23.12.2014, 08:56

Programski budžet, javna rasprava i nešto još...

Predlog odluke o budžetu Grada Valjeva za 2015. godinu u iznosu o 2.243.800.000 dinara, Gradsko veće je usvojilo 15.12, a javna rasprava je održana dan kasnije. O predloženom budžetu za sledeću godinu izjašnjavaće se odbornici na sednici Skupštine grada u petak, 26. decembra. Do tada na stranicama Kolubarskih.rs u naredna tri dana (utorak, sreda i četvrtak), kroz blog dr Slobodana Ilića, profesora VIPOS, o predloženom „socijalno-razvojnom“ budžetu, prelasku sa linijskog na programski budžet, o javnim raspravama i nešto još... 

Prvi deo podsećanje: Pre više od pet godina

Bez obzira na to šta traži ili preporučuje centralna Vlada, nikako ne smemo zaboraviti da se realni, ekonomski, život odvija na lokalnom nivou! Zato su finansije i budžeti lokalnih samouprava (JLS) uvek aktuelna tema.

Poznato je da lokalni budžet predstavlja najvažniji instrument ekonomske politike lokalne vlade, koji, ako dobro funkcioniše, omogućava ekonomski rast i razvoj.

Kako na republičkom nivou tako i na nivou gradova i opština, u Srbiji se koristi linijski budžet. Kreiranje i izvršenje ovakvog budžeta omogućava da javna potrošnja sada bude sakrivena u budžetskim “crnim kutijama”.

Praksa u kreiranju i izvršenju lokalnog budžeta se pokazuje, kao nedovoljno transparentna i nejasna, i to kako građanima tako i zaposlenima u lokalnoj administraciji. Ne može se videti npr. da li za onaj novac koji se od građana uzima - ima unapređenja lokalnog razvoja, infrastrukture, socijalne zaštite, podrške mladima… Zašto je to tako? Zato što se budžeti formiraju i izrađuju tako da budu razumljivi što je moguće manjem broju ljudi. Takvi budžeti daju veliku moć izvršnoj vlasti! Zato građani, s pravom primećuju, da se ceo sistem birokratizovao i odvojio od stvarnog života.

Duboko svestan ovog problema, zakonodavac je rešenje našao u propisivanju zamene linijskog budžeta - programskim budžetom (PB).

Upravo programski budžet se video, kao temelj dobrog upravljanja lokalnim javnim finansijama u budućnosti, kojeg ne treba shvatati kao alternativan način izrade budžeta (prosta zamena jednog - nekim drugim), već kao progresivan način, koji će omogućiti značajne prednosti i koristi različitim učesnicima ekonomskog i političkog života u našem gradu!

U odnosu na dosadašnji način budžetiranja, osnovna prednost je to što programski budžet opisuje koji cilj lokalna vlast namerava da ostvari i to tako što težište pažnje prebacuje sa praćenja kategorija utrošaka koji nastaju u procesu vršenja određenih javnih delatnosti na ostvarene rezultate! Jednostavno rečeno, programski budžet obezbeđuje bolju vidljivost samih rezultata umesto prikazivanja pregleda utrošenih sredstava!

Najveću korist od primene modela programskog budžeta, očekuju građani tako što će im biti jasno vidljivo šta finansiraju, zbog čega, kojim sredstvima i koji su rezultati ostvareni, čime se značajno povećava odgovornost lokalnih vlasti, državnih činovnika i korisnika budžeta prema poreskim obveznicima.

Međutim, ono što zapravo izaziva najveći strah kod lokalnih političkih aktera, kako pozicionih tako i opozicionih, je to što će PB omogućiti i jasnu političku odgovornost lokalne vlasti prema građanima time što omogućava povezivanje političkih obećanja i liste prioriteta u budžetu, izdvojenih budžetskih sredstava za te prioritete, i konačno, stepena ispunjavanja datih predizbornih obećanja!

I na kraju, očekuje se da programski budžet bude i najbolji odgovor na najavu Državne revizorske institucije da će u narednim godinama, sa sadašnje finansijske revizije dokumenata budžeta lokalnih samouprava, preći na reviziju efikasnosti odnosno efektivnosti trošenja javnih sredstava.

Napred navedeno, nedvosmisleno nas upućuje da će kreiranje i izvršenje budžeta po modelu PB dovesti do “male revolucije” u lokalnim javnim finansijama, praćene tektonskim promenama u ponašanju relevantnih aktera. Očekivanja su da mnoge stvari neće biti kao što su bile dosad!

Svim ozbiljnim i odgovornim pojedinicima bilo je jasno da prelazak na Programski budžet zahteva širok spektar promena. Kako bi se za ovaj posao i promene adekvatno pripremili, bilo je neophodno preduzimati određene blagovremene aktivnosti. Toga je bio svestan i zakonodavac pa je svim akterima ostavio dovoljno vremena da se za ovaj posao potpuno pripreme. (Prema Zakonu o budžetskom sistemu iz 2009. godine, počev od donošenja budžeta za 2015. godinu, ukupan budžet Republike Srbije i budžeti JLS utvrđivaće se, u celini, kroz programski model budžeta.)

Kako i koliko se lokalna vladajuća administracija pripremila za prelazak sa linijskog na programski budžet (PB), imali smo priliku da vidimo poslednjih nedelja!

Pre godinu dana .... decembar 2013. godine

Javna rasprava o gradskom budžetu za 2014. godinu

Savremeno upravljanje javnim sredstvima, kao jednu od ključnih obaveza lokalnim vlastima nameće princip participacije – učešća građana u donošenju odluka.

Poziv za javnu raspravu (JR) o predlogu budžeta stigao u poslednjem trenutku[1] bez javnog objavljivanja materijala, koji bi zainteresovanim građanima omogućio da se pripreme za raspravu.

Poslednja godina u kojoj se lokalni budžet pripremao po linijskom modelu. Od 2015. godine stupa na snagu OBAVEZA da se pređe na programski budžet sa svim prednostima koje ovakvo budžetiranje nosi sa sobom.

Predlog Odluke o budžetu ne potpisuje gradski načelnik za budžet (nema ga), a građanima - predlog budžeta ne predstavlja i obrazlaže gradonačelnik.

Velika skupštinska sala deluje sablasno prazna, a jedna od prisutnih novinarki konstatuje da raspravi prisustvuje: “OSMORO GRAĐANA, par novinara, nekoliko službenika, tri pomoćnika gradonačelnika, načelnica Gradske uprave”.[2]

Pre javne rasprave, gradonačelnik je okarakterisao predloženi budžet kao “socijalno – razvojni”. To su, u neinventivnom predstavljanju, ponovili i prezenteri / obrazlagači budžeta, trudeći se da potkrepe potrebu socijalnog budžeta i nezvaničnom procenom da u Valjevu ima 20,000 nezaposlenih u odnosu na zvaničnu koja iznosi - nešto manje od 10.000.

Samo su bila tri učesnika u javnoj raspravi a njihova postavljena pitanja, u najvećem su ostala bez odgovora.

Sve to je, više nego jasno, govorilo o tretmanu građana Valjeva od strane lokalne vladajuće administracije i njenoj (ne)želji da građani učestvuju u donošenju odluke o budžetu.

Možda ovo što smo konstatovali nije tačno, pa je, može biti trebalo, da verujemo rečima predstavnika lokalne vladajuće administracije a ne svojim očima i ušima.