09.03.2015, 09:17

Spomenik “princu igre” Miloradu Miškoviću

Milorad Mišković baletski umetnik svetskog glasa odavno se upisao među najznačajnije Valjevce, otuda ne iznenađuje da će njegov spomenik, figura u pokretu, uskoro krasiti naš grad. Još uvek nije odlučeno gde će biti postavljen spomenik čuvenom baletskom igraču, ali verujem da će to biti adekvatno, mesto kakvo Milorad Mišković u rodnom gradu zaslužuje.

Spomenik, čija je visina 2,5 metara, finansiraće Fondacija Milorad Mišković iz Beograda, dok će Grad opredeliti lokaciju, uraditi postolje i parterno uređenje. Prema najavama spomenik bi trebalo da bude postavljen u ovoj godini.

Predstavnici Fondacije Milorad Mišković, još prošle godine u aprilu, došli su u Valjevu sa predlogom da Milorad Mišković dobije spomenik u rodnom gradu. Raspisan je konkurs za idejno rešenje, koji je okončan krajem decembra prošle godine, a među deset radova, izabrano je delo akademskog vajara Dragana Nikolića. Radovi, pristigli na konkurs, izloženi su u holu gradske kuće, tako da svako ko se nađe u „soliteru" može, i da dođe, da pogleda makete spomenika.

Izložene makete spomenika (Foto: Đorđe Đoković)

Zamenik gradonačelnika Žarko Kovač kaže da još uvek nije izabrana lokacija za spomenik svetski poznatom i priznatom baletskom igraču, koji je bio i predsednik Asocijacije za igru pri UNESCO-u.

„Predstavnici Fondacije Milorad Mišković su predložili da spomenik bude postavljen u malom parku između Gimnazije i Muzeja. Međutim valjevski Zavod za zaštitu spomenika kulture smatra da ta lokacija nije odgovarajuća, jer su tu već spomenici, koji se odnose na period Prvog i Drugog srpskog ustanka, tako da to mesto nije adekvatno za spomenik baletskom igraču. Očekujemo u narednih nedelju dana ponovnu posetu predstavnika Fondacije, među kojima su akademik arhitekta Milan Lojanica, autor Gradskog trga u Valjevu, i akademik Dejan Despić kada ćemo obići i ponuditi mesto gde bi mogao da bude postavljen spomenik“, objašnjava Kovač.

Žarko Kovač nije naveo moguće lokacije, rekavši da će o tome odlučivati urbanisti. „Lokacija će sigurno biti u centru grada. Neki od predloga su parkovska površina kod Limenke i plato ispred Muzičke škole“, kaže Kovač. Na naše pitanje da li se razmišlja i o platou kod Centra za kulturu, Kovač kaže da "takav spomenik zaslužuje mesto u centru grada, prometno i vidljivo sa svih strana, a gde će to biti odlučiće urbanisti“.

O Miloradu Miškoviću u julskom broju Revije Kolubara 2013. godine

Milorad Mišković je rođen u Valjevu 26. marta 1928. godine. Otac Dušan, trgovac, rodom iz valjevskih Bačevaca, imao je radnju u Ulici kneza Miloša nedaleko od Grand hotela. Majka Živka, zvali su je Belka, devojačko prezime joj je bilo Maksimović, rođena u Požegi. U detinjstvu (1932.) Milorad se sa roditeljima i starijim bratom Radomirom iz Valjeva seli u Beograd. Tamo je 1942. počeo da igra u školi Nine Kirsanove. U Pariz je odbegao 1946. godine, da bi potom u Begradu prvi put gostovao 1966. godine. Tada je bio na igračkom vrhuncu i veoma omiljen u Parizu. Mišković je poslednji put u rodno Valjevo dolazio u januaru 1992. godine, nalazio se tada među učesnicima obnovljenog Svetosavskog bala.

Pre dve i po decenije objavljena je njegova romansirana biografija "Prometej u traganju za vatrom" Nade Marinković. Pre četiri godine objavljena je raskošna monografija „Igre života“, koja je predstavljena u Valjevskoj gimnaziji, 27. maja 2013. godine. O Miloradu Miškoviću snimljen je i dokumentarni film "Skok u beskraj".

Milorad Mišković (Foto: www.rts.rs)

Milorad Mišković, često nazivan Princom igre i Najdivnijim cvetom Pariza, jedan je od najvećih baletskih igrača 20. veka, uz Nurajeva, najproslavljeniji naš umetnik u svetu, umro je u 86 godini, 21. juna 2013. godine u Nici. Dugogodišnji predsednik Asocijacije za igru pri UNESCO-u, slavu je stekao i kao savremenik Serža Lifara, najvećeg ruskog koreografa, kome je, Miškovićevom zaslugom, u Jugoslovenskoj ambasadi u Parizu dodeljen počasni orden tadašnje Jugoslavije. Radio je sa svim velikim koreografima i bio partner najpoznatijim balerinama sveta među kojima je i Margot Fontejn Nici. (RTS)