29.06.2015, 11:15

Da li će Grad, poput Doma vojske, ponovo kupovati svoju imovinu?

Ministarstvo odbrane prodaje vojnu imovinu u Valjevu, a za pojedine lokacije zainteresovan je i Grad. Međutim, ne za kupovinu po tržišnim cenama, nego po povoljnijim uslovima, s obzirom na to da je ta imovina nekada bila u vlasništvu Grada ili Valjevaca. Od sedam lokacija, koliko je oglašeno na prodaju, Grad je zainteresovan za Đenovac, površine 47 hektara i za lokaciju na Poparama, površine od oko 23 hektara.

Direktor Gradske direkcije Dragan Jeremić objašnjava da je Đenovac atraktivna lokacija, da zauzima veliku površinu, otuda je i cena, koju traži Ministarstvo odbrane, oko pet miliona evra. „Međutim, suština je u tome da ta lokacija treba da pripadne Valjevu po mnogo povoljnijim uslovima i da iskoristimo to zemljište za neke druge sadržaje, poput industrijske zone. Pored Đenovca za Grad je važno i vojno zemljište na Poparama i suština je da se dogovorimo sa Državom oko cene, a ne da kupujemo po komercijalnim ili, za nas, visokim cenama zbog čega bi morali da se zadužimo“, objašnjava Jeremić.

Zamenik gradonačelnika Žarko Kovač kaže da Država mora da reši na drugi način problem vojne imovine i da Gradu ponudi na raspolaganje deo tog zemljišta, koje bi u skladu sa urbanističkim planovima upotrebili. „Ne može se pitanje vojne imovine regulisati na ovakav način, da se nudi po visokim cenama, pa da Grad, koji je nekada to zemljište dodeljivao vojsci, sada to isto zemljište otkupljuje, pa onda ulazi u problem restitucije... To ne vodi nikuda“, poručuje Kovač.

O prodaji i kupovini vojne imovine u Valjevu gradsko rukovodstvo je nedavno razgovaralo u Vladi Srbije sa predstavnicima Ministarstva odbrane i tada je saopšten stav da je grad zainteresovan za kupovinu dve lokacije, ali ne po tržišnim cenama.

Da li će se Valjevo ponovo naći u situaciji da svoju imovinu otkupljuje od vojske?

Pre četiri godine Grad Valjevo je kupio Dom vojske, koji je vojska napustila i zapustila. Objekat je godinama bio prazan, pa je pretila opasnost da će se to vredno zdanje urušiti. Vojska, tada, nije pokazivala preveliku brigu za Dom vojske, ali je bila spremna da ga proda Gradu po previsokoj ceni. Grad je ustupio Ministarstvu odbrane četiri stana, tržišne vrednosti 144.300 evra, a ostatak od ukupno 50 miliona dinara, ili 517.000 evra, koliko je procenjen Dom vojske, grad Valjevo je isplatio u četiri godišnje rate.

Tako je Valjevo preuzelo gazdovanje nad velelpnim objektom u centru grada, koji je zapravo i bio u vlasništvu Valjevaca, a ne vojske. Oficirski dom je građen od 1926. do 1930. godine isključivo od ličnih sredstava aktivnih, penzionisanih i rezervnih oficira Drinske divizije. Gradnju su pripomogli i imućni Valjevci, zanatlije, trgovci čijih živih potomaka ima i danas. Oficiri su ovo zdanje izgradili s namerom da u njemu organizuju društveni i kulturni život, a u Statutu iz 1926. godine jasno stoji da se radi o zadužbini kojom gazduje fondacija i njen upravni odbor, odnosno da je objekat na usluzi svim građanima Valjeva. Svojevremeno je Udruženje za vraćanje Doma vojske zatražilo da se zaustavi prodaja i da se Valjevcima vrati ovaj objekat bez naknade. Međutim njihova inicijativa je propala.

Dom vojske (Foto: Đorđe Đoković)

U svim gradovima u Srbiji postoji ovaj problem vojne imovine. U većini gradova vojni objekti, na najatraktivnijim lokacijama, su prazni i napušteni, a zemljište zapušteno. Vreme je da se pitanje vojne imovine institucionalno reši na nivou Države, imajući u vidu i udeo lokalne samouprave, ili da se objekti vrate gradovima i opštinama kao što je to urađeno u Senti, gde je Republika Srbija vratila opštini objekte bivše kasarne bez naknade.