06.06.2014, 10:31

Prevencijom do zdravlja

Od 1. februara, kada su počeli pregledi u okviru Nacionalnog skrininga raka grlića materice, na poziv Ginekološke službe Doma zdravlja u Valjevu odazvalo se oko 930 žena. Načelnik službe dr Milan Mirković kaže da je odziv bolji nego u akciji organizovanoj pre nekoliko godina.

- Naša služba je prepoznata po tome što smo 2010. godine sami organizovali skrining, koji se od ovog ne razlikuje mnogo. Projekat je trajao četiri meseca i tada se na naše pozive odazvala jedna petina žena. Sada se od oko 2800 žena kojima smo poslali pozivno pismo, javilo oko 930 što je trećinski odziv. To znači da smo u odnosu na akciju iz 2010. ipak napravili pomak, pokrenuli smo žene da se odazovu i shvate važnost pregleda. Od ovog broja pregledanih dobili smo oko 60 nalaza koji striktno ne upućuju da se radi o malignitetu, ali nas navode da kod tih pacijentkinja uradimo sekundarnu dijagnostiku. Problem je što nam na ovoliki broj žena rezultati sporije stižu, pa čekanje na Papanikolau test može da bude i mesec i po dana. Zato molim naaše sugrađanke da budu strpljive, svima nam je cilj da uradimo što više pregleda, jer i pored skrininga u svakodnevnom radu imamo pacijentkinje koje dolaze na redovne kolposkopske preglede – rekao je dr Milan Mirković.

Dr Mirković ističe da ima savesnih žena koje poštuju preporuke lekara i dolaze na redovne preglede. Iako je i odziv na skrining zadovoljavajući u odnosu na ranije, smatra da to nije dovoljno jer od karcinoma grlića materice u Srbiji godišnje oboli 1500 žena, a 500 izgubi život, što našu zemlju svrstava na drugo mesto u Evropi, iza Rumunije. Skrining se obavlja u još 23 doma zdravlja, a pozivi se, na osnovu podataka iz baze osiguranika, šalju na kućne adrese žena starosti između 25 i 64 godine. Koordinator projekta je Kancelarija za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

- Odziv žena na preglede je bolji zahvaljujući medijima koji podržavaju zdravstvene kampanje, ali pravi način bi trebalo da se odredi na državnom nivou. Na primer, u skandinavskim zemljama su obavezu preventivnih pregleda vezali za izdavanje ličnih dokumenata. Tako su doveli do toga da je incidenca oboljevanja od karcinoma grlića materice svedena na 0,3 odsto, a na operativne procedure su skoro zaboravili. Naša služba je imala interesantnih predloga projekata koje nismo realizovali zbog nedostatka finansija, ali ideje postoje – kaže dr Mirković.

Dr Milan Mirković (Foto: Đorđe Đoković)

U Ginekološkoj službi Doma zdravlja rade četiri lekara, koji obavljaju redovne preglede, vođenje trudnoća, kao i sve ostale ginekološke procedure koje se rade na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Dr Milan Mirković kaže da je služba u poslednje četiri godine potpuno tranasformisana:

- Dobili smo savremeni ultrazvučni aparat, video-kolposkop, nove stolove za preglede i instrumentarijum. Uvedena je psihofizička priprema za trudnice. Pored toga, prostorije su okrečene, a čekaonica ima klimu i muziku, što sigurno prija našim pacijentkinjama dok čekaju pregled. Planiramo i proširenje službe u prostoru gde se sada nalazi Patronaža. Do kraja godine očekujemo još jednog specijalistu, ali to nije dovoljno, jer bi po sistematizaciji naša služba trebalo da ima sedam lekara. Više puta smo slali zahteve Ministartsvu, ali nismo dobili pozitivan odgovor. Prema podacima iz 2013. godine kod nas se obavi deset hiljada usluga po lekaru, što je duplo više od srpskog proseka. Čak su u Institutu Batut bili zbunjeni, pa su zvali da provere da li je u pitanju greška.