25.01.2016, 07:29

Zbog čega Ministarstvo koči projekat deponije „Kalenić“?

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine više od mesec dana ne odgovara na zahtev Skupštine preduzeća „Eko Tamnava“ da dostavi rešenje o prihvatanju ili neprihvatanju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu regionalne deponije „Kalenić“. Od tog rešenja zavisi da li će projekat od međuregionalnog značaja, kojim se rešava problem deponija u 11 lokalnih samouprava, moći da konkuriše kod IPA fonda za 17,8 milona evra.

Zamenik gradonačelnika Žarko Kovač upozorava da se može dogoditi da ispustimo dragocena sredstva bez kojih nikada nećemo završiti projekat regionalne deponije u Kaleniću u koji je do sada uloženo dosta novca, samo iz kase Valjeva za protekle četiri godine izdvojeno je 12 miliona dinara. „Možemo doći u situaciju da konkurs za sredstva IPA fondova bude raspisan u martu ili aprilu, a mi nećemo moći da konkurišemo jer nemamo kompletnu dokumentaciju, tačnije nedostaje nam to rešenje o prihvatanju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koje treba da donese Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ponavljam da ne postoji ni jedan razlog da to rešenje ne bude doneto“, kaže Kovač.

On objašnjava da projekat regionalne deponije „Kalenić“ i neophodne studije nije radilo preduzeće „Eko Tamnava“, niti direktor tog preduzeća, nego su ga radili Saobraćajni institut CIP, „Energoprojekt“, Institut „Kirilo Savić“ i Rudarsko-geološki fakultet iz Beograda.  

„Ako Ministarstvo smatra da ti projekti, elaborati i studije nisu dobro urađeni i da nisu kvalitetni ili pak smatra da to nije dobro tehnološko rešenje i da evropski fondovi neće prihvatiti takve projekte, onda treba sugerisati projektantima da svoja rešenja usklade sa evropskim normama. Međutim, stručnjaci koji su radili projekte i studije tvrde da su sva njihova rešenja dobra i u potpunosti usklađena sa evropskim normama“, kaže Kovač.

Žarko Kovač (Foto: Đorđe Đoković)

 

Predstavnici 11 lokalnih samouprava traže od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da kaže zbog čega još uvek nije doneto rešenje o prihvartanju studije o proceni uticaja na životnu sredinu. „Svi se slažu da je ta Studija urađena po svim pravilima i standardima i da tu nema nikakvih problema. Naloženo je da se uradi i studija rizika i da se preispita kvalitet urađene dokumentacije, i mi nismo bili protiv toga. Navodno, po mišljenju stručnjaka iz Ministarstva dokumentacija i tehnološka rešenje nisu najkvalitetnije urađeni. Ako je tako zašto su elaborati, projekti i Studija prihvaćeni. Ne treba prebacivati odgovornost na preduzeće 'Eko Tamnava' i Skupštinu tog preduzeća, a posebno nije korektno prebacivati odgovornost na opštine i gradove osnivače preduzeća“, dodaje zamenik gradonačelnika Valjeva.

Kovač kaže da ovaj slučaj prihvatanja ili neprihvatanja Studije i „ćutanje“ Ministarstva traje od leta prošle godine. „Još u avgustu je održan sastanak u Ministarstvu poljoprivrede u sektoru za zaštitu životne sredine. Tada je bilo reči o urađenoj Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu i hidro-dinamičkoj studiji uticaja podzemnih voda na buduću deponiju u Kaleniću. Oko tri miliona dinara uloženo je u izradu hidro-dinamičke studije, na koju su predstavnici Ministarstva imali primedbu da ona, navodno, pokazuje da postoji ozbiljan uticaj podzemnih voda na telo deponije. Na tom sastanku u avgustu dat je rok da se rešenje o prihvatanju ili neprihvatanju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu završi do 15. avgusta. S obzirom na to da rešenje nije doneto ni nakon tri meseca od tog roka, zatražili smo ponovo sastanak u Ministarstvu, koji je održan 23. novembra prošle godine. Međutim, ni nakon tog sastanka rešenje nije doneto, iz nama nepoznatih razloga“, ponavlja Žarko Kovač.

Nejasno je i na osnovu čega predstavnici Ministarstva tvrde da Studija pokazuje da postoji ozbiljan uticaj podzemnih voda na telo deponije, jer to ne pokazuje hidro-dinamičku studija, koju je uradio Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu. Profesor fakulteta dr Dušan Polomčić je objasnio da je studija rađena u junu 2014. godine, u vreme kada su bile najveće površinske i podzemne vode, nakon majskih poplava, tako da je to maksimalistički rezultat. Pa čak i sa tako maksimalnim podzemnim vodama nije ugroženo telo deponije, navodi se u Studiji.

Krajem decembra održana je sednica Skupštine preduzeća „Eko Tamnava“, kojoj su prisustvovali predstavnici Valjeva, deset opština, kao i načelnici Kolubarskog i Mačvanskog okruga. Bili su pozvani i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, da bi se razjasnila situacija zbog koje je zakočena realizacija projekta regionalne deponije „Kalenić“, međutim oni nisu došli na sednicu.

Ono što najviše čudi jeste to što je u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine usmeno prihvaćeno da je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu urađana kako treba, prihvaćena je i revizija idejnog projekta, ali pismene potvrde, tačnije rešenja o prihvatanju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Regionalne deponije u Kaleniću iz Ministarstva još uvek nema, kao što nema ni rešenja o neprihvatanju Studije. 

Lokacija buduće deponije Kalenić (Foto: Miroslav Jeremić)

Regionalna deponija “Kalenić” locirana je na 75 hektara devastiranih kopova RB "Kolubara", a zajednički je grade Valjevo, Ub, Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina, Vladimirci, Koceljeva, Barajevo, Lazarevac i Obrenovac. Valjevo je izgradilo i reciklažni centar i transfer stanicu u Goriću. Za izgradnju regionalne deponije iz evropskih namenskih fondova tebalo bi da bude iskorišćeno oko 17,8 miliona evra. Projekat regionalne deponije "Kalenić" vredan je 32 miliona evra.

Kapacitet deponije “Kalenić” je 5,8 miliona kubika smeća, pokrivaće područje od 4.070 kvadratnih kilometara sa 383.000 stanovnika, uz procenu stručnjaka da bi se tu dnevno odlagalo 330 tona komunalnog otpada. Postojaće i četiri centra za prikupljanje otpada pre odvoženja u Kalenić - u Valjevu, Obrenovcu, Lazarevcu i Koceljevi. U Valjevu bi se prikupljao otpad i iz Mionice i Osečine, u Lazarevcu još iz Ljiga, u Koceljevi i iz Vladimiraca, u Obrenovcu samo otpad iz te opštine, dok bi Barajevo i Ub svoj komunalni otpad vozili direktno u Kalenić.