01.05.2015, 12:09

Istine i zablude o zmijama

Proleće je vreme kada su zmije aktivne, a sa njihovom aktivnošću povećava se i naše interesovanje, ali i brojne predrasude, strah i neznanje o njima. O tome da li su i koliko opasne, da li su korisne, kako ih ostraniti, a ne ubiti, o razlozima za strah. Ali i o tome da li postoji klupko zmija, da li poskok skače, a smuk sisa mleko, razgovarao sam sa Rastkom Ajtićem, herpetologom u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Prošle nedelje bio sam sa Rastkom kada je intervenisao u selu Tupanci, po pozivu mladog bračnog para, koji se nedavno iz grada preselio u selo. Česta je situacija da se ljudi iz ruralnih sredina jave jer imaju problem sa zmijama, i obično se radi o neotrovnim zmijama. U ovom slučaju reč je o poskoku, otrovnoj zmiji i nalazi se u neposrednoj blizini kuće, koja je na prilično izolovanoj lokaciji i dugo godina je bila napuštena. Okolina je zakorovljena, visoka trava i šiblje, tako da nije neobično da se na takvim mestima pojave poskoci, jer su pronašli skrovito, pogodno mesto, da bez uznemiravanja na svet iznesu svoje mlade. Mesto je pogodno i za sunčanje i za ishranu. 

Rastko Ajtić u potrazi za poskocima (Foto: Đorđe Đoković)

Kolubarske.rs: Da li oni, u čijoj su se okolini, dvorištima, pa i kućama, pojavili poskoci imaju razloga za strah?

Rastko Ajtić: Različiti smo, samim tim različite su i reakcije. Većina ljudi se plaši ili im je neprijatno kada se nađu u blizini zmije, bez obzira na to o kojoj vrsti je reč. Ukoliko znaju da je zmija otrovna onda su napetiji, da ne kažem da su dobro uplašeni. Vlasnici kuće u Tupancima, gde smo intervenisali, znaju u čemu je problem i nemaju preterani strah zbog pojave poskoka u njihovoj blizini. Tako da je rad sa njima u smislu hvatanja zmija ili odbijanja od njihove kuće mnogo lakši, jer sarađuju i poslušaće svaki savet kako da postupaju i šta treba da primene.

Kolubarske.rs:  Zmije se ne ubijaju, jer to nije rešenje. Praktično, prostor treba prilagoditi tako da im ne odgovara za naseljavanje. Na koji način to učiniti?

Rastko Ajtić: Postoje supstance, koje se zovu repelenti, nećemo otkriti sastojke, bezopasne su za životnu okolinu, sa kojima se tretira prostor oko kuće u dužem vremenskom periodu. Pre tog tretmana, neophodno je iseći šiblje i korov, pokositi travu, očistiti okolinu, zatvoriti sve rupe oko i u kući, dakle srediti sve ono što može da pruži utočište zmijama. Inače, sam postupak ostranjivanja ili odbijanja zmija od nekog mesta traje najmanje godinu do dve dana i za to vreme preduzimaju se mere i tretmani, kojima se zmije privole da se presele na neko drugo mesto. Znači, mi zmije ne ubijamo, jer to nije rešenje. Ukoliko ubijete jednu zmiju, a one su teritorijalne, doćiće neka druga, tako da ubijati možete beskonačno, a problem nećete rešiti.

Kolubarske.rs: Mnogi su u dilemi koga pozvati i kome se javiti kada se zmije pojave u blizini domova. Da li postoji neka služba koja je organizovana na nivou države ili lokalne samouprave?

Rastko Ajtić: U Srbiji, za sada, postoje dve službe koje odgovaraju na pozv građana. Jedna je u Beogradu, druga u Leskovcu, i njihovi obučeni ljudi fizički izmeštaju zmije. U Beogradu je ta služba pri veterinarskoj ustanovi „Veterina Beograd“, dok je u Leskovcu služba Zoohigijene i šinterska služba, kvalifikovana da radi i izmeštanje zmija. Ukoliko bi neka opština ili grad namerila da otvori službu za izmeštanje zmija, prvo je potrebno da ljudi, koji će raditi taj posao, prođu obuku. Prijavi se određen broj ljudi i podnese zahtev Zavodu za zaštitu prirode Srbije. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, po posebnim programima, koji traju i do tri meseca, završi se obuka, nakon čega se izdaje uverenje da je osoba kvalifikovana za rad sa zmijama. U Beogradu je organizovana obuka za neotrovne zmije, dok je u Leskovcu obuka bila za otrovnice, jer u tom kraju žive poskoci. Način organizovanja službe zavisi od odluke lokalne samouprave, najčešće je to pri komunalnom preduzeću ili zoohigijeni.

Kolubarske.rs: Izmeštanje i tretman zmija regulisan je zakonom.

Rastko Ajtić:  Zmije su zakonom zaštićene, tako da je njihove ubijanje kažnjivo. Osim toga što su zakonom zaštićene, treba reći da službe koje dobiju uverenja za uklanjanje zmije, u dogovoru sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, izmeštaju zmije na precizno određenu lokacije, jer je zabranjeno njihove premeštanje na neku veću udaljenost.

Mladunac poskoka, prošlogodišnji (Foto: Đorđe Đoković)

Kolubarske.rs: U ovim danima, Prvomajskog uranka, kada su izletišta prepuna, pre svega mislim na naš Gradac, treba znati koje zmije su ovde nastanjene, kako reagovati i kako se zaštititi?

Rastko Ajtić: Jedina otrovnica koja naseljava Valjevo i valjevski kraj je poskok i to je potencijalno opasna vrsta za izletnike, turiste, putnike namernike, za sve one koji borave u prirodi, posebno u ovo, prolećno, vreme. Ove godine cela vegetacija kasni, tako da su izmije izašle sa zakašnjenjem i tek sada kreću njihove aktivnosti. Kako se ponašati? Ljudi najčešće prave grešku, i to oni koji su pod dejstvom alkohola pa su kao hrabri, jer pokušavaju da uhvate zmiju kako bi napravili neki štos u društvu i tada ih zmija ujede. Takođe, često se dešava za vreme kupanja, pecanja, šetnje, kada ste ili bosi ili u papučama, pa slučajno stanete na zmiju i tada vas ujede. Savet je da kada vidite zmiju, bilo koju vrstu uključujući i pskoka, možete prići i pogledati, pa i fotografisati, ali nikako pokušavati da je uhvatite. U valjevskom kraju nema šarki, prisutan je samo poskok. Zanimljivo je da su u narodu sve zmije šarke, čim ima malo šare na sebi, to je za mnoge šarka.

Kolubarske.rs: Šta raditi u slučaju ujeda?

Rastko Ajtić: Ako se desi ujed, najbitnije je iscediti, i to što pre, mesto ujeda, jer time rešavate dobar deo problema. Zatim ujedenu osobu transportovati do najbliže zdrsvtvene ustanove. Takođe, ukoliko niste sigurni da li je otvrovna ili neotrovna zmija, uvek se konsultujte sa lekarom, jer nije preporučljivo davanje seruma ukoliko se radi o ujedu neotrovne zmije. Podvezivanje ujedenog mesta se izbegava, jer ukoliko niste sigurni kako se podvezuje, to može da napravi veću štetu nego korist. Takođe, nije preporučljivo ni zasecanje rane, jer može doći do infekcije. Važno je znati i to da se ne uzimaju nikakvi lekovi, samo voda i tečnost, i pravac bolnica. Ujed poskoka se retko kad završi smrtnim ishodom. U medijima čujemo da je bilo smrtnih slučajeva zbog ujeda otrovnih zmija, međutim nikada niko ne kaže zbog čega je došlo do smrti. Najčešće se radi o osobama koje su starije i imale su neku hroničnu bolest ili su u pitanju osobe koje nisu u dobrom kondicionom stanju ili su uzimale narkotike.

Kolubarske.rs: Da li postoji statistika o broju ujeda u Srbiji?

Rastko Ajtić: Objedinjena statistika na nivou Države ne postoji, tako da baratamo sa nekim regionalnim podacima, koji inače nisu javno dostupni niti publikovani. Ali, mnogi koji su doživeli ujed zmije, to nisu ni prijavili tako da nisu evidentirani, pa nisu u toj statistici.

Kolubarske.rs: Da zaključimo. Strah od zmija je preteran i neopravdan?

Rastko Ajtić: Starah od zmija je preteran zato što nam se zmije u medijima predstavljaju kao da su opasna bića, kojih se treba kloniti. Treba reći da strah od zmija nije urođen, on se stiče, tako da savetujem roditelje, bake i deke da ne plaše decu i da ne pričaju opasne i zastrašujuće priče o zmijama.

Zmije su ugrožene, ali ne zbog njihovog ubijanja. Problem je uništavanje njihovih staništa sa kojim se suočava Srbija, ali i svet.

Kolubarske.rs: Postoje neke zablude, verovanja i „babske priče“. Pa da razjasnimo, da li postoji „klupko zmija“, da li poskok skače, da li smuk napada krave i sisa mleko. I još dva pitanja, nemaju veze sa zmijama, ali je iz oblasti „babske priče“. Da li može da se ogluvi ako se stane na daždevnjaka i da li rastu bradavice, ako dodirnemo žabu?

Rastko Ajtić: Klupko zmija, kako narod zamišlja, ne postoji. Postoji nešto što se zove zmijski splet i to se javlja kod neotrovnih zmija i to samo u sezoni parenja kada se isprepliće više mužjaka i ženki, najčešće između deset i petnaest. Takođe, ne postoji ni zmijsko leglo. Postoji kolektivno zimovanje ili kolektivno mirovanje preko zime, gde može da bude na manjem prostoru više zmija, tu prezime i onda se na proleće šire i na druge prostore. Zmije, inače, vode samostalni ili usamljenički život osim u sezoni parenja i zimovanja. Čest mit je i to da poskok skače. Te priče idu toliko daleko da su mnogi „svojim očima videli kako je poskok skočio deset metara i ciljao u vrat!“ To su stvarno „babske priče", jer niti poskok, niti bilo koja druga zmija može da skače. Smešna je i priča da smuk napada krave. Smukovi niti piju mleko, niti jure i napadaju krave, niti puše cigarete... A što se tiče stajanja na daždevnjaka, naravno da ne može da se ogluvi i nije mi jasno zašto postoji to verovanje, jer su u pitanju vodozemci, koji se sreću u vreme kiše i velike vlage. On je obojen crno-žuto, što je upozoravajuća obojenost, zbog njegovog gorko-ljuto-kiselkastog ukusa, pa ga predatori ne napadaju. Od dodira žabe ne rastu bradavice, verovanje je verovatno poteklo od toga što velike žabe krastače imaju kvržice po telu i kad ih uhvatite ispuštaju tečnost, pa narod zaključuje da od toga rastu bradavice. Čak naprotiv, neke žabe imaju na površini tela lekovite supstance koje su dobar lek za neke kožne gljivične bolesti.

Kolubarske.rs: Možda da pojasnimo i to što mnogi veruju da je, kada pronađu jaje, to jaje zmije otrovnice.

Rastko Ajtić: Naše otrovnice, uključujući i poskoka, koji je prisutan u valjevskom kraju, rađaju žive mlade, ne poležu jaja.  Sve neotrovne zmije, za razliku od otrovnica, poležu jaja, pa ukoliko pronađete jaje zmije, znajte da je to gnezdo neotrovnice.  

Rastko Ajtić sa mladuncem poskoka u ruci (Foto: Đorđe Đoković)

Kolubarske.rs: Sada, kada smo ispucali sva „babska pitanja“, za kraj pitanje – zašto su nam zmije važne?

Rastko Ajtić: Korist od zmija je višestruka. Mi smo nekako skloni da, kao pripadnici ljudskje vrste,  gledamo sve kroz naše oči i kroz to da li imamo korist od nečega ili nemamo. Ako nema koristi, automatski je beskorisno! Jedna od najbitnihih uloga zmija u prirodi, pošto su one predatori, je regulacija brojnosti sitnih sisara, pre svega glodara, koje smatramo štetočinama. Mi nismo svesni koliki broj tih glodara dnevno, mesečno, godišnje pojedu zmije. Druga korist je to što su zmije u središtu lanca ishrane, služe kao hrana drugim vrstama životinja, neke ptice grabiljivice i kune se isključivo hrane zmijama. I ono što sam na početku rekao, da nam je važno da li od nečega imamo korist. Ogromna je korist od zmijskog otrova. Širok je spisak lekova koji se proizvodi i koristi, a na bazi su zmijskog otrova, kao što su lekovi za regulisanje pritiska, za lečenje tumora... Osim u proizvodnji lekova, koristi se i u hirurgiji, za lepljenje tkiva prilikom transplatacije organa ili operacije. Nije potrebno šivenje, nego se lepi komponentama dobijenim iz zmijskog otrova i rezultati su pokazali da tako tretiran rez mnogo bolje i brže zarasta. Dakle, zmije ne treba ubijati, ne treba ih dirati, jer su korisna i važna bića u eko sistemu.