13.02.2015, 08:27

Da li ste se postideli?

Ja jesam. Postidela sam se gledajući prošlog petka emisiju “Veče sa Ivanom Ivanovićem” u kojoj je emitovan prilog o Neurološkom odeljenju Valjevske bolnice i upućen poziv za prikupjanje novca za uređenje tog odeljenjenja. Zapitala sam se da li je trebalo da nam Blic fondacija skrene pažnju na sliku naše bolnice. Zapitala sam se gde smo bili mi, valjevski novinari, da pišemo o tome, da pokažemo sliku, da je pustimo da obiđe, ne samo Srbiju, nego svet. Gde su Ministarstvo zdravlja, rukovodstva bolnice i grada bili da daju novac i to novac koji Neurološkom odeljenju pripada. Ništa preko toga. Možda je odgovor u izjavi dr Gorana Mitrovića, koji na Neurološkom odeljenju radi 14 godina, da su “svi digli ruke od tog odeljenja, jer veruju da je to mesto gde se umire”.

Renoviranje u toku (Foto: Đorđe Đoković)

Pre dva dana uputila sam se na Neurološko odeljenje da ispravim grešku što o ovom odeljenju nisam ranije pisala i da umirim savest. Pomoć Blic fondacije već je vidljiva. Zamenjeni su prozori na svim sobama i sada, kaže dr Mitrović, “konačno možemo da proluftiramo prostorije!” Objašnjava da su ranije zamenili tri prozora i ulazna vrata, okrečili hodnike, i to novcem koji su prikupili zaposleni. “Beskrajno smo zahvalni Blic fondaciji i emisiji 'Veče sa Ivanom Ivanovićem', jer je već prikupljen novac i što je takođe važno, čulo se za našu muku”, kaže Mitrović. A čulo se tako što je pacijent, koji je ležao na Neurološkom odeljenju, svoje strašne utiske preneo osobi koja ima veze sa Blic fondacijom i koja je pokrenula akciju.

Neurološko odeljenje Valjevske bolnice osnovano je 1967. godine i za sve te godine, osim simboličnih donacija, nikada ništa nije uložilo, ni Ministarstvo zdravlja ni grad Valjevo.

Dr Goran Mitrović kaže da postoji očigledna nezainteresovanost, "neglect", za neurološke pacijente bez obzira što je moždani udar jedan od vodećih uzroka smrtnosti, posebno u Kolubarskom okrugu. “Ostavljeni smo na cedilu da sa borimo sa pacijentima kao na početku 20. veka. To su uslovi koji nisu dostojni ljudskog života, a što je još gore, to su uslovi koji nisu dostojni ni ljudske smrti. Do pre desetak godina, svaki treći pacijent je na ovom odeljenju umirao. Danas je, zahvaljujući modernim terapijama i dostupnosti savremenih neuro slikanja, smrtnost smanjena na 18 posto, ali je i dalje to visok procenat, jer svaki peti pacijent umre“, kaže dr Mitrović.

 

Hodnik (Foto: Đorđe Đoković)

„Pričamo o nečumu o čemu ne bi trebalo da se zbori u 21 veku, a to je ljudsko dostojanstvo i pravo na uslove dostojne čoveka. Ovakve uslove, kakvi su na Neurološkom odeljenju, ne možete videti ni na crno-belim filmovima sa početka 20. veka. Scene koje se ovde viđaju su jezive i potresne. A da li je trebalo da čekamo da se za naše odeljenj zainteresuje Blic fondacija i emisija ’Veče sa Ivanom Ivanovićem’, i to sasvim slučajno i ličnim angažovanjem pojedinca, naravno da nismo. Ali sa druge strane da nije bilo njih još uvek bi čekali na bilo kakvu pomoć. Mi ćemo svi ovde okončati svoj radni vek, a da smo već izgubili nadu da će jedan jedini dinar biti uložen u našu zgradu i naše odeljenje. Zato kod nas dominira osećaj poniženja i besa. Iskreno da vam kažem, mi smo odavno digli ruke da će nešto biti učinjeno. Tim pre što i druge medicinske grane, pa i naše kolege, imaju sličan odnos prema neurologiji kao grani medicine, smatrajući da tu nema leka i da je na neurologiji normalno umiranje, a ne izlečenje. Ali nije tako. U SAD je poslednja decenija 20. veka nazvana – dekada neurologije, gde su pronađeni osnovni lekovi protiv Alchajmerove bolesti, gde se uspešno leči Parkinsonova bolest i gde je pronađena trombolitička terapija moždanog udara, a da ne govorim o metodama gde se postavlja stent u mozak“, kaže dr Mitrović i naglašava da pacijenti sa Neurološkog odeljenja izlaze na nogama.

„Namerno sam danas obukao ovaj sako, koji mi je na poklon sašio moj pacijent, poznati valjevski krojač, koga sam lečio trombolitičkom terapijom. U znak zahvalnosti, odmah po izlasku iz bolnice, mi je sašio ovaj sako, koji sa ponosom nosim. To je kruna mog rada“, kaže dr Mitrović.

Dr Goran Mitrović (Foto: Đorđe Đoković)

Zaposleni su bezbroj puta tražili novac za sanaciju najneophodnijeg, međutim ni Ministarstvo zdravlja ni grad Valjevo nisu odgovorili na njihove zahteve. “Kada se neki gradski čelnik razboli i dobije šlog, obično se hospitalizuje na nekom, da kažem, fensi odeljenju Valjevske bolnice, koje je renovirano i sređeno. Jedino je bivši gradonačelnik dr Jovan Tomić ležao na ovom odeljenju", kaže dr Mitrović.

U akciji Blic fondacije i emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ prikupljen je novac za zamenu stolarije i verovatno će preostati novca i za nabavku opreme. Međutim, ostaje još mnogo toga.

„Najvažnije nam je da se srede podovi. To nam je važno zbog prevencije intrahospitalnih infekcija i infekcija starih bolesnika, koji su u kritičnom stanju“, odgovara dr Mitrović na naše pitanje šta je to što je još potrebno uraditi na odeljenju.

Veliki problem Neurološkog odeljenja je i „topla veza“ sa centralnim delom bolnice. „Nisam stručnjak, ali laički zaključujem da problem veze sa centralnim delom bolnice može da se reši običnom pasarelom. Tako je isti problem rešen u Urgentnom centru KC Srbije, postoji više odvojenih zgrada, ali su sve spojene“, kaže neurolog dr Goran Mitrović, verujući da dolaze bolja vremena za zaposlene i pacijente Neurološkog odeljenja. 

Ispravila sam grešku – napisala sam o Neurološkom odeljenju Valjevske bolnice. Savest nisam umirila. Razmišljam, da li je važnija rekonstrukcija i adaptracija poslovnog prostora i fasada pojedinih javnih preduzeća i ustanova ili sređivanje, bar kupatila na Neurološkom odeljenju Valjevske bolnice?

Kupatilo (Foto: Đorđe Đoković)