15.04.2015, 07:58

Kiša je bilo i pre, ali ne četiri puta više od proseka

Najava da će nekoliko časova padati obilne kiše izazivaju skoro paničan strah od poplava. Reagujemo kao da i prethodnih godina kiše nisu padale danima i kao da nisu bile obilne. A možda i nisu, možda ovakvih kiša pre nije bilo.

Šumarski inženjer za zaštitu od erozija i bujica, sektorski rukovodilac u “Eroziji”, Đorđe Malešević u razgovoru za Kolubarske.rs objašnjava da prethodnih decenija padavine nisu bile obilne kao prošlogodišnje ili početkom ove godine. Potvrda toga podatak meteorološke stanice u Valjevu da je prošle godine palo 1333 litra kiše, što je skoro duplo više od padavina izmerenih u periodu od 1960. do 2010. godine, kada je prosek bio 787 litara kiše. Prošle godine u aprilu je palo 177 litara, dok je prosek tri puta manji ili 58 litara kiše. U maju je taj odnos još drastičniji, jer je prošle godine palo skoro 320 litara, a prosečna količina padavina za 50 godina bila je 72 litra kiše.

Darija Ranković i Đorđe Malešević (Foto: Đorđe Đoković)

Đorđe Malešević: Prošle godine svaki mesec je bio ekstreman što se tiče padavina. Pa čak i letnji meseci kada su padavine ređe i manjeg intenziteta. Prošle godine u julu je palo 204 litra, a prosek je 71, dok je u avgustu palo 134 litra, a prosek padavina za taj letnji mesec je oko 70 litara kiše. Taj trend, nekoliko puta više padavina od prosečnih, nastavljen je i u ovoj godini, tako da je u martu palo 138 litara, dok je prosek padavina 57 litara kiše. Otuda, čini mi se da ste u pravu kada kažete da postoji veliki strah od kiša i poplava, jer sudeći po ovim podacima bojazan je opravdana, a osim toga prošle godine smo imali nezapamćene poplave, pa smo dobro zaplašeni od kiše.

Kolubarske.rs: Sa zebnjom smo gledali u Kolubaru i merili vodostaj i u martu. Čak je u nekoliko navrata bila proglašena vanredna odbrana od poplava, međutim, na sreću, prošli smo bez njih. Lažna ili preventivna uzbuna?

Đorđe Malešević: U periodu januar, februar, mart kada nema vegetacije, kada je veliki koeficijent oticaja jer je zemljište prezasićeno vlagom s obzirom na to da je i u decembru prošle godine palo preko 95 litara kiše, bila je realna opasnost da će obilnije kiše izazvati poplave. Zbog skoro tri puta većih padavina ove godine u martu u odnosu na prosek, tri dana je bila proglašena vanredna odbrana od poplava. Što se tiče Valjeva, prošlog meseca nije bilo izlivanja reka, jer padavine nisu bile prognoziranog intenziteta i trajanja. Tako da nije bilo problema ni u delu  korita Kolubare gde su u toku radovi na sanaciji. Međutim, problema je bilo na Ubu. I pored toga što je u ovoj opštini u poslednjih šest godina uloženo dosta novca u regulaciju reka Tamnave i Ub, bilo je problema i to na deonicama koje su uzvodno od regulisanih delova. Za razliku od Valjeva, gde su opasnost bujične reke koje brzo nadođu, brzo prođu, potkopaju obalu, ali ne poplave veliko područje, Tamnavske reke su tipično ravničarske i drugačije se ponašaju. Ne potkopavaju obalu, ali se izlivaju na površine od nekoliko stotina hektara. Zanimljivo je da su se te reke izlile uzvodno od regulacije i bukvalno su došle  iza leđa nasipa i poplavile kuće koje su u branjenoj zoni. Sada nam se čak desio i kontra efekat tih nasipa koji su urađeni, pa voda nije mogla da se vrati u korito, nego je ostala zarobljena u jednoj vodenoj oazi. Morali smo deset dana da ispumpavamo vodu. Da se to ne bi ponovilo napravićemo propuste na nasipu koji će vodu ponovo vraćati u reku Tamnavu.

Kolubarske.rs: S obzirom na to da Valjevu problem prave male bujične reke, koje brzo nadođu, da li postoji efikasna ili tako brza zaštita od naleta ogromne vode u kratkom vremenu i poplava?

Đorđe Malešević: Efikasne zaštite nema. Pljuskovite i obilne kiše su opasne za Valjevo, jer na teritoriji našeg grada ima dosta manjih bujičnih reka, kao što su Ljubostinja, Perajica, Krivošija, Rabas, Crnobara, Lipovac, Banja. Kada se dese obilne padavine i nagli nadolazak reka teško je bilo šta preduzeti. Na ravničarskim rekama, gde se sedam dana ranije najavi visok vodostaj i poplavni talas, ima dovoljno vremena da se organizuje podizanje nasipa i zaštitnog bedema od džakova sa peskom. Međutim na bujičnim vodotocima, od početka kiše do izlivanja treba samo pola sata, a za to vreme malo šta može da se uradi. Teško je zaustaviti bujične vode posebno kada su u pitanju pljuskovite kiše, koje i meteorolozi retko mogu da najave.

Đorđe Malešević (Foto: Đorđe Đoković)

Kolubarske.rs: Koliko Valjevu problem mogu da naprave podzemne vode?

Đorđe Malešević: Valjevu podzemne vode ne prave neke veće probleme, jer je teren brdski. Problem sa podzemnim vodama imaju ravničarski krajevi. Podzemne vode se pojavljuju u dolinama nizvodno od Valjeva, a to su sela Slovac, Valjevska Loznica, Mlađevo i Divci. Tu su rešenje i zaštita kanali.

Kolubarske.rs: Da li može da nam se ponovi prošlogodišnji maj i nezapamćene poplave, koje su načinile veliku štetu?

Đorđe Malešević: Prošle godine je skoro svaki mesec imao duplo više padavina od prosečnih. Takav trend je nastavljen i ove godine, tako da je teško prognozirati kakva će hidrološka situacija biti u narednom periodu. Mislim da nas očekuje stabilnije vreme, jer  će se sa vegetacijom povećati infiltracija i zemljište će moći da primi više vlage. Međutim, pred nama su najkišovitiji meseci, maj i jun, kada je i nesrazmerna količina padavina, jer za dan ili dva može pasti kiše koliko za mesec dana, kao što nam se desilo prošle godine, kada je za samo tri dana, 14.15. i 16.maja palo 217 litara kiše. Ukoliko nam se ponovi takva kiša, opet će doći do izlivanja i verovatno će biti štete na koritima i priobalju, jer se od takvih padavina teško brani. Regulacija reke se projektuje na stogodišnje vode i tako se projektuju rečna korita, što je slučaj i sa Kolubarom.

Kolubarske.rs: Kada “Erozija” završi radove na saniranju korita Kolubare, da li su bedemi bezbedni ili postoji li mogućnost da voda ponovo odnese nasipe?

Đorđe Malešević: Kapacitet korita Kolubare nije povećan, dimenzije i gabarit su ostali isti, jer se radi po postojećem ili starom projektu. Nakon radova korito će sigurno biti stabilnije, jer je novo, a uvedene su i neke novine, koje ranije nisu postojale, kao što je kameni nabačaj iza obloge korita, koji će sprečiti, u slučaju naleta velike vode, potkopavanje i rušenje zida u onoj meri u kojoj se desilo na Jadru i kod silosa prošle godine u majskim poplavama. Takvih oštećenja sigurno više neće biti bez obzira na količine padavine.

Most na Jadru (Foto: Đorđe Đoković)