10.01.2015, 10:19

Moguć boljitak „kačenjem“ na Toplanu

Valjevski sportisti su svake zime pravi junaci s obzirom na to da treniraju i igraju u ledenoj Hali sportova. Glas o valjevskoj „lepotici“ daleko se čuje, pa su košarkaši Budućnosti iz Podgorice, pred utakmicu ABA lige sa Metalcem pitali: „Greje li se ovi dvorana?“

Hala se greje toplim vazduhom, koji se uduvava zagrejan toplom vodom u kotlarnici na naftu (lož ulje). Letos je krak vrelovoda prošao pored zgrada Katastra i Zubne poliklinike i stigao u kotlarnicu Hale sportova. Objašnjenje da je tek pre nekoliko dana okončan tender za nabavku podstanice, uz podatak da je tokom leta i jeseni mesecima trajao tender, koji je takođe Toplana morala da raspiše kako bi nabavila četiri „kolena“ kako bi vrelovod u samoj hali zaobišao betonski blok koji nije bilo moguće probušiti, dodatno govori o našoj (ne)spremnosti da bilo kakav posao efikasno uradimo.

Kada podstanica stigne, mora se u kotlarnici uraditi veći izmenjivač za prenos toplotne energije sa vode na vazduh za uduvavanje jer je voda, koja stiže iz Toplane, niže temperature od one koja se sada greje u halinoj kotlarnici.

Aleksandar Mijailović (Foto: Đođe Đoković)

„Ukoliko uspešno rešimo i taj problem, ostaje pitanje efekata s obzirom na visinu metalnog krova hale“, rekao je Kolubarskim.rs direktor UFK „Valis“ što održava sportske objekte Aleksandar Mijailović. „Slutim da bi ovaj krov mora da se skine i da se objekat pokrije na drugi način, na nižoj visini od sadašnje“, dodao je Mijailović.

On objašnjava da se za sezonu potroši do 12 tona energenta i da je u tim uslovima nemoguće postići temperaturu višu od 16 – 17 stepeni Celzijusa. „Kada je u ABA ligi gostovao mađarski Solnok, za njihov trening i utakmicu potrošeno je 300 litara nafte a učinak nije bio bog zna kakav!“, tvrdi Mijailović. Ipak, uveren je da će se Hala sportova u novoj sezoni, moguće već krajem ove zime i početkom proleća, grejati iz Gradske toplane.

Hala sportova (Foto: Đođe Đoković)

Podsećanja radi, Hala sportova podignuta je 1973, u godini ulaska „onog Metalca“ u Prvu saveznu ligu SFRJ, kao „privremeno rešenje“. Teren Stadiona za male sportove „15. septembar“ pokriven je metalnom skalamerijom tadašnjeg „Progresa“ kojem je pretio stečaj. Ideja arh. Riste Anđelopolića bila je da se raseli (!) čitav kvart između ulica Karađorđeve, Vojvode Mišića, Pantićeve i Andre Savčića (sada je i to Pop Lukina), te da se sadašnja dužina „okrene na širinu“ buduće sportske dvorane, a da ostane jedino zgrada Zubne polklinike (tada Prve zdravstvene stanice) kao Dom sportova. Lepa ideja al teško ostvariva i u komunizmu!

Da je moglo bolje i pametnije i te 1973. pokazuju Čačak i Kraljevo, gde su otvoreni tereni takođe pokriveni. Uzgred, „Progres“ je likvidiran, a Valjevu su, pored Hale sportova, za uspomenu i dugo sećanje ostale još četiri limene skalamerije u vidu stambeno poslovnih (ili samo poslovnih) objekata – na uglu Pantićeve i Sinđelićeve, kod kružnog toka u Gradcu, samousluge u Knez Miloševoj, kod Treće osnovne...

Kako bilo, ostaje nada da će situacija ipak biti bolja. Jer, nova sportska dvorana, dva puta započinjana kod Poljoprivredne škole i „Gorenja“, teško će u dogledno vreme biti izgrađena. Objekat vredi oko šest miliona evra, a iz gradskog budžeta se godišnje izdvoji ni stotinak miliona dinara! Doduše, čuli smo Dragana Jeremića, direktora Gradske direkcije za razvoj i uređenje grada, kako tvrdi da ima načina na koji se mogu obezbediti neophodna sredstva. Valjda je ozbiljno mislio...