03.06.2014, 09:39

Između poezije i astronomije

Valjevo se može ponositi brojem talentovane dece i mladih koji svoj grad uspešno predstavljaju na različitim takmičenjima. Jedna od njih je Tijana Radovanović, učenica treće godine specijalizovanog matematičkog odeljenja Valjevske gimnazije. Iako je matematika njen  izbor u školovanju, pisanje pesama je nešto čime ispunjava svoje slobodno vreme. Njen talenat je prepoznat na brojnim konkursima, pesme su joj objavljivane u časopisima, ostalo je još da sačekamo i prvu zbirku.

Ne može da se seti kada je počela da piše i da li su joj, dok je bila mala, bile draže brojke ili slova.

- Osim slikovnica, prva knjiga koju sam imala bila je zanimljiva matematika, tako da je sve od matematike i krenulo. Pošto su moji roditelji inženjeri, doprineli su tome da matenatiku ne posmatram kao bauk. Pre mesec dana sam pronašla neku sveščicu iz predškolskog i videla da sam u nju lepila pesmice koje sam pronalazila, ali na nekim stranicama ima i sabiranja i oduzimanja. Na početku je ispod imena ispisano „sveska za pisanje i crtanje“, a ispod sam drugim flomasterom dodala „i sabiranje i oduzimanje“. To mi je zanimljivo jer sam se i sama zapitala kada je sve počelo, a vidim da je i tada sve bilo izmešano. Sećam se da smo kod učiteljice, možda u drugom razredu, dobili domaći zadatak da napišemo pesmicu o jeseni. Naravno, svima su ih napisali roditelji zbog čega učiteljica nije verovala da sam svoju pesmu napisala sama. Zato do osmog razreda nisam nikome ništa pokazivala -  seća se Tijana.

Mlada Gimnazijalka kaže da je uvek volela da nešto „škrabucka“, a da je zaista nadarena shvatila je u osmom razredu:

- Moje drugarice su razrednoj, koja nam je predavala srpski, rekle da pišem. Ona je to prepoznala i odmah me prijavila na konkurs. Išli smo u Priboj na „Limske večeri dečje poezije“, gde sam dobila drugu nagradu. Tada sam prvi put shvatila da to što radim vredi. To me je podstaklo da budem otvorenija, da svoje pesme nekome čitam, da se negde pojavim i nešto pokušam. Na kraju osmog razreda sam sa, godinu dana starijom, drugaricom inicirala da se organizuje književno veče u Domu omladine. Učesnike smo pozvale preko sajta „Bundolo“, na kome smo objavljivale pesme i čitale razne autore. Na naše iznenađenje došli su ljudi iz Kragujevca, Beograda, Loznice. Bilo je desetak učesnika i mnogo  publike.

Tako je Tijana nastavila učešće na konkursima i 2011. dobila prvu nagradu na međunarodnom festivalu poezije i kratke priče „Mihal Babinka“ u Novom Sadu. Iste godine bila je finalista Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“, a godinu kasnije finalista festivala „Dani poezije“ u Zaječaru. Pre par nedelja dobila je plaketu „Stanko Simćević“ kao najmlađi finalista „Festivala poezije mladih“ u Vrbasu. Osim u školskim novinama, Tijanine pesme su objavljene u „Politikinom zabavniku“, časopisu „Trag“, zborniku „Šumadijske metafore“, pojedinim internet magazinima. Ne može izbrojati koliko pesama je napisala, kaže da želi i da ih objavi. Već je pripremala koncept svoje zbirke, koji se zbog novih pesama stalno menja, tako da neće žuriti.

- Mislim da sve treba nekako da sazri, kada dođe vreme doći će valjda i zbirka. Ja smatram da svako ko piše traži određene odgovore ili postavlja pitanja na koja odgovori mogu i ne moraju da dođu. Poezija je traganje. Možda je to moje traganje najbolje opisala moja drugarica da je to kao kada te žulja kamenčić u cipeli. Kada pretočiš u reči onda samom sebi definišeš i sam sebi budeš jasniji šta je to što te je nateralo da pišeš.

Rukopis Tijane Radovanić (Foto: Đorđe Đoković)

Pored pisanja pesama Tijanina ljubav je i astronomija. Od početka srednje škole pohađa seminare u Istraživačkoj stanici Petnica, poslednja dva bila su iz astronomije. Bila je jedan od organizatora prvog festivala nauke u Gimnaziji. S obzirom na to da ima više interesovanja, mnogi je pitaju šta će biti njeno opredeljenje u daljem školovanju.

- Bilo je trenutaka kada mi je bilo otvoreno sve, od antropologije i kineskog jezika do matematike, nisam mogla sebe da ograničim. Ali, uvek sam znala da to neće biti književnost, jer to ne mogu da gledam kao svoj poziv. Ne propagiram to da posao i ljubav ne idu zajedno, nego je u mom životu to neka protivteža. Mislim da ću se bazirati na prirodne nauke.

I dok se u školi bavi prirodnim naukama, van škole piše i organizuje književne večeri i kulturne programe za mlade. Kratak je dan za sve njene aktivnosti, ali uz dobru organizaciju sve postiže.

Sve što radim za mene je uživanje, nije baš da vežbam analizu i algebru u slobodno vreme, ali pišem, čitam, radim projekat za Istraživačku stanicu... Za izlaske sa društvom uvek imam vremena!

Za talentovanu decu jako je važno razumevanje i podrška porodice, koja i Tijani mnogo znači. Međutim, problem vidi u nečemu drugom:

- Neću da komentarišem školski sistem, ali činjenica je da profesori imaju malo razumevanja ua učenike koji imaju dosta vanškolskih obaveza, zbog čega i škola  pomalo trpi. Jednostavno moram da vagam, da se malo više posvetim jednom, pa drugom, teško je da svemu budem podjednako posvećena. U osnovnoj školi sam bila Vukovac, pa sam otišla na težak smer, a uz to imam i druge aktivnosti, što se odrazilo na prosek, ali ne drastično, toliko da ne budu baš sve petice. Znam da profesorima sistem diktira način na koji će se ophoditi prema učenicima. Ako je u školi neko odabrao matematiku, smatra se da ne treba da ima nikakve druge sklonosti ni aktivnosti. Mislim da ceo naš sistem klasifikovanja đaka na prirodne i društvene nauke osakati jedan deo nas. Mi nemamo ni muzičko ni likovno, a u mom odeljenju je od nas trinaestoro, sedmoro završilo osnovnu muzičku školu.

*** Napravila sam stolicu da na tvoje uši liči. Trebalo je dosta drveta Žak, o, dosta drveta za tvoje uši. Jutrom kad su naučile slušati po prvim putevima delovale su - tako velike o, tako prokleto velike kao da će me progutati svojim zjapećim tišinama, uvući pod korenje i lišiti svih nebeskih šarki koje su mi u ramena srasle. Redovno je zalivam Žak, o, redovno su usta moja sasvim puna, puna tebe i kad - kad zaboravim da ti sedim na ušima, baobabu tvom ukorovljenom ispod moje zavese, dok olistan slušaš svoje ogoljene senke u očima prolaznika.

Nisam smela Žak, o.smeh zna da nisam o.sam i o.čaju zna koliko samo nisam znala da te voskom topim kad mi vrišti čelo i da drvo nema pore da me za te prospe. Noćima kad vriske razlažem po njima, pomislim da čuješ Žak, kako im samo lomim grane da me šumom obgrle, pomislim da čuješ, i onda se čine tako brežuljkasto male, kad sam samo pusto puštala u njih. Pustinjama pevam i zaboravljam da, pod stopalima, sada čuješ Žak, kako sam se posekla o sva naša neba.