18.11.2015, 17:42

Preko 90 posto posetilaca je iz Valjeva i okoline

U svečanoj sali Valjevske gimnazije danas je predstavljeno istraživanje o Tešnjarskim večerima stručnjaka Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i PMF iz Novog Sada. Govorili su dr Željko Bjeljac (SANU) i mr Dragana Dimitrić (PMF). Inače, direktor Geografskog instituta je dr Milan Radovanović, dok je stručni saradnik dr Darko Vuković, obojica, kako rekoše, po zanimanju Valjevci.

Željko Bjeljac i Darko Vuković (Foto: Đorđe Đoković)

Geografski institut SANU od 2009. godine odabrao je 20, od preko 200, manifestacija u Srbiji, kojima je posvetio posebnu pažnju. Od Exita u Novom Sadu, preko Sabora trubača u Guči, do Tešnjarskih večeri. Ta valjevska manifestacija obrađena je 2013. na slučajnom uzorku od 300 ispitanika. Cilj projekta je da se u 2016-toj pojavi prigodna publikacija, koja bi ukazala na to kojim putem treba dalje unapređivati te manifestacije.

Najviše posetilaca Tešnjarskih večeri je iz Valjeva i okoline, njih preko 90 posto, koji, da pojednostavimo, dođu da vide i da budu viđeni. Malo ih je iz drugih gradova, stranaca je te godine bilo sedam – iz Holandije, Finske, Austrije, Švajcarske, BiH... Većina posetilaca je mlađe i srednje starosne dobi, đaka i studenata najviše, dama je više od muškaraca. Natpolovična većina ih je sa srednjom stručnom spremom, najmanje je magistara i doktora nauka.

Najveći broj njih dolazi, samo ili sa prijateljima i društvom, da bi se zabavilo, a većinu programa ne bi menjalo. Ima i onih, koji traže više muzičkih priredbi i predlažu da se one, zbog više prostora za posetioce, održavaju na stadionu! Trećina ih dolazi svakodnevno, posetiocii van Valjeva – gastarbajteri, Beograđani i Novosađani pre svih, zadržavaju se dan ili dva. Najviše novca, a prosečna potrošnja je oko 10 evra, potroši se na hranu i piće, eventualno na kupovinu suvenira (iako ih je većina kineskih).

Inače, čak 543 su razloga za dolazak na Tešnjarske večeri! Prvi „pik“ je šetnja u 35,36 posto slučajeva, potom kulturni sadržaji sa 29,28 posto, pa predstave u 20,26 posto slučajeva.

Dr Bjeljac je u svom izlaganju predložio organizatorima da daleko više rade na dovođenju posetilaca iz drugih gradova, kojima bi trebalo ponuditi mogućnost izleta u Brankovinu, Ćelije, Lelić i na Divčibare, odnosno da se na Tešnjarskim večerima ožive stari zanati, te da se na licu mesta proizvode suveniri iz Valjevskog kraja. Takođe da se preko turističkih agencija i turističkih organizacija više i organizovanije radi na promociji Tešnjarskih večeri.

Anketa je, uz ostalo, pokazala i to da se najviše ispitanika informiše od rođaka i prijatelja, potom preko interneta, pa novinskih, radio i TV tekstova, a najmanje uz pomoć turističke propagande.

Prezentacija (Foto: Đorđe Đoković)

U delu diskusije, kojoj smo prisustvovali, čule su se zanimljive opaske pojedinih kulturnih poslenika, koji su se zalagali za to da se ne podilazi svakojakim ukusima, te da se sve ne pretvara u vašar. Odgovorio je Aleksandar Vujić Subotić, jedan od načelnika gradskih uprava, koji je, uz uvažavanje različitog pristupa, ipak podržao dosadašnji koncept Tešnjarskih večeri, koji se, da podsetimo, svodi na maksimu „od svega po malo, za svakog po nešto“. Naš utisak je da nadgornjavanju Valjevaca danas nije bilo mesto jer je povod bio posve drugačiji. Ovakve diskusije su za sednice Festivalskog odbora u situacijama kada se usvajaju programi Tešnjarskih večeri.

Inače, da nije bilo nekoliko kulturnih poslenikla i isto toliko gradskih činovnika (i njih više nego novinara, koji su po običaju izjave uzeli pre početka skupa), gimnazijska sala bi bila posve prazna! 

Prezentacija (Foto: Đorđe Đoković)