24.06.2014, 21:11

Procedure usporavaju humanost

Solidarnost u nevolji pokazala se i prilikom majskih poplava. Pomoć za građane sa ugroženih područja odmah je počela da se prikuplja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Miroslav Đukić, sekretar Crvenog krsta u Valjevu, kaže da je do sada stiglo između 20 i 25 tona humanitarne pomoći.

U prvim danima vanredne situacije, uprkos tome što je saobraćaj na pojedinim deonicama bio u prekidu, pomoć su dopremili Crveni krst Bačke Palanke, Blic fondacija, Udruženje novinara Srbije, Crveni krst Velenja... Dragocena je bila solidarnost Valjevaca koji su u redovima čekali da Crvenom krstu predaju ono što su u tom trenutku mogli da skupe. U vreme vanredne situacije Crveni krst je bio deo Kriznog štaba, koji je koordinirao sve aktivnosti, a po ukidanju ova organizacija je preuzela sve poslove prijema i distribucije humanitarne pomoći namenjene građanima sa ugroženih područja. 

Pomoć za najugroženija domaćinstva Rebelja (Foto: Đorđe Đoković)

- U tom momentu smo uspostavili novo radno vreme od 8 do 20 časova, po potrebi smo ostajali i duže. Tako smo radili mesec dana, uključujući i vikende. S obzirom na to da je u Crvenom krstu četvoro zaposlenih, mi ne bismo uspeli ništa da uradimo da nije bilo mladih volontera koji su pomagali pri istovaru, razvrstavanju, pakovanju robe... U proseku smo dnevno imali po 25 volontera, neki su bili na terenu i pomagali prilikom istovara i skladištenja, a u našem sedištu je svakog dana bilo po 12 volontera. Među njima je bilo i onih koji ranije nisu bili aktivisti Crvenog krsta. Njihov učinak je izuzetno značajan a ti mladi ljudi su, radeći to, znali da nekome zaista pomažu i da sve to ima smisla. Pomoć je stizala i od naših građana koji žive u inostranstvu, iz Rumunije, Austrije, Švedske, Slovenije, Makedonije, sada nam je najavljena pomoć iz Nemačke. Uglavnom su to polovna garderoba, higijenska sredstva, konzervirana hrana – kaže Đukić.

Komplikovane procedure

Crveni krst je napravio kriterijume za podelu prehrambenih i higijenskih paketa. Svega što je potrebno ima dovoljno, a najviše je odeće. Poslednja je humanitarna pomoć od Udruženja Srba iz Švedske, koja je stigla 13. juna i još uvek je u magacinu jer su u toku inspekcijske kontrole, nadzori i carinske procedure. Uz polovnu garderobu, sredstva za higijenu i konzerviranu hranu, stigla je i jedna manja količina prve pomoći, u kojoj su gaze, zavoji, jedna hodalica, što mora da prođe posebnu proceduru, pa će se Crveni ksrt, kako je rekao Miroslav Đukić, toga najverovatnije odreći u korist države. Komplikovane procedure deo su problema sa kojima su se zaposleni u Crvenom krstu susretali od početka majskih poplava i prvih aktivnosti u prijemu i distribuciji humanitarne pomoći. Prvi problem koji ih je zatekao bio je nedostatak magacinskog prostora.

- Dešavalo se da imamo najavu da dolazi humanitarna pomoć, a nemamo gde da je prihvatimo. To smo rešavali u hodu, zahvaljujući ličnim poznanstvima sa ljudima koji imaju hale, pa su nam ustupili slobodan prostor. Posebno bih se zahvalio komandi garnizona u Valjevu, koja nam je dala na korišćenje deo magacinskog prostora u bivšoj kasarni Kadinjača, tako da je sada lakše, a u početku je zaista bilo strašno. Crveni krst nema svoj magacin, imamo samo malu prostoriju od dvadesetak kvadrata u našoj zgradi, koja je inače neuslovna za rad. Trebalo bi da imamo adekvatan prostor za rad i magacin, da bi mogli da odgovorimo poverenim ovlašćenjima po Zakonu o Crvenom krstu Srbije u oblasti delovanja u nesrećama i Zakona o vanrednim situacijama, u kome je Crveni krst predviđen kao jedan od partnera u realizaciji aktivnosti vezanih za pomoć ugroženima u nesrećama, evakuaciji, zbrinjavanju, posebno u prijemu i distribuciji humanitarne pomoći za ugrožene. Mi jesmo deo Crvenog krsta Srbije, ali lokalna samouprava po ovim zakonima ima obavezu da razvija kapacitete Crvenog krsta za odgovor u nesrećama – rekao je Đukić.

Isti uslovi i za redovne i vanredne situacije?

Drugi problem je to što se dešavalo da humanitarna pomoć stigne nenajavljeno, ali je i u takvim situacijama stav Crvenog krsta da se pomoć mora primiti pa su brzo pronalažena rešenja. Najveći problem ipak predstavljaju duge procedure koje se odnose na pomoć iz inostranstva.

- Država je dala preporuku da se humanitarna pomoć carini po ubrzanom postupku i ne zadržava na granici. To znači da na granici prolazi relativno brzo, ali da se kompletna procedura mora obaviti u lokalnoj carinskoj ispostavi. Ako je trebalo drugačije, onda je trebalo da se donese neka zvanična, a ne samo verbalna preporuka Vlade, kako bi ljudi koji rade u inspekcijama imali na šta da se pozovu. Pošto toga nema, svaki inspektor je dužan da primenjuje zakon, koji je isti i za redovne i za vanredne okolnosti, što usporava proceduru. To traje i više od 15 dana, s obzirom na velike količine humanitarne pomoći koja u Srbiju stiže sa svih strana i na neka konačna carinska rešenja koja za nas dolaze iz Šapca. Dakle, kada damo izjavu da prihvatamo pomoć, određuje se špediter koji treba da formira svu potebnu dokumentaciju u odnosu na carinsku deklaraciju koju je dobio i specifikaciju robe koja je stigla i obavi šifriranje humanitarne pomoći, a zavisno od vrste robe određuju se i inspekcijski nadzori. Svi zapisnici se na kraju dostavljaju špediteru, koji ih prosleđuje carinskoj ispostavi u Šapcu kako bi donela rešenje da roba može se pustiti u upotrebu. Inspektori najbrže dođu, ali je problem to što nam roba stiže pomešana, ne znamo šta je u kutijama, tako da svaka mora da se otvori i razvrsta, što je ogroman posao pri samoj kontroli – objasnio je sekretar Crvenog krsta.

Magacin Crvenog krsta (Foto: Đorđe Đoković)

Humanitarna pomoć iz inostranstva je do sada stizala samo u Crveni krst Srbije u Beogradu, ali je zbog velikih količina preusmerena i na opštinske organizacije. Uprkos svim teškoćama zaposleni u Crvenom krstu se uz pomoć volontera trude da se što pre pripreme paketi za one za koje su namenjeni, a to su u ovom trenutku samo građani sa ugroženih područja.