06.07.2015, 08:02

Iz arhive: Dečje odeljenje u lošem stanju

Višedecenijski problemi na Dečjem odeljenju valjevske bolnice, sva je prilika, pratiće osoblje i pacijente i u ovoj godini. Za 40 godina, koliko je stara zgrada Dečjeg odeljenja, saniran je krov, čime je sprečeno prokišnjavanje, renovirano jedino kupatilo i okrečene prostorije. Na ovom odeljenju leče se pacijenti stari tek nekoliko meseci do srednjoškolaca do 18 godina. Često u istoj sobi leže bebe, deca predškolskog uzrasta i srednjoškolac koji je tu zanoćio zbog pijanstva.

Dečje odeljenje je izdvojeno od dijagnostičkog dela Zdravstvenog centra, pa tako osoblje, svakodnevno, sa pacijentom u naručju prelazi nekoliko stotina metara po kiši, snegu, vetru. Dodatni problem je i to što ne postoji prilaz za osobe sa invaliditetom, tako da medicinsko osoblje, svakodnevno, nepokretne pacijente nose u naručju uz i niz stepenice. Načelnik Dečjeg odeljenja dr Selimir Spasić kaže da od dijagnostičkih aparata postoji jedan ultrazvuk, star nekoliko godina, dok su inventar i nameštaj na nivou od pre četiri decenije.

„Zato smo prinuđeni da koristimo medicinsku opremu koja pripada dijagnostičkom centru za odrasle, a mi imamo jedino ultrazvuk, koji je star nekoliko godina. Dodatni problem je to što ne postiji „topla veza“ između Dečjeg odeljenja i dijagnostičkog centra. Bilo je ranije u planu da se se radi nova zgrada za najmlađe pacijente, međutim, zbog nedostatka para, izgleda, da od toga nema ništa, a rukovodstvo bolnice je obećalo da će, makar, obezbediti novac da se naše odeljenje renovira“, kaže dr Spasić.

Dešava se, istina ne često, da bude popunjeno svih 19 ležaja i devet krevetaca i tada nema mesta za majke, koje zanoće sedeći na stolici uz bebin krevetac.

Na naše pitanje šta je to što treba pod hitno uraditi i nabaviti na Dečjem odeljenju valjevske bolnice gde se leče najmlađi i najosetljiviji pacijenti, dr Spasić kaže puno toga, ali najveći problem je sanitarni čvor.

„Odeljenju treba puno toga, od građevinskih radova, medicinke opreme, do potrošnog materijala, koji nedostaje za normalno svakodnevno funkcionisanje. Nedostaju nam dušeci za krevete, posteljine, pidžame za majke i decu, papuče... Zato su roditelji, neretko, prinuđeni da od kuće donose stvari koje su potrebne deci. Uz to, „rak rana“ su nam sanitarni čvorovi, koji su stari više od 40 godina. Imamo samo jedno kupatilo koje je renovirano, osposobljeno, a ostali sanitarni čvorovi nisu na zadovoljavajućem niovu“, kaže dr Spasić.

Možda novca nema za ozbiljnu rekonstrukciju Dečjeg odeljenja, za nabavku nove opreme i dijagnostičkih aparata, za kupovinu novih kreveta i postaljine, ali neverovatno je da nema novca za kupovinu toplomera. Na celom odeljenju ima samo pet digitalnih toplomera. Doktor  Spasić kaže da bi idealno bilo da svako dete ima svoj ili koliko ležaja i krevetaca, toliko i toplomera.

„Na žalost trenutno nismo u situaciji to da priuštimo, jer ne možemo  da nabavimo toliko toplomera“, kaže načelnik Dečjeg odeljenja dr Selimir Spasić. Jedan digitalni toplomer košta 500 dinara. Što znači da je potrebno 14.000 dinara da bi svaki krevet i krevetac na Dečjem odeljenju imao toplomer. Inače Dečje odeljenje valjevske bolnice nalazi se na spratnom delu objekta, u čijem prizemlju je neuorologija, gde su smešteni najteži pacijenti.

19. februar 2013.