03.08.2015, 08:42

Slivnici (uglavnom) funkcionišu

Tokom jučerašnjeg nevremena sa gradom, a potom i posle oluje i pljuska, većina slivnika na gradskim ulicama nije funkcionisala, pa su „potoci“ išli gradskim saobraćajnicama. Odgovor na pitanje, zbog čega se to ponavlja u sličnim situacijama, potražili smo od Dragana Živanovića, tehničkog direktora Vodovoda.

„Grad je obio dosta lišća, koje je voda potom donela na slivnike i začepila ih. Nisu problem bili slivnici, probleme je doneo grad“, kaže Živanović i dodaje kako je „bilo dovoljno da neko prođe i nogom pomeri lišće i granje, pa da slivnici profunkcionišu“.

Na dodatno pitanje, znači li to da su svi slivnici bili spremni da prihvate vodu posle većih padavina. Živanović delimično koriguje odgovor: „To nisam rekao, velika većina slivnika je bila ispravna. Ponavljam, nije problem u slivnicima, problem je u gradu, koji je doneo otkinuto lišće!“

Kolubarske.rs je zanimalo i to da li su ekipe Vodovoda od jutros imale dodatnog posla na saniranju jučerašnjih i sinoćnih padavina, Živanovićev odgovor je opet bio lakonski: „Bilo je nešto sitno, problemi su sanirali, ali to medijski nije interesantno!“

Ugao Sinđelićeve i Čika Ljubine nakon kiše (Foto: Đorđe Đoković)

Ugao Sinđelićeve i Čika Ljubine nakon kiše (Foto: Đorđe Đoković)

Ugao Sinđelićeve i Čika Ljubine nakon kiše (Foto: Đorđe Đoković)

Ćutanje administracije

Biće da medijski nije zanimljivo ni to kolike su bile štete, gde su štete bile najveće, te kakav je postupak za njihovo prijavljivanje. U Sektoru za vanredne situacije Gradske uprave na dva telefonska broja niko se, nešto iza 9.30 sati, nije javljao. Sistemom „okolo naokolo“ došli smo do podatka da se štete prijavljuju preko pisarnice Gradske uprave, te da će prvih podataka evetualno biti pri kraju radnog vremena. Štete se nadoknađuju iz gradskog budžeta, a koliko to sve brzo funkcioniše svedoči podatak da se sada deli građevinski materijal (crep) sa sanaciju šteta iz januara.

Kako prve procene govore da su najveće štete u gradskom jezgru na automobilima na obeštećenje mogu računati oni vlasnici koji su ih kasko osigurali, što spašava gradski budžet. Za štete po selima tek će biti formirane komisije, pa sledi uobičajena (višemesečna) procedura...

Slično je i sa novcem iz republičkog budžeta, koji se ovih dana, u iznosu od 20.000 dinara po hektaru, isplaćuje zemljoradnicima za potpuno devastirano zemljište tokom poplava u maju 2014. godine.

Ni u nekadašnjoj Službi za uzbunjivanje i obaveštavanje, koja je sada, ako smo dobro razabrali u sistemu Odeljenja za vanredne situacije MUP-a, podatke o prijavljenim štetama nije moguće dobiti. „Nismo ovlašđeni da dajemo podatke“, bio je odgovor dežurnog pored telefona 1985, koji se najpre „konsultovao sa šefovima“.

Jedan od njih nam je nezvanično rekao kako tih podataka zapravo i nema. Oni eventualno imaju izveštaje strelaca na protivgradnim stanicama, koje za Kolubarski i Mačvanski okrug koordinira Radarski centar na Blizonjskom visu. Ali i to je procedura koja traje, a podaci se „po difoltu“ šalju nadležnima u Beograd.