Radovi na toplovodu (ilustracija) (foto: Đorđe Đoković)
25.08.2015, 14:11
Nastavljena toplifikacija Valjeva
Radovima u Hajduk Veljkovoj ulici, koje za „Štrabag“ izvodi užičko „Jedinstvo“ (podizvođač je i valjevski „Autotransport“), nastavljeni su radovi na toplifikaciji Valjeva, saopšteno je na današnjoj konferenciji za novinare. To je deo projekta, započetog pre dve godine, koji finansira nemačka kfW banka, na izgradnji tri kraka vrelovoda, što će omogućiti grejanje novih 91.000 kavdarata stambenog i poslovnog prostora uz ulaganje dodatnih 900.000 evra.
Prema rečima Žarka Kovača, zamenika gradonačelnika, reč je o radovima na kraku toplovoda S-3, koji od dve „parnjače“ u Hajduk Veljkovoj ide kroz Sinđelićev blok do „Gejtovih“ zgrada u Sinđelićevoj ulici, a potom Železničkom, pored Doma zdravlja, do „Singidunuma“.
„Vrelovodni krak S-4 ide kroz naselja Zbratimljenih gradova i Milivoja Bjelice do Četvrte osnovne škole i bloka Nada Purić“, kazao je Kovač i dodao kako vrelovodni krak S-5 podrazumeva pravac ka Naselju „27. novembar“, Petom puku i kasarni „Vojvoda Živojin Mišić“.
Kovač je najavio da će do kraja godine biti u sistemu toplane i drugi kotao, koji je ranije nabavljen, te da je, uz dodatna ulaganja 6,5 – 9 miliona dinara iz Gradskog fonda za ekologiju moguće, pored mazuta, kao energent koristiti i prirodni gas, koji je jeftiniji i manje zagađuje životnu sredinu.
„Reč je o tome da će se koristiti i mazut i gas kako grejanje korisnika tokom sezone ne bi bilo ugroženo s obzirom na to da su moguće nestašice oba energenta“, precizirao je Kovač. On j tekođe rekao kako će do kraja 2015-te, uz pomoć stručnih konsultanata, sadašnju imovinu razgraničiti na ono što je u vlasništvu Toplane (zgrada, kotlovi i prateća oprem) i ono što je u vlasništvu Grada Valjeva (vrelovodna mreža sa podstanicama) s obzirom na to da je gro toga izgrađeno međunarodnim donacijama. Tako bi se, uz ostalo, predupredile moguće neželjene situacije poput one sa Poreskom upravom i „spornim PDV-om“.
Tehnički direktor Gradske toplane Žarko Vuković najavio da će se od 1. oktobra, prema obavezi koju je ranije potpisalo nadležno ministarstvo, preći na obračun utrošene toplotne energije prema onome što pokažu individualni merači. O tome, kao i cenama grejanja, građani će biti blagovremeno obaveštavani, rekao je Vuković.
Ugradnja merača i ventila trenutno je oko 30 – 40 evra po grejnom telu, a korisnici usluga Gradske toplane do sada su mogli da biraju da li će potrošnju plaćati na taj način ili paušalno na osnovu utroška, koje registruju merači na podstanicama, kojih će u sistemu biti 110.
Inženjer Dragan Despotović iz Gradske toplane kazao je kako će se, po okončanju radova u 2015-toj, iz Gradske toplane grejati oko 440.000 kavdrata stambenog i poslovnog prostora, te da će tada biti isključeno 170 starih kotlarnica, što će smanjiti aerozagađenje Valjeva u grejnoj sezoni.
Moguće i izvodljivo
Odgovarajući na pitanja Kolubarskih.rs, Kovač, Vuković i Despotović su rekli da će svim zainteresovanim građanima biti omogućeno grejanje sa Gradske toplane, što „traži vreme i novac“ da bi se vrelovodna mreža razvela od Novog naselja do Brđana i Popara, te da je, prema postojećoj odluci Gradske uprave, obaveza građana da se priključe na sistem centralnog grejanja tamo gde je urađena toplovodna mreža.
„To je moguće, ali nije izvodljivo!“, rekao je potpisniku ovih redova pomoćnik gradonačelnika Milorad Ilić, koji je takođe prisustvovao današnjoj pres konferenciji na parkingu kod „parnjača“ u Hajduk Veljkovoj ulici. Pojasnio je kako radovi na širenju vrelovodne mreže, koji se izvode, ali i oni koji su ranije izvedeni, ne ostavljaju mogućnost lakog priključivanja individualnih kotlarnica, što, složili smo se, utiče na još uvek visok stepen aerozagađenja Valjeva u zimskim mesecima.
Slična je situacija i sa nekoliko puta najavljivanim kreditima za poboljšanje energetske efikasnosti. Do njih će građani teško doći jer su prioriteti škole, bolnice i obdaništa, a potom bi prednost imala stambena naselja. Kao što su sada prioriteti pri širenju vrelovodne mreže stambena naselja i zgrade za kolektivno stanovanje jer se na taj način postižu najveći i najbrži efekti.
Nije teško pretpostaviti kolike bi uštede energije bile uz ulaganja u termoizloaciju stambenih objekata ako bi se sada, kako kažu stručnjaci Gradske toplane, ugradnjom kalorimetara na radijatorima moglo uštededti do 20 odsto utrošene energije, što iznosi oko 40 miliona dinara.