07.05.2015, 08:27

Uz beskamatne kredite do novih fasada

Na inicijativu BID zone, uz podršku Gradske direkcije, u Valjevu će biti osnovan Fond za rekonstrukciju fasada. Ideja je da se iz tog Fonda finansira obnova fasada na objektima i kućama u centru grada, tako što će zainteresovani stanari moći da dobiju beskamatni kredit, najduže na pet godina, a početna suma novca za kreditiranje biće obezbeđena iz gradskog budžeta, preko Gradske direkcije, i iz budžeta BID zone. Sistem je da se iz početnog kapitala Fonda finsiraju radovi na nekoliko objekata, a potom bi stanari, čije su fasade sređene, vraćanjem kredita dopunjavali kasu Fonda. Praktično bi posle nekog vremena bio vraćen novac koji su uložili Gradska direkcija i Bid zona kao početni kapital.

Direktor BID zone Milan Đurđević kaže da je ideja sređivanja fasada stara deset godina, urađen je i projekat, ali nije bilo novca niti podrške u Gradskoj upravi za njegovu relizaciju. On dodaje da je predlog za osnivanje Fonda za rekonstrukciju fasada sada prihvatio direktor Gradske direkcije Dragan Jeremić, tako da su partneri u ovom poslu BID zona i Direkcija.

Đurđević objašnjava da će biti određeni kriterijumi po kojim uslovina, ko i kako će moći da koristi sredstva Fonda. „Nema nameštanja, sugestije, trošenja para mimo utvrđenih pravila, sve je javno i precizno definisano. Skupština stanara ili vlasnici će sami birati šta će raditi na fasadi, na koji rok će se kreditno zadužiti, a najduže može biti na pet godina. Stanari će prikupljati ponude i birati nadzorni organ, dok će najpovoljnijeg izvođača radova, od najmanje tri ponude, izabrati BID zona”, kaže Đurđević.

Milan Đurđević i Darija Ranković (Foto: Đorđe Đoković)

On dodaje da je uloga Fonda za rekonstrukciju fasada praktično servisirnje novca. „Biće formirana komisija, koju će činiti četiri člana iz lokalne samouprave i jedan iz BID zone. Izvođač radova neće dobiti novac unapred, nego će dobijati po fazama u zavisnosti od završetka rdova i svaku fazu radova mora overiti Skupština stanara ili vlasnik kuće, kao i tri člana komisije, i tek nakon toga novac će biti uplaćen izvođaču radova”, objašnjava direktor BID zone.

BID zona potpisuje ugovor sa Skupštinom stanara, tačnije sa ovlašćenim predsednikom, koji prilaže A list i potom se potpisuje sa svakim stanarom pojedinačni ugovor o iznosu njegove mesečne rate. S tim što će morati da polože menicu.

Početni kapital u Fondu za rekonstrukciju fasada iznosi od tri do pet miliona dinara. Najveći deo novca biće obezbeđen iz gradske kase preko Gradske direkcije, a deo sredstava obezbediće BID zona iz svog budžeta. Plan je da prvo budu rekonstruisane fasade na zgradama i kućama u BID zoni, potom u Tešnjaru, slede Karađorđeva, Pantićeva, ulica Vuka Karadžića i ostale poprečne ulice u centru grada.

„Najveći broj bodova dobija objekat u BID zoni, koji je u pešačkom delu i nalazi se do ulice. Drugi kriterijum koji donosi najviše bodova jeste broj lokala ili stanova u zgradi”, navodi Đurđević.

Fasada na zgradi na Trgu vojvode Mišića (Foto: Đorđe Đoković)

Primera radi, rekonstrukcija fasade, sa izolacijom severne strane, zgrade na Trgu vojvode Mišića, stanare bi mesečno koštala po 1.000 dinara, na period od pet godina. Za zgrade gde ima više stanova, cena bi bila niža.

„Problem može da bude nejedinstvo stanara ili to što je u pojedinim zgradama nelkoliko stanova izdato, vlsnici tu ne žive, pa nisu zainteresovani za finansiranje rekonstrukcije fasade. Ali zaboravljaju da sa novom fasadom, još ukoliko je urađena izolacija, povećava se cena stana”, ističe Milan Đurđević.

Projekat postoji, sva potrebna dokumentacija, ugovori su spremni, potrebno je još da Grad donese odluku o osnivanju Fonda za rekonstrukciju fasada i da počne realizacija, što podrazumeva i objavljivanje oglasa i konkursa.

Direktor BID zone Milan Đurđević navodi primer kolege iz Paraćina, gde je pre nekoliko godina osnovan Fond za rekonstrukciju fasada čiji je budžet preko 20 miliona dinara iz koga se kreditiraju stanari i vlasnici koji žele da srede svoje fasade.

Podsećanje

Pre desetak godina GP „Gate” je pokrenulo akciju sređivanja fasada na zgradama u centru grada. Ideja je bila da veći deo novca obezbede stanari, uz kreditnu podršku Grada, a ostatak bi finansiralo GP „Gate”. Međutim, Grad nije podržao ovu akciju, iz nejasnih razloga. što nije obeshrabrilo Aleksandra Mitrovića, vlasnika GP "Gate" da realizuje ideju. Da fasade mogu da se srede i da su građani zainteresovani, dokaz je zgrda na uglu Karađorđeve i Hajduk Veljkove ulice, gde su stanari platili 60 posto vrednosti radova, 30 posto je finansirlo GP „Gate”, dok je firma „Moler” učestvovala sa deset posto obezbedivši materijal. Ta zgrada je jedna od najstarijih u Karađorđevoj ulivi, a istovremeno jedna od retkih sa koje ne otpadaju malter i delovi fasade. Da je to bio pionirski posao bez razumevanja i podrške Grada, pokazuju brojne inspekcije, koje su za vreme trajanja radova svakodnevno obilazile gradilište sa različitim zahtevima i kontrolama. I po starom dobrom običaju, umesto pomoći i podrške, Grad je samo otežavao. 

Zgrada na uglu Karađorđeve i H. Veljkove (Foto: Đorđe Đoković)