04.05.2015, 11:45

Dodiku orden vladike Nikolaja

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik dobio je orden Svetog vladike Nikolaja, najveće priznanje Valjevske eparhije SPC, koji mu je uručen na svečanosti u manstiru Lelić, gde se nalaze Nikolajeve mošti svojevremeno prenete iz Libertvila (SAD). Svečanost je upriličena posle liturgije, povodom manstirske slave.

U obrazloženju odluke o dodeli priznanja, vladika valjevski Milutin (Knežević) naveo je da se Miloradu Dodiku orden dodelju „za veliki trud i brigu za svetu zemlju Srpsku i srpski narod, kao i za dokazanu ljubav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi“.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao kako je počastvovan zbog odlikovanja koje je dobio. „To u meni izaziva osećanje privrženosti i poštovanja svemu onome što je srpski narod kroz istoriju činio i njegova sveta crkva. Ovo odlikovanje doživljavam kao pažnju, koja je data čitavoj Republici Srpskoj, Srbima u Republici Srpskoj, koji se uporno bore za svoja politička prava, a isto tako s puno ljubavi gledaju na Srbiju i žele jaku, dobru, moćnu, razvijenu svetu Srbiju. To je ono što nas zajedno okuplja i čini da sadašnja granica i reka Drina, koja je kroz vekove delila srpski narod, postane beznačajna“, kazao je Dodik.

Svečanosti u porti manastira Lelić prisustvovali su mnogobrojni građani među kojima je bio i kardiohirurg prof. dr Boško Đukanović, Valjevac, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, koji je došao u narodnoj nošnji.

Prošle godine, najviše priznanje Valjevske eparhije SPC dobio je Tomislav Nikolić, predsednik Srbije.

Vladika Nikolaj Velimirović (1881-1956) rođen je u Leliću, školovao se u Valjevu i Beogradu. Kratko je radio kao učitelj po valjevskim selima i bio utemeljitelj Bogomoljačkog pokreta, koji je najveće uporište imao u Valjevskom kraju. Potom se školovao u Nemačkoj, Engleskoj i Švajcarskoj, gde je i doktorirao u Bernu.

Zamonašen je u manastiru Rakovica, 1909. godine. Bio je episkop žički i ohridski, a posle zarobljeništva u logoru Dahau, tokom Drugog svetskog rata, 1946. obreo se u SAD, gde je i umro 1956. u manastiru Sv. Tihona u Pensilvaniji da bi potom bio prenet u manastir Sv. Save, u Libertvil, kod Čikaga, gde je počivao do 12. maja 1991. kada je prenet u rodni Lelić.

U maju 2003. Sveti arhijerejski sabor SPC proglasio ga je svecem.