29.09.2015, 14:58

Kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije kardovaskularna oboljenja predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u svetu. Srbija se ne razlikuje mnogo od ostatka sveta, pa tako 53 posto svih smrtnih uzroka je kardiovaskularne prirode, među kojima prednjače ishemijska bolest srca sa svojim najtežim oblicima. „U Opštoj bolnici u Valjevu, od početka godine do 22. septembra zbrinuto je 157 bolesnika sa akutnim infarktom miokarda u angiosali, dok je godišnje preko 200 pacijenata iz Kolubarskog i Mačvanskog okruga “, kaže kardiolog u Opštoj bolnici dr Dušan Ružičić.

Ranije se za bolsti srca i krvnih sudova vezivala starija populacija, preko 60 i 70 godina, dok je sada sve više pacijenata staroti 40 i 50 godina. „Sve češće nam dolaze pacijenti kojima nije samo jedan krvi sud zahvaćen nego su promene i na drugim krvnim sudovima i što je još gore, sve češće su nam pacijenti mlade osobe. Pacijemt koga smo nedavno zbrinuli i kome je ugrađen stent ima 33 godine. Bio je pušač i gojazan“, navodi dr Ružičić i naglašava da je na bolest mogao da utiče da je prestao da puši, da je smršao i da je bio fizički aktivan!

Dušan Ružičić (Foto: Đorđe Đoković)

„Cilj kampanje organizovane na Svetski dan srca jeste da se do 2025. godine  kardiovaskularne bolesti smanje za 25 posto. To možda jeste visoko postavljeni cilj, ali mi verujemo ne i nedostižan, posebno što na mnoge faktore možemo uticati, kao što su pušenje, nepravilna ishrana, visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi“, navodi dr Ružić i preporučuje, kao preventivne mere, zdravu ishranu i fizičku aktivnost. „Poznato je da 30 minuta svakodnevnog brzog hodanja može da smanji nastanak ovih bolesti za 18 posto. Takođe i pravilna, mediteranska ishrana, koja podrazumeva voće, povrće, maslinovo ulje, nemasna mesa. Konačno, veoma je važno i prestati sa pušenjem“, kaže doktor.

Simptom kardiovaskularnih bolesti su bol u grudima, osećaj stezanja prilikom fizičkog napora, a još alarmantnije je ako se taj osećaj javlja prilikom mirovanja.

„Važno je prepoznati ove tegobe i odmah se javiti lekaru“, poručuje dr Dušan Ružičić.