12.07.2015, 12:00

Ko će biti novi direktori?

Odbornici gradskog parlamenta u Valjevu okupiće se u ponedeljak još jednom pre odlaska na letnji odmor. Među 30-tak tačaka dnevnog reda moguće je da je najzanimljivija ona, koja se obično krštava sa „kadrovska pitanja“. Uz pozive i materijale, po običaju, nema imena novih „glavara“ s obzirom na to da njihovom imenovanju predstoje uobičajena unutarpartijska i međustranačka konsultovanja, potom i sednica kadrovske komisije.

Izvesno je da bi trebalo postaviti, makar u statusu vršioca dužnosti (vd), direktora novoosnovanog Javnog preduzeća „Agrorazvoj-valjevske doline “, koje ima zadatak da valjevsku poljoprivredu oživi na novim osnovama i uz novi koncept. Kako je SPS okosnica koalicije na vlasti, kandidat za to mesto je, prema saznanjima Kolubarskih.rs, Miroslav Đukić. Svojevremeno direktor Srbijanke, posle odlaska Bate Đokovića u Beograd, dok ga sa tog mesta nije „počistio“ Duško Krsmanović, partijski drug i tadašnji „mladi jastreb“ socijalista.

Đukić je docnije, sa Milutinom Kaljevićem iz Krušikove namenske proizvodnje, radio u Koštunićima kod ex generala Jova Čekovića, svojevremeno direktora JP Jugoimport SDPR. U SPS je do 2000-te bivao član najužeg rukovodstva tadašnjeg Opštinskog odbora. Koliko je znano, nije se lično okorisitio.

Ostavke umesto smena

VD direktora trebao bi da dobije i Dom zdravlja pošto je dosadašnji dr Milivoje Simović, ginekolog, podneo ostavku. Kako je sam napisao, učinio je to zbog političkih pritisaka sa raznih strana. Nepoznanica je da li će SPS zadržati to mesto na svojoj kadrovskoj kvoti, što je verovatno, kao ni to zbog čega se, bar u kuloarima, kao mogući naslednik ne pominje, što bi bilo logično, dr Zaven der Hazarjan, zamenik dr Simovića. Uzgred, dr Hazarjan je, kao zamenik predsednika Gradske skupštine u Valjevu (tada sa kvote G17 Plus-URS), od 2008. do 2012, uspeo da isposluje svoje postavljenje za zamenika direktora DZ, što je do tada radio direktor birajući tim saradnika! Doduše, dr Simović i dr Hazarjan ne pominju se u baš lepom svetlu – što u nalazima skupštinske komisije za ispitivanje stanja u DZ, što u tempiranom obraćanju javnosti sindikalaca te ustanove.

Kao eventualni kandidat pominje se dr Milan Mirković, ginekolog, ali i dve doktorke iz Službe medicine rada, zapažene po nesebičnom angažovanju u akciji SNS posete valjevskim selima, što je bio pandan SPS-ovoj višegodišnjoj akciji Medicinsko selo. SNS je seljacima uglavnom merio pritisak uz osnovni pregled, SPS je imao i ultrazvučne preglede, osnovnu laboratoriju, izdavanje lekova na licu mesta...

Konačno, biva da će pravnik Đorđe Pavlović, direktor Vodovoda, posle problema sa višednevnim nestašicama vode tokom radova na cevovodu Paklje – Valjevo i bunta građana, podneti ostavku (tehnički direktor Slobodan Živanović je zbog toga smenjen, a na to mesto vraćen je Dragan Živanović).

Pavlovićeva ostavka najelegantnije je rešenje za SPS, a za uzvrat mogao bi biti udomljen u UFK Valis s obzirom na to da na direktorsko mesto nije došao iz Vodovoda. Kao mogući kandidati pominju se doktor nauka Dragan Grujičić i mašinski inženjer Miloš Vasić. Grujičić je bio najbolji student u prvoj generaciji Valjevskog odeljenja Mašinskog fakulteta iz Beograda, a potom i rukovodilac razvoja u Krušik Akumulatorima. Čuje se kako je sada „nejasna“ njegova uloga u postprivatizacionom periodu Akumulatora, koje su Zoran Čičak et comp. usrećili, dakako uz pomoć pojedinih valjevskih kadrova na svim nivoima. Vasić je ranije godinama vodio Krušik Armature, bio je angažovan i u KK Metalac, odnosno među osnivačima KK Gimnazijalac.

Ko je „švajsovao“ 308.000 evra?

Bilo bi zanimljivo kada bi odbornici, ukoliko im se to ne ponudi (a verovatno neće), priupitali za šta je zapravo potrošeno 308.000 evra pri „rekonstrukciji“ cevovoda Paklje – Valjevo. Jer, prema saznanjima Kolubarskih.rs, teško da u tom poslu ima „r“ od ozbiljne rekonstrukcije. Radilo se, kažu, o krpljenju i zameni pojedinih delova osam kilometara dugog čeličnog cevovoda, poroznog kao sir, uz promenu nekoliko bitnih zatvarača i izgradnju šahtova na čvornim mestima. Taj posao teško da bi mogao da košta 308.000 evra sve da ga „namešta“ brat bratu.

U tom kontekstu, nejasna je pozicija Miodraga Markovića, tek postavljenog direktora JP Kolubara, koje godinama vodi investiciju brane i akmuluacije Rovni na reci Jablanici. Ako se uzme u obzir činjenica da je Marković agroekonomista po obrazovanju dolazi se do posve jednostavnog zaključka do čega dovodio partijsko kadrovanje, koje dojučerašnjeg tržišnog inspektora unapredi u prvog čoveka ozbiljne investicije (bez obzira na dužinu njene izgradnje)!

Kako je i to direktorsko mesto kvota SPS-a nameće se pitanje ima li „šumova“ u unutarstranačkim odnosima u tzv. ozbiljnoj, državotvornoj partiji. Svakako da ima, dokaz više je i nenadana spremnost da se niz vodu, bar privremeno, puste mladi kadrovi. Izgleda da uz veterane i mlade lavove postoji i sve uticajnija struja trezvenijih (moguće i recikliranih) kadrova. U SPS-u su, međutim, vešti majstori tehnologije vlasti (pokazalo je to i minimalno neophodnih 26 glasova za odluku o kreditu kojim će se graditi Hala sportova), koji neće tek tako dozvoliti raskole i sukobe u predvečerje novih lokalnih izbora.

SNS je, zahvaljujući svom predsedniku Aleksandru Vučiću, premijeru Srbije, nesporno dovoljno jak da po inerciji i u Valjevu pobedi. To što se ni među naprednjacima, bar po onome što su do sada kao svoje kadrove postavljali ili isticali, „ne vidi svetlo na kraju tunela“ (možda adute drže u rukavu) i jeste ponajveći problem Valjeva.