovinsk aprava, to znači zadiranje u najintimnija privatna prava“, objašnjava advokat i naglašava da se danas u Srbiji dešava nešto što nije zabeleženo nigde u svetu, a to je da se „imovinska prava na najgrublji način zamenjuju javnim pravom“. Zato su advokati u štrajku i to nije obustava rada nego, kako poručuju, borba protiv krešenja Ustava i zakona!

Radovan Marjanović (Foto: Đorđe Đoković)

 „Izgleda da je dogorelo do nokata“, glasio je odgovor dr Radovana Marjanovića na pitanje novinara – šta će profesor sociologije na tribini advokata.

Osnovna pitanja na koja moramo naći odgovor, smatra Marjanović, jesu kako to da država relativno mirno posmatra kako jedna grana vlasti ne funkcioniše više od dva i po meseca, da relativno mirno posmatra i zakonski štrajk prosvete i zdravstva. „Nepotrebno je ozbiljno dokazivati da situacija nije normalna ukoliko pravosuđe ne funkcioniše i ukoliko prosveta i zdravstvo rade smanjenim kapacitetom“, smatra Marjanović.

On dodaje da, ukoliko vlast ne funkcioniše onako kako treba, a očigledno je da danas ne funkcioniše, trebalo bi da se desi još nešto, što kod nas takođe ne funkcioniše, a to je da javno mnjenje, građani, birači, mediji „udare u galamu što se to tako dešava ili što se ne dešava ono što treba“.

Nažalost, takve nezakonite odluke vlasti, proteste..., svi mirno posmatraju, a najviše trpe oni koji bi pred sudom da ostvare svoja prava, oni koji bi trebalo da budu zadovoljni što su im deca u školi gde bi trebalo da budu izloženi obrazovno-vaspitnom uticaju, a trpe i oni koji traže lekarsku pomoć.

„Svako bi morao, ne iz nekakvih patriotskih razloga, nego iz najelementarnijeg osećanja građanske dužnosti, da traži da se ovakvo nenormalno stanje prekine u korist normalnog stanja“, smatra dr Radovan Marjanović. On predlaže da sve strane što pre sednu „za okrugli ili ćoškast sto“ i da pregovorima reše ovu, ni malo, dobru situaciju. „U ovom slučaju moramo tražiti od države, na jednoj strani, i od advokata, na drugoj strani,  (i od svih nas, na trećoj strani), da nađu rešenje, koje neće biti optimalno. Ali pravi kompromis, i inače, jeste rešenje kojim nije zadovoljna ni jedna strana“, poručio je dr Radovan Marjanović.

Tribina “Ugrožavanje ustavnih i građanskih prava uvođenjem javnog beležništva u Srbiji” (Foto: Đorđe Đoković)