Cigareta (foto: Đorđe Đoković)
01.02.2016, 15:23
Cigareta, zadovoljstvo ili ubica
U Kolubarskom okrugu, kao i u celoj Srbiji, iz godine u godinu povećava se broj pacijenata obolelih od karcinoma pluća i hronično opstruktivne bolesti pluća. Ono što zabrinjava jeste sve veći broj mladih pušača, otuda se sve češće karcinom pluća otkriva i kod osoba mlađih od 40 godina, rečeno je danas povodom Nacionalnog dana bez duvanskog dima.
Specijalista za plućne bolesti dr Dragica Mirković ukazuje na podatke da je karcinom pluća 25 puta češći kod pušača u odnosu na nepušače, a od svih dijagnostifikovanih karcinoma pluća 95 posto je registrovano kod pušača. Sa prestankom pušenja smanjuje se rizik od nastanka karcinoma, ali je potrebno da prođe 15 godina nepušenja da bi se rizik izjednačio sa rizikom nepušača.
Kada je u XVI veku duvan iz Amerike prenet u Evropu smatran je lekom i bio je privilegija bogatih ljudi. Početkom XX veka, pušenje duvana je postalo normalna društveno prihvatljiva pojava. Tek pedesetih godina XX veka počela su istraživanja koja ukazuju na štetnost duvanskog dima na zdravlje čoveka sa posebnim osvrtom na nastanak karcionoma pluća.
Duvanski dim sadrži više od 4000 štetnih supstanci koje se nalaze u gasnom obliku, kao što su ugljen-monoksid i azotni oksidi, i čvrstom obliku, a to su nikotin i katran sa svim štetnim radioaktivnim sastojcima. Katran je direktni uzročnik karcinoma pluća, a svi ostali sastojci zajedno štetno deluju na disajne organe i mogu izazvati hroničnu bolest pluća. Dr Dragica Mirković skreće pažnju da pluća nisu jedini organ na koji pušenje štetno utiče.
„Duvanski dim štetno deluje i na druge organe, poput kože koja je kod pušača starija, smežuranija i tamnija. Duvanski dim može dovesti do promuklosti, nastanka karcinoma usne duplje i grla, dovodi do pojačenog lučenja želudačne kiseline. Posebno treba istaći da duvanski dim povećava rizik steriliteta, a u trudnoći, kod majki pušača dovodi do smnajene težine novorođenčeta, a češći su i spontani pobačaji. Deca čije su majke u trudnoći bile pušači često oboljevaju od astme i znatno više nego deca čije su majke bile nepušači“, navodi dr Mirković.
Kako ostaviti pušenje?
„To je mukotrpan posao na kome moraju da rade svi – pojedinci, porodica, škola, zdravstvene ustanove i naravno Država. Onaj ko je odlučio da prestane sa pušenjem mora odrediti dan kada će to i učiniti i do tada sebi mora ponavljati čvrstu rešenost da prestaje sa pušenjem", objašnjava dr Dragica Mirković.
Odvikavanje od pušenja je težak posao, onaj ko se odluči da prekine mora to učiniti odjednom jer postepeno smanjivanje broja cigareta ne daje rezultate.
Nije dovoljna samo želja, nego je potrebna jaka volja i čvrsta odluka. „Najkritičnija su prva tri dana, kada je želja za cigaretom jaka, posle petog dana ta želja polako jenjava, a svako ko izdrži deset dana bez cigareta smatra se da je nadomak uspeha“, kaže doktorka. Dodaje da se prva tri dana mogu javiti različiti simptomi i savetuje kako reagovati u tim najkritičnijim danima.
„Ako onaj ko je odlučio da puši oseti potrebu da zapali cigaretu, važno je da tada pronađe neku preokupaciju, poput da gleda u sekundaru časovnika i da broji sekunde tri minuta, da pojede jabuku, da popije čašu vode, da telefonira, da se istušira, da izađe u šetnju... dok želja privremeno ne prođe. Kod odvikavanja od pušenja važna je i terapija eliminacije već unetog nikotina u organizam, što se postiže tuširanjem mlakom vodom dva do tri puta dnevno u trajanju do 20 minuta. Preporučuje se i uzimanje povećane količine vode i to šest do osam čaša dnevno između obroka, čime se povećava izlučivanje mokraće preko koje se izlučuje i nikotin iz organizma“, objašnjava dr Mirković.
U tim danima odluke da se ostavi pušenje važna je i ishrana. „Obroci ne mogu biti obilni i masni, ne dolazi u obzir pečenje i roštilj, treba jesti bareno meso i povrće, kao i sveže povrće i voće. Ne može alkohol i kafa. Važno je posle jela prošetati 15 minuta“, preporučuje naša sagovornica.
U poslednje vereme sve se više priča o pasivnom pušenju i smatra se da osoba koja provede jedan čas u prostoriji u kojoj se puši kao da je i sama popušila jednu cigaretu. Rizik od obolevanja kod pasivnih pušača je 24 posto veći u odnosu na nepušače, upozoravaju lekari.