19.06.2014, 11:43

„Malinarski rat“ u Podgorini

U Podgorini, srcu valjevskog malinogorja, kao u „srećna vremena“, opet besni „malinarski rat“. Prema saznanjima Kolubarskih.rs početna otkupna cena bila je 200 dinara za kilogram, ponegde je išla i do 250 dinara, ali je od juče većina trgovaca pokušala da skine cenu na 150 dinara, pa je „sinoć na terenu bio opšti hrkljuš“. Tim pre što je trenutno loš kvalitet zbog velike količine vode u plodovima, pa je berba „gotov stala“.

Po običaju, sve je krenulo iz Mačve i Pocerine, gde dolaze trgovci iz raznih delova Srbije, spinuju cene pri otkupu manjih količina malina, voća veoma traženog na evropskoj i svetskoj pijaci. Zbog toga su se juče pojedini otkupljivači dogovorili da cenu sa 200 dinara skinu na 150 dinara za kilogram, ali je Podgorina Fruht iz Osečine ostala pri višoj ceni, te je sinoć, kažu sagovornici Kolubarskih.rs, po selima bilo „pravo zgibenije“!

Logično je što voćari žele da malinu prodaju što skuplje, tim pre što im je ona u teškim vremenima najveći izvor prihoda bez obzira na to koliko i njena proizvodnja zavisi od ćudi prirode. Stalna je njihova  borba da kilogram malina bude 2 – 2,5 evra u situaciji kada su trgovci i hladnjačari daleko organizovaniji od nesložnih voćara. U igri su, neretko, bile i kursne razlike, kojih sada, makar nominalno, nema. Kako „tuđa ruka svrab ne češe“, seljaci se bore onako kako znaju i umeju, što država i političari tobož razumeju, a malo šta pomažu. Sve je prepušteno ćudima tzv. slobodnog tržišta, u Srbiji dodatno modifikovanog „muljanjem“ svih boja i profila.

Berba malina (Foto: Đorđe Đoković)

Trka za „banku više“

Zemljoradnička zadruga iz Pecke je, kao nekada ZZ u Valjevskoj Kamenici za vakta direktorovanja sada pokojnog Živomira Mitrovića, godinama negovala specifičan partnerski odnos sa malinarima. Regresirala je sadni materijal, đubrivo, sredstva za zaštitu, a račun je svođen nakon okončane kampanje i prodaje maline domaćim ili stranim kupcima. Dakako, seljaci su dobijali avans pre završnog obračuna, a u zadružne prodavnice, posebno u situacijama „za ne daj Bože“ (sahrane, pa i svadbe), išlo se bez novčanika, a računi su podmirivani posle „konačnog obračuna“. Ni ti odnosi nisu se baš održali u seljačkoj muci i stalnoj trci „za bankom više“.

Ovogodišnji rod maline teško ko može da pouzdano proceni, ponajpre zbog loših vremenskih prilika u pojedinim fazama njene vegetacije, smanjenih količina pod malinjacima, ali i činjenici da niko nema pouzdane podatke o tome gde sve završi roba iz podgorskih malinjaka.

Bilo je govora o tome da su malinarima u Podgorini veliki problem putevi oštećeni majskim poplavama, potom i klizištima koja su se aktivirala. Sagovornici Kolubarskih.rs tvrde, međutim, da su „putevi ipak osposobljeni, a tamo gde ne može da dođe ’tamić’stižu traktor ili freza“.