Apoteka 7. jul (foto: Đorđe Đoković)
22.02.2016, 14:05
Državne apoteke tonu
Apoteka “Valjevo“ se još uvek održava na površini i u nešto boljem je položaju u odnosu na državne apoteke u drugim gradovima, koje polako ali sigurno tonu. „I pored toga što smo u nešto boljem položaju i valjevske apoteke očekuje teška i neizvesna poslovna godina“, upozorava direktor Apoteka „Valjevo“ Vojkan Stepanović.
Stepanović je na sednici Gradskog veća, govoreći o programu rada za 2016. godinu Apoteka „Valjevo“, skrenuo pažnju da se ova zdravstvena ustanova, kao i sve ostale državne apoteke u Srbiji, suočava sa brojnim problemima, koje treba pod hitno rešiti.
On smatra da predugo traje lutanje u iznalaženjhu nekog rešenja za državne apoteke. „Najavljuje se privatizacija apoteka u ovoj godini, kao jedna od mogućnosti pominje se i vraćanje apoteka u nadležnost Republike ili, kao treće rešenje, da se apoteke ponovo integrišu u zdravstvene centre", navodi Stepanović.
Teška i neizvesna poslovna godina ogleda se i u tome što je Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO) u odnosu na prošlu godinu ugovorena sredstva za apoteke smanjio za 14 posto. Snižeje cene lekova, koje je počelo još prošle godine uz nedovoljnu maržu od 12 posto, doveli su do toga da prihod, koji ostvaruju državne apoteke, ne pokriva ni osnovne troškove. Dobit od komercijalne prodaje je nedovoljna da bi bili pokriveni troškovi.
Nabavna cena amlodipina leka za pritisak i anginu pektoris, po centralnom tenderu, je 35 dinara, a proizvođač je firma „Nini“ Niš. Šta može da bude u leku koji košta 35 dinara?
Rad državnih apoteka u mnogome je otežan i zbog otvaranja privatnih apoteka. Stepanović navodi podatak da je preko 30 posto prometa lekova na recept prešlo u privatne apoteke. Naglašava da niko iz državnih nije protiv privatnih apoteka, ali samo traže jednake tržišne i uslove rada, poput da i privatne apoteke rade javne nabavke, da imaju stručni kadar, diplomirane farmaceute, da dežuraju noću. „Vlasnici najvećih lanaca apoteka su istovremeno i najveći dobavljači, što je, čini mi se klasičan sukob interesa“, objašnjava Stepanović.
Direktor Apoteka „Valjevo“ citirao je profesora dr Berislava Vekića, koji je na temu jedne od poznatih beogradskih „jeftinih“ apoteka, gde su redovi i do 300 metara, rekao – „Kad god inspekcija krene u pomenutu apoteku ona je zatvorena!“
Stepanović, verujući u tvrdnje da niske cene lokava znače utaju poreza, smatra da bi Država trebalo da reaguje i da insistira na jedinstvenoj ceni leka, kako bi se izbegla utaja poreza.
„Na volšeban način se pacijenti usmeravaju na privatne apoteke“, kaže i navodi primer državne apoteke u Mionici, koja je pred zatvaranjem. „Prema mojim saznanjima dešava se da, medicinska sestra nosi recepte u privatnu apoteku, da slučajno pacijent ne bi 'skrenuo sa puta' i otišao u državnu apoteku. Mi ne tražimo da neko pacijente usmerava u državnu apoteku, ali tražimo da se pacijentima dozvoli slobodan izbor gde će da kupi lek“, poručuje Stepanović
Bez novca nema otvaranja novih apoteka
Apoteka Valjevo pokriva šest opština, ni jedna apoteka ne donosi dobit, neke su gubitaši, a ekstremni primer su Divčibare. „Kolega koji radi na Divčibarama, jedan dan se probijao kroz sneg sa putarima kako bi došao do radnog mesta i za ceo dan je izdao samo jedan lek, a njegovo celodnevno dežurstvo i rad su plaćeni iz kase Apoteke“, navodi Stepanović i pita zašto privatnici ne otvore apoteku na Divčibarama?
Govoreći na sednici Gradskog veća o predlogu da se otvore apoteke na Stavama, u Divcima, u mesnim zajednicama Brđani, Gradac i Petnica, direktor Apoteka „Valjevo“ Vojkan Stepanović kaže da je to vrlo teško izvesti, jer Apoteka novca nema!
„Nije rešenje otvaranje novih apoteka, jer za to novca nema, uskoro neće biti na kadra, a nema ni ekonomske opravdanosti. Naš cilj je, i to nam je od velike važnosti, da se apoteka otvori pri rekonstruisanom delu Zubne polikilinke gde će biti preseljeno nekoliko ordinacija Doma zdravlja“, predlaže Stepanović.
Gradonačelnik Valjeva Stanko Terzić kaže da je Grad svestan teške situacije u kojoj je valjevska Apoteka, pomoćiće koliko može, ali bez previše obećanja.
„Mi smo i prošle godine upozoravali da su državne apoteke u teškom položaju, ali većina tih problema je u nadležnosti Ministarstva zdravlja. Grad nema instrumente i način da pomogne, ali smo spremni da razgovaramo o onim delovima koji su u našoj nadležnosti. Pre svega da razmotrimo mogućnost da ne otvaramo apoteke gde ne postoji ekonomski interes i koje će, i pored toga što postoji potreba za apotekama u nekim selim i delovima grada, praviti gubitke“, kaže gradonačelnik Stanko Terzić.