25.12.2014, 09:52

Programi i ciljevi postoje, a indikatori su - DA!?

Uz ogradu da nisam imao priliku da vidim Odluku o predlogu budžeta za 2015. godinu u konačnom obliku moram da konstatujem da ono o čemu je debatovano na javnoj raspravi ukazuje da smo dobili nešto što “nije ni šija ni vrat”, što “nije trudno odnosno malo je trudno” pa ne znamo da li će i šta da se rodi, nešto što nije ni linijski ni programski budžet, nešto što je možda prejako rečeno, ali blizu istine - “monstrum od budžeta”.

Ako je glavna prednost programskog budžeta to što pruža “mogućnost merenja postignutog” kroz direktnu vezu između “Programa” – “Cilja Programa” – “Indikatora za merenje ostvrenja cilja” onda prva tri programa iz predloga budžeta pokazuju da su oni koji su ga pravili, najblaže rečeno, promašili.

Tako npr. Program 3 – Lokalni ekonomski razvoj ima za Cilj Programa – “Povećanje zaposlenosti na teritoriji grada / opštine (ne znamo zašto opštine???)” – što je korektno postavljen cilj ali potpuno promašen Indikator – “Broj evidentiranih nezaposlenih lica na evidenciji NSZ”, koji, gle čuda, sa nezvanične procene od 20,000 nezaposlenih sa prošlogodišnje javne rasprave padoše na 8,500  u 2014. godini (??? – da li ste čuli da su neka silna preduzeća otvorena u ovom gradu tokom ove godine???) sa ciljnom vrednošću od 8,000 u narednoj godini. Ovakav postavljen indikator je potpuni promašaj i predstavljaće ogromnu grešku ukoliko bi ostao u predloženom budžetu. Da ne bi ispalo da samo kritikujem a da ništa ne predlažem, smatram da bi mogući indikator bio podatak Republičkog zavoda za statistiku o “broju zaposlenih u Valjevu na kraju godine”.

Ako pogledamo Program 2 – “Komunalna delatnost” čiji je Cilj Programa – “Efikasno i racionalno sprovođenje javne delatnosti” postavljeni Indikator – “Stepen naplate komunalnih usluga (izražen u %)” je neupotrebljiv za ono što je definisano kao svrha ovog Programa (“Obezbeđivanje racionalnog obavljanja komunalnih delatnosti sa što većom obuhvatnošću teritorije i stanovništva JLS i poboljšanje kvaliteta života stanovništva uspostavljanjem efikasnog sistema komunalnih usluga”).

Slična je situacija i sa Programom 1 – “Lokalni razvoj i prostorno planiranje” gde je za, Indikator (“Povećanje pokrivenosti teritorije planskom dokumentacijom”) u baznoj i tri naredne godine upisana, četiri puta, reč “DA” (????).

Koliko napred iznete pogreške predstavljaju veliki problem, ako bi se tako usvojile, videlo bi se tek na kraju naredne godine kada bi bilo nemoguće izmeriti stepen ostvarenja definisanih ciljeva (ne bi mogli “polagati račun” odgovorna lica za realizaciju Programa).

Ove, i sve druge pogreške u predloženom budžetu (potrebno je pažljivo izanalizirati kompletnu Odluku), moraju biti neizostavno ispravljene. U suprotnom, problemi će tek nastajati u narednom periodu sa vrlo ozbiljnim posledicama ispoljenim u neadekvatnom korišćenju, sve manjih, javnih sredstava, praćenih odsustvom odgovornosti nadležnih osoba.

Uz još jedno pozivanje na napred navedenu ogradu i na osnovu samo onoga što je izneto na javnoj raspravi i lokalnim medijima, mogu da zaključim da lokalna vladajuća administracija ne zna ni koje ciljeve želi da ostvari predloženim budžetom u 2015. godini, ni koji su joj prioriteti, ni kako će meriti ostvarenje ciljeva, ni kako će ih povezati sa datim predizbornim obećanjima (to najbolje ilustruje primer poljoprivrede i turizma). Upravo je ova veza - novina koju donosi PB i očigledno je da lokalna valjevska administracija dosada nije dala traženi odgovor. Da li će ga uopšte dati, sada zavisi od onih koji će biti u prilici da usvajaju predloženi budžet! A to ćemo vrlo brzo videti. 

“Vrabac u ruci” ili “golub na grani” … o popisu gradske imovine i preuzimanju od Republike vlasništva nad njom

Kada se nađete u situaciji da vam kontinuirano smanjuju (i da će vam i ubuduće smanjivati) republička transferna sredstva (“loše je a biće i gore”) a povećavaju lokalne nadležnosti, obaveze i odgovornosti, onda je neshvatljivo što lokalna vladajuća administracija ne završava posao identifikovanja gradske imovine i prenošenja vlasništva nad tom imovinom sa Republike na grad. Nemoguće je da oni nisu svesni važnosti ubrzanog završetka ovog posla, kao i brojnih prednosti koje on sa sobom nosi. Od velikog broja važnih razloga koji se nameću, ovog puta, izdvojićemo i kratko obrazložiti samo tri, i to: (1) stvara se neophodan uslov – osnova za realizovanje projekata javno privatnog partnerstva (JPP); (2) obezbeđuje se neophodan uslov da se izvrši razgraničenje vlasništva nad imovinom između grada i JKP; (3) stvara se neophodan uslov za korporatizaciju JKP i njihov dalji razvoj.

Očigledno je da lokalna vladajuća administracija nije dovoljno svesna ovih razloga, jer da jeste verovatno bi svojski zavrnula rukave i završila ovaj preko potreban posao. Tim pre, što je realno očekivati da se, u narednim godinama, generisanje prihodne strane gradske kase, u uslovima kontinuiranog smanjenja republičkih transfera, može ostvariti samo aktiviranjem “umrtvljenih” i trenutno “tuđih” resursa kroz moguće projekte JPP.

Zato bi bilo dobro da dobijemo podatak od gradonačelnika, koliko je i koja imovina preneta iz republičkog u vlasništvo grada i koliko još i do kada će biti preneta preostala imovina? Ubeđen sam da to mora biti cilj koji će se naći u jednom od programa, npr. Programu  3 – Lokalni ekonomski razvoj, za narednu budžetsku godinu.

Šta smo naučili iz poslednjih javnih rasprava o gradskom budžetu i… da li smo?

Da li u vreme opšte kompjuterizacije, interneta, dostupnosti informacija na “jedan klik”, građani traže previše od lokalne vladajuće administracija, ako žele, da na zvaničnom gradskom sajtu, u jednom folderu koji bi se zvao npr. “Budžet” ili “Budžetske odluke”, nađu: (1) Odluku o budžetu grada za prethodnu godinu sa odlukama o rebalansu za prethodnu godinu (ukoliko ih je bilo); (2) Odluku o završnom računu budžeta za prethodnu godinu; (3) Odluku o budžetu za tekuću godinu sa odlukama o rebalansu budžeta za tekuću godinu (ukoliko ih je bilo); (4) Nacrt i Odluku o predlogu budžeta za narednu godinu (odmah po usvajanju od strane Veća a nekoliko dana pre JR); i (5) Gradske “poreske” propise.

I, svakako, pomenuti paket treba da prati javni poziv za javnu raspravu uz njegovo istovremeno oglašavanje na zvaničnom gradskom sajtu i lokalnim medijima bar tri dana pre njenog održavanja, a koja će prethoditi bar deset dana sednici Skupštine na kojoj se odlučuje o budžetu,

Ovaj paket odluka / propisa, blagovremeno i kontinuirano “okačen” na zvanični gradski sajt, je nešto što bi ozbiljna, odgovorna, otvorena i dobronamerna lokalna vladajuća administracija (ko god da je u bilo kom mandatu činio), obezbedila svojim građanima, pre nego što ih narednih godina pozove na javnu raspravu.

Da li to lokalna vladajuća administracija uopšte želi, da li je nešto naučila iz prethodnih javnih rasprava, i na kraju, da li joj je stalo da što veći broj građana učestvuju u donošenju odluke o budžetu, brzo ćemo videti. Godina brzo prođe! Samo sledeći put neće baš biti mnogo inventivni i uverljivi ako se budu koristili uobičajenim objašnjenjima “kako nismo znali”, “kako smo imali mnogo problema”, “kako nismo imali vremena”…